Kako da kontrolištete nivo stresa? - Vežba od samo 3 koraka koja sprečava burnout na poslu

Najčešći uzrok burnout-a, tj. sagorevanja su naši poslovi. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, burnout je obično rezultat "hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan".

Iako su iscrpljenost, cinizam i smanjena produktivnost neki od najočiglednijih znakova izgaranja na poslu, postoje i drugi skriveni simptomi koji vam možda nedostaju, uključujući odugovlačenje, stalnu rasejanost i apatiju, kazala je Vendi Suzuki, neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku.

Ne postoji pouzdano rešenje za prevazilaženje sagorevanja, rekla je Debi Sorensen, klinički psiholog sa Harvarda u Denveru. Ali možete da sprečite sagorevanje tako što ćete biti oprezni u pogledu ranih znakova i oslanjati se na jednu jednostavnu naviku: samosvest.

Možda već praktikujete samosvest – računa se kad god obratite pažnju na svoje misli, osećanja i ponašanja, bilo da se radi o dnevniku ili unutrašnjem dijalogu sa samim sobom. Ali samosvest je efikasna samo u sprečavanju sagorevanja kada je to konzistentna navika, piše CNBC Make It.

Sorensen je predložila vežbu od 3 koraka koju možete da uradite sledeći put kada osećate da ste preplavljeni stresom pod nazivom "Pauziraj, primeti, izaberi".

Pauza: Kada primetite da ste pod velikim stresom (ili bilo koju drugu intenzivnu emociju), zastanite i stvorite malo prostora za sebe, bilo da idete u kratku šetnju napolju ili sedite u sobi nekoliko minuta sami.

Napomena: Proverite sa sobom i primetite svoje misli, emocije i telesne senzacije. Zapitajte se: "Odakle dolazi ovaj osećaj i zašto se pojavljuje sada?"

Izaberite: Uzmite u obzir svoje vrednosti ili ono što vam je najvažnije u ovoj situaciji i osobu kakva želite da budete, i reagujte na situaciju tako što ćete se ponašati onako kako biste to najbolje uradili. Resetujte svoje emocije pozitivnim ometanjem, bilo da zovete nekoga koga volite ili slušate umirujuću muziku.

Cela vežba "traje samo pet minuta", istakla je Sorensen. Ali samosvest je stalan proces i ne postoji jedan pravi način da se to uradi, dodala je ona. Važno je da imate nameru i da budete strpljivi.

Istraživanja sugerišu da vam samosvest može pomoći da budete sigurniji i kreativniji, da donosite razumnije odluke i efikasnije komunicirate.

Takođe, možete da sprečite sagorevanje tako što ćete ponovo da uokvirite način na koji razmišljate o stresu, napomenula je Sorensen. Ona ukazuje na studiju koju su uradili istraživači sa Univerziteta Viskonsin-Medison, koja je otkrila da visoki nivoi stresa mogu povećati rizik od prerane smrti za 43% – ali samo među onima koji veruju da je stres veoma štetan. Oni koji nisu smatrali da je stres štetan, nisu imali više šanse da umru.

- Kao što mi je jedan od mojih kolega jednom rekao: "Kada ste pod stresom, pod stresom ste". Iako je ekstremni i hronični stres pokazatelj da moramo da promenimo svoju rutinu, korisno je zapamtiti da je stres normalan deo zauzetog i ispunjenog života, a ne da odmah paničite zbog toga - zaključila je ona.