Kako cirkularna ekonomija može da donese 110 mlrd EUR cementnoj industriji do 2050. godine

Ako bi betonska i cementna industrija primenila cirkularni lanac vrednosti, sektor bi mogao generisati neto vrednost od 110 mlrd EUR i smanjiti emisiju oko dve milijarde tona CO2 do 2050. godine - pod uslovom da se iskoristi odgovarajuća prilika, ukazao je nedavni izveštaj kompanije McKinsey & Company.

Izveštaj istražuje ogroman potencijal za relativno zagađujuću industriju ukoliko pređe na cirkularnu ekonomiju. To bi uključivalo hvatanje i upotrebu CO2 emisija iz proizvodnje cementa i betona, korišćenje otpadnih materijala za energiju i uspostavljanje sistema recikliranja i ponovne upotrebe resursa.

Prema izveštaju, cirkularni procesi imaju potencijal da do 2050. godine dekarbonizuju oko 80% svih emisija povezanih s proizvodnjom cementa i betona. Takođe bi mogli da kompenzuju više od polovine gubitaka u industriji koji proizilaze iz povećanih troškova i smanjene potražnje.

- Primenom principa cirkularne ekonomije na cement i beton ne bismo samo pomogli u dekarbonizaciji građevinskog sektora, već bismo generisali ogromnu ekonomsku vrednost. Ovo će takođe značajno smanjiti globalne emisije i 30% do 40% svetskog čvrstog otpada stvorenog tokom izgradnje i održavanja objekata - kaže Jukka Maksimainen iz kompanije McKinsey.

Izveštaj zaključuje da samo recikliranje i ponovna upotreba građevinskih materijala mogu doneti gotovo 80 mlrd EUR godišnjeg prihoda, dok bi ponovna upotreba betonskih struktura mogla stvoriti procenjenu neto vrednost od 24 mlrd EUR do 2050. godine. Regioni sa visokim troškovima deponovanja i znatnim otpadom iz građevinskih i rušilačkih radova posebno bi imali koristi od alternativnih goriva napravljenih od otpadnih materijala, pri čemu bi globalni prosečni udeo alternativnih goriva dostigao 43% do 2050. godine.

Cementna i druge industrije trebalo bi da koriste cirkularne tehnologije kako bi reagovale na rastuće finansijske rizike, poručuje Sebastian Reiter iz kompanije McKinsey.

- Ukupna vrednost rizika od rastućih cena CO2 i troškova deponovanja mogla bi dostići oko 210 mlrd EUR do 2050. godine i to će značajno ubrzati usvajanje cirkularnih tehnologija. Na primer, naša istraživanja pokazuju da tehnologije koje koriste CO2, poput stvrdnjavanja betona ili proizvodnje betona u prefabrikovanim betonskim elementima, mogu stvoriti pozitivnu ekonomsku vrednost po cenama CO2 od oko 80%, dok korišćenje građevinskog otpada kao agregata za proizvodnju betona izbegava troškove deponovanja.

Građevinska industrija poznata je kao jedna od onih koje najviše zagađuju, a napredak prema većoj održivosti je spor. Proizvodnja cementa čini oko 36% svih emisija u građevinskim aktivnostima.

M. D.