Svi proizvodi u istim pakovanjima: Hoće li kompanije pristati na to?

(Foto: Pixabay/FoundryCo)

Kako ukazuju autori, potrebna je "revolucija ponovne upotrebe" da bi se preokrenuo trend otpada od plastike. Uz odgovarajuće povećanje obima, povratna ambalaža mogla bi smanjiti emisije gasova staklene bašte i potrošnju vode za 35-70% u poređenju sa jednokratnim opcijama, navodi se.

Studija pod nazivom "Otključavanje revolucije ponovne upotrebe" nastala je uz učešće više od 60 vodećih organizacija, uključujući nacionalne vlade, Evropsku investicionu banku i velike brendove i maloprodajne lance kao što su Coca-Cola, Nestlé, Danone i Unilever.

Izveštaj se fokusira na modele "ponovne upotrebe" - koji se razlikuju od modela "ponovnog punjenja" u kom potrošači vraćaju ambalažu kako bi bila profesionalno očišćena i ponovo napunjena pre nego što se ponovo proda.

Kako se navodi, prelazak sa sistema jednokratne upotrebe na modele ponovne upotrebe predstavlja "jednu od najvećih prilika za smanjenje zagađenja plastikom". Prelazak može doprineti smanjenju zagađenja plastikom u okeanima za 20% do 2040. godine.

Kako ukazuje ova fondacija, bez značajnih napora ka prelasku na ponovnu upotrebu, malo je verovatno da će upotreba plastike u ambalaži opadati pre 2050. godine.

Zajednička ambalaža za sve brendove

Izveštaj je modelirao tri potencijalna scenarija za povećanje obima ponovne upotrebe. U najambicioznijem scenariju, emisije gasova staklene bašte i potrošnja vode mogle bi se smanjiti do 70%, dok bi se potrošnja materijala mogla smanjiti i do 75%.

Da bi se to postiglo, Fondacija poziva najveće proizvođače ambalaže u svetu da pređu sa "posebne ambalaže" - gde svaki brend koristi različita pakovanja - na "zajedničku ambalažu" gde preduzeća dele određenu veličinu, materijal i oblik.

Fondacija Elen Mekartur tvrdi da to trenutno predstavlja jednu od najznačajnijih prepreka "Revoluciji ponovne upotrebe", međutim, ako se uspešno i efikasno poveća, ambalaža za ponovnu upotrebu može se takmičiti ekonomski sa jednokratnim alternativama.

Potpredsednik Evropske investicione banke Ambruaz Fajol rekao je da ova studija predstavlja plan za postizanje ključnog prelaska sa recikliranja na ponovnu upotrebu u globalnoj ekonomiji.

- Prenos ka sistemima ponovne upotrebe može povećati cirkularnost u velikom obimu, istovremeno stvarajući nove poslovne opcije i društvene benefite.

Revolucija se neće desiti preko noći

Komentarišući potrebu za ponovnom upotrebom, Sender Defruijt iz Fondacije kaže da je vreme za revoluciju ponovne upotrebe, ali da se ona neće dogoditi preko noći.

- Ova analitička studija pruža nam veći uvid u ključne faktore koji utiču na ekološke i ekonomske performanse sistema povrata. Ipak, nema sve odgovore. Sada nam je potrebno više istraživanja i terenskog rada u određenim geografskim područjima i sektorima kako bismo odredili najbolji put delovanja i učinili modele povrata u velikom obimu stvarnošću – kaže Defruijt.

Nijedna pojedinačna organizacija ne može samostalno izazvati neophodnu promenu, dodao je on.

- Biće potrebno zajedničko zalaganje preduzeća, donosilaca odluka i finansijskih institucija. Zajedno mogu pokrenuti revoluciju ponovne upotrebe i doprineti da svet krene putem rešavanja plastične krize.

M. D.