Nova "plastika" raste na njivi - Srpski startap Sferikon u kukuruzovini pronašao rešenje za industrijski otpad (FOTO)

Priča o održivosti, zelenoj ekonomiji, eko proizvodima, zelenim materijalima, reciklaži, cirkularnoj ekonomiji, zelenoj agendi UN, svakako je tema kojoj se godinama unazad posvećuje velika pažnja i njome su ispunjeni stupci novinskih tekstova, društvenih mreža i slično. I u tom duhu svako malo ćete naići na tekstove o novim biotehnologijama, green materijalima, koji kad se malo bolje istraže, i nisu baš tako "green" ili nisu održivi. U smislu da imaju neke sastojke koji nisu reciklabilni, ili sadrže neke elemente iz lanca ishrane, pa onda baš i nisu "sustainable" i sl.

Sa svim tim reciklabilnim i nereciklabilnim i (ne)održivim materijalima, s obzirom na profesiju u kojoj su, gotovo svakodnevno se sreću oni koji se bave industrijskim dizajnom, a nažalost retki od njih, kao što je sagovornik eKapije, kao i članovi njegovog tima, imaju jako izraženu ekološku svest i zabrinutost gde sva ta plastika, metali i ostali nereciklabilni materijali na kraju završavaju i šta se ostavlja narednim generacijama u nasleđe.

I upravo iz tih razloga, sagovornik eKapije, Nikola Đurašković (26) i njegov kolega Nedeljko Tica (29) još tokom studija industrijskog dizajna na Fakultetu primenjenih umetnosti imalu su ideju da naprave zajedno neki projekat – materijal koji bi zamenio sve te proizvode koji se debelo koriste u ovoj industriji, a prvenstveno plastika, koja nažalost ima i svoj ograničen broj krugova recikliranja.

Nažalost, tokom studija nisu uspeli da realizuju svoju ideju, jer je nekako svaki krenuo svojim putem – Nedeljko je počeo da radi kod čuvenog američkog dizajnera našeg porekla – Save Čveka, a Nikola je planirao master u Italiji i... Onda se desila korona, život je namestio da Nikola ne ode u Italiju, a to nikako nije hteo da zameni online-studijama jer to ne bi pružilo kompletnu sliku jednog obrazovanja u zemlji koja je kolevka umetnosti i estetike. Ali je zato sreo Nedeljka, koji je tada već prelazio u drugu kompaniju u Beogradu i Nikolu preporučio za rad kod čuvenog Save, a onda su u jednom "brainstorming-u" na terasi novobeogradskog stana odlučili da istraže "sustainability".

Jače od godinu dana su se upoznavali sa EU legislativom, postojećim biomaterijalima, stanjem na tržištu, kako domaćem, tako i stranom, i odlučili da naprave proizvod koji bi bio potpuno green, a uz to i održiv. I koji bi, pre svega, zamenio plastiku u predmetima iz domena malih kućnih aparata, kućne dekoracije i slično – jer je to ono sa čim se industrijski dizajneri najviše sreću. I da na taj način preduprede stvaranje gomila otpada i deponija širom naše zemlje, ali i sveta.

- Prvi eko proizvod koji nam je bio vizija je prečišćivač vazduha. Imali smo želju da zamenimo veliki deo plastike koji ovakvi proizvodi sadrže, a ostatak je svakako uglavnom aluminijum koji je materijal koji može beskonačno da se reciklira. I tu smo prvo naišli na istraživanja o konoplji, koja je pogodna zbog dužine vlakana, ali smo shvatili da to i nije tako održivo jer gajenjem konoplje bismo oduzeli resurs – zemljište, koje može da bude korišćeno za proizvodnju hrane. A mi smo želeli da naš proizvod nastane od neiskorišćenih prirodnih resursa, kao sekundarna sirovina poljoprivredne industrije. I tako smo, dalje istražujući, došli do kukuruzovine. Zemljište se pre svega koristi za proizvodnju kukuruza, odnosno hrane, a njegov otpad, odnosno kukuruzovina pritom i smanjuje prinose ukoliko se samo zaore posle berbe – počinje priču o razvoju inovativnog proizvoda Nikola Đurašković.

Da ne pominjemo da se, i pored zabrana, kukuruzovina na nekim poljima i danas posle žetve pali. Poneki su njene prednosti koristili u vidu pokrivke za štale, a neki kao primesu u stočnoj hrani, što se, prema rečima našeg sagovornika pokazalo da baš i nije hranljivo, a neki i za pelet.

I zahvaljujući tome, pokazao kao idealan za namenu kakvu su Nikola i Nedeljko zamislili. Samo je još trebalo savladati i tehnologiju. Nešto su njih dvojica i sami eksperimentisali, istražujući naučne radove po internetu, tuđa iskustva u daljoj primeni kukuruzovine, i napravili svoj prvi proizvod – pepeljaru. To je otprilike bio njihov maksimum. A onda su se za pomoć obratili svojoj profesorki sa FPU Ireni Živković, koja im je još za vreme studija skrenula pažnju na njen predmet "Poznavanje materijala" i zaintrigirala ih da se u budućnosti upravo tome posvete.

- U trenutku kad smo joj se obratili 2022. godine, mi nismo imali ni startap, ni sredstva, ništa – sem ideje. Ali je onda ideju prihvatila odlično i bila je ponosna što se bavimo materijalima. A poklopilo se i da je ona baš u tom trenutku razmišljala da se fokusira na istraživanja biokompozita i tako je ona od tog trenutka postala ravnopravni član našeg tima koji je u proleće ove godine i ozvaničen osnivanjem srpskog inovacionog startapa Sferikon – kaže Nikola koji je u ovom timu u ulozi direktora, zaduženog za razvoj ekoloških rešenja, sa fokusom na održivost.

Nedeljko, koji već poseduje iskustvo u kreiranju inovativnih proizvoda jer već radi u jednom inovacionom startapu, ima ulogu tehničkog direktora, zaduženog za razvoj procesa i tehnologije.

O profesionalnoj ulozi profesorke Živković u ovom startapu, kako kaže Nikola u razgovoru za eKapiju, izlišno je trošiti reči s obzirom na njeno bogato iskustvo i ekspertizu u razvoju biopolimera i kompozitnih materijala, kao i o njenim ljudskim kvalitetima.

Od trenutka kad su se obratili profesorki, ovaj tim je uz njenu pomoć razvio najpre bežični punjač za telefon, a potom su svoj fokus prebacili sa uređaja koji sadrže i elektroniku, na industriju koja je jedan od najvećih zagađivača trenutno – modnu industriju.

- O proizvodnji tekstila od kukuruzovine nismo mogli da razmišljamo jer je proces izdvajanja vlakana jako skup proces, ali smo se fokusirali da proizvod od plastike koji ta industrija obilato koristi. I tako je nastao biorazgradivi ofinger od SferiCorn materijala, čiji pilot projekat počinje u prvom kvartalu 2025. godine – dodaje Nikola, napomenuvši da je projekat SferiCorn podržan kroz program SmartStart 2024 Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije.

U međuvremenu su u saradnji sa Tehničkim univerzitetom u Gracu testirali i svojstva zvučne izolacije SferiCorn materijala, sa ciljem primene u zvučnim panelima u enterijeru.

Mogućnosti razvoja primene ovog materijala su svakako bezbrojne, ali ono što je cilj Sferikonu jeste da razviju granulat koji će moći da se koristi za različite primene u već postojećim proizvodnim procesima.

- Želimo da omogućimo da proizvođači u svoje kalupe, umesto plastike, ubrizgaju naš SferiCorn granulat, na taj način zadržavajući i postojeće mašine i pogone. Obično nove tehnologije zahtevaju i nove uređaje i pogone, ali na ovaj način bismo omogućili da proizvođači zadrže stare pogone, ali samo promene tehnologiju – otkriva Nikola.

Neke kompanije na tržištu su već videle benefite saradnje sa Sferikonom, poput pronalaska rešenja za kompaniju Steel Impex, za otpad poliuretanske pene. Naime, ova pena je nereciklabilna, a godišnje se u ovoj Steel Impeksu pri reciklaži rashladnih uređaja nakupi oko 1.000 tona otpada rigidne poliuteranske pene, koja odnedavno ne može ni da se spaljuje sa ostalim otpadom. I Sferikon tim je za ovo našao rešenje, odnosno razvio rPU projekat čiji je cilj da teško reciklabilni otpad nađe svoju primenu u građevinskoj industriji, odnosno u gradivnim i krovnim panel pločama. Ovaj projekat je, inače, dobio podršku UNDP-a kroz program EU za Zelenu agendu u Srbiji.

Sudeći po žaru sa kojim je govorio za eKapiju o novom dostignuću i budućim planovima, među njima i u vezi sa pametnim tehnologijama, rekli bismo da je ovo samo početak Sferikon i SferiCorn priče. A sa njima, izgleda, ova planeta i ima neku šansu da bude zelenija.