Objavljen priručnik za izradu biznis planova za nepokretna kulturna dobra

Na nedavno održanom skupu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture predstavljeni su rezultati Ljubljanskog procesa 2: rehabilitacija našeg zajedničkog nasleđa u kome učestvuje Srbija i priručnik za izradu i implementaciju biznis planova za nepokretna kulturna dobra.

Kako je navedeno u saopštenju, ovim je Republički zavod za zaštitu spomenika započeo novu fazu podizanja kapaciteta institucija zaštite, ali i svih drugih zainteresovanih strana koje učestvuju u projektima rehabilitacije kulturnih dobara. Cilj ovih aktivnosti je da se bolje odgovori zahtevima očuvanja nasleđa u kreativnoj ekonomiji, ali i da se doprinese njegovoj kvalitetnijoj ekonomskoj valorizacijji.

Ljubaljanski proces 2: Rehabilitacija našeg zajedničkog nasleđa nastavak je regionalnog programa IRPP/SAAH Saveta Evrope za kulturnu i prirodnu baštinu u jugoistočnoj Evropi. Ovaj program ima za cilj da unapredi institucionalno okruženje, uslove rada i profesionalne kompetencije svih zainteresovanih strana u procesu rehabilitacije nasleđa s naglaskom na rehabilitacionom potencijalu kulturne baštine i njenoj ulozi u podsticanju socioekonomskog razvoja.

Na promociji priručnika i rezultata Ljubljanskog procesa 2 u Srbiji govorili su Asja Drača Muntean, pomoćnik ministra kulture za EU projekte i međunarodnu saradnju, Mirjana Andrić direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Estela-Radonjić Živkov i Nenad Lajbenšperger nacionalni koordinatori ovog programa. Oni su istakli da je Srbija bila najaktivnija država u ovom programu (od ukupno 9 koliko ih je učestovalo). Obuke za pripremu tehnicke i projektne dokumentacije po metodologiji i smernicama Saveta Evrope/EU prošlo je više od 80 zaposlenih iz institucija zaštite, dobijena su sredstva za radove na rehabilitaciji i istraživanju na Suvači u Kikindi, sredstvima EU finansirana je rehabilitacija Franjevačkog samostana u Baču i Senjski Rudnik, uloženo je oko 30.000 EUR u profesionalizaciju zaposlenih u institucijama zaštite kroz obuke, treninge i povećanje njihove mobilnosti. Kulturna dobra iz Srbije (Gamzigrad, Dom Jevrema Grujića, Difuzni muzej Bača, Čačanske terme) bila su predmet dve inovativna programa – merenja širih efekata investiranja u kulturno nasleđe koji je implementirao Savet Evrope u saradnji sa Londonskom školom ekonomije i nacionalim ekspertima, kao i oglednog programa razvoja mentorskog rada na izradi biznis planova za rehabilitaciju kulturnih dobara.

Kao kruna dostadašnjih aktivnosti i najava nove faze, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture izradio je prvi regionalni priručnik za izradu i implementaciju biznis planova za rehabilitaciju kulturnih dobara. Priručnik su pripremili regionalni eksperti za rehabilitaciju i ekonomiku kulturnih dobara Hristina Mikić, direktorka Grupe za kreativnu ekonomiju, Mirzah Fočo, zamenik direktora Komisije za zaštitu spomenika kulture BiH, Mirela Mulalić-Handan direktor Komisije za zaštitu posmenika BiH, Kristina Biceva, savetnik u Upravi za kulturna dobra Ministarstva kulture i Eleonita Roshi menadzerka lokaliteta Gjirokastre u Albaniji.

Priređivači su istakli da je svrha Priručnika da doprinese celovitijem očuvanju baštinskih resursa i uspostavljanju balansa između njihove zaštite i ekonomske valorizacije, kao i da se unapredi saradnja između različitih sektora i struka koje učestvuju u procesu rehabilitacije. Prirčnik sadrži metodologiju i praktična uputstva kako napraviti kvalitetne biznis planove za rehabilitaciju kulturnih dobara, osmisliti njihovu održivu funkciju, kako kreirati modele rehabilitacije nasleđa koji se temelje na kreativnim industrijama, kako odgovoriti na negativne efekte koji potiču od sthijskog i nekrontrolisanog turizma, i kako na osnovu biznis plana napraviti projekte za EU fondove.