Izgradnja metroa mogla bi početi 2017. - Šta sve Grad Beograd želi da realizuje kroz javno-privatno partnerstvo?

(Beograd) Srbija je otvorena za saradnju sa francuskim kompanijama na projektima javno-privatnog partnerstva (JPP), ali joj je potrebna pomoć Francuske u obuci ljudi koji će se baviti tim investicionim modelom, izjavio je gradonačelnik Beograda Siniša Mali u petak (7. novembra 2014. godine).

Mali je u Privrednoj komori Srbije (PKS), na Godišnjem JPP samitu "Francuska iskustva u srpskim uslovima", pozvao francuske kompanije da se uključe u projekat "Beograd na vodi", a potom je privrednicima izložio i nekoliko "ključnih projekata za Srbiju i grad Beograd" koji će se realizovati kroz projekte JPP.

Gradonačelnik je najpre ponovio dobro poznatu priču o izgradnji beogradskog metroa kroz model JPP i rekao da će ovaj projekat "morati da se realizuje, jer bez metroa Beograd neće moći da funkcioniše narednih decenija".

Kako je objasnio, prva stvar koja mora da se reši na putu do realizacije, jeste definsanje prve linije (trase) metroa. Da bi to bilo moguće, potrebno je da se izradi analiza gradskog saobraćaja u Beogradu, što podrazumeva da se prebroje svi putnici i sva vozila, što će se raditi tokom naredna dva meseca.

- Beograd će naredne godine imati usvojen "smart plan" integrisanog razvoja saobraćaja, na osnovu koga će se definisati linije metroa. Ukoliko se prva linija metroa definiše do kraja sledeće godine, 2016. bi se radilo projektovanje, a 2017. bi moglo da se krene sa gradnjom - tvrdi gradonačelnik Beograda.

Na osnovu sporazuma iz 2011. koji Srbija ima sa Vladom Francuske, a koji je, kako je naveo Mali, u četvrtak (6. novembra 2014. godine) potvrđen memorandumom o razumevanju dve zemlje, predviđeno je da će se projekat metroa "koji će u potpunosti promeniti izgled Beograda i pokrenuti i srpsku i francusku građevinsku industriju", raditi sa preduzećima iz Francuske.

Gradonačelnik Beograda se, ipak, nije detaljnije pozabavio pitanjem finansiranja ovako skupog projekta, nije pojasnio na koji konkretan model JPP misli, niti naveo da li već ima zainteresovanih privatnih partnera koji bi zaista doneli novac. Takođe, nije objasnio ni koliko je izvesno da bi eventualni privatni partner mogao da dođe do povrata investicije, koliko bi karta trebalo da košta da bi se investicija isplatila.

Vinča – crna tačka Beograda

Još jedan projekat na koji prestonica računa, kada je reč o JPP, jeste i rešavanje pitanja deponije u Vinči.

Plan je da se do juna naredne godine raspiše tender za privatnog partnera koji bi upravljao deponijom, gradio postrojenje za reciklažu i postrojenje za dobijanje energije iz otpada. Projekat je vredan od 250 do 300 mil EUR, kazao je Mali.

Kako je rekao, ima nekoliko francuskih kompanija koje se interesuju za ovaj posao.

- Narednih meseci radićemo na studiji izvodljivosti, kao i na pribavljanju dozvole Komisije za javno-privatno partnerstvo – dodao je on.

Podsetimo, o interesovanju pojedinih francuskih kompanija, kao i o dobrim iskustvima koja bi se mogla iskoristiti u Vinči, "eKapija" je pisala i ranije.

Grad Beograd je identifikovao i 16 podzemnih garaža koje želi da razvije u narednim godinama, rekao je Mali, navodeći da su projekti za četiri garaže već spremni. Reč je o lokacijama Studentski trg, Skupština Srbije, Đeram pijaca i Skerlićeva ulica. On je dodao da je grad Beograd već potpisao ugovor sa EBRD o finansiranju izbora konsultanta, koji bi trebalo da bude izabran u naredna dva meseca, dok se tender za četiri podzemne garaže očekuje se na proleće.

Kazao je da će se raditi i projekti vredni više od milijardu evra koji se odnose na obnovu i izgradnju vodovodne mreže, pet fabrika za tretiranje vode i obnovu kanalizacije.

Kroz JPP Beograd će pokušati da realizuje i nekoliko ESCO projekata u oblasti daljinskog grejanja, povećanja energetske efikasnosti javnog osvetljenja, i iskorišćavanja geotermalnih voda.

Sa Francuskom je u četvrtak potpisan i Memorandum o razumevanju o razvoju međunarodnih aerodroma u Srbiji. Mali je istakao da će nacionalna aviokompanija "Air Serbia" do sada prevezla četiri miliona putnika, što je dvostruko više nego prošle godine.

Gradonačelnik je istakao da je neophodno naći koncesionog partnera za aerodrom, i dodao da će vrlo brzo biti raspisan tender za savetnika za koncesiju.

- Imamo priliku da ostvarimo obećanja koje smo kao zemlja obećavali više godina unazad, postoji jasna spremnost Vlade Srbije i grada Beograda da na ovim projektima radimo zajedno - istakao je Mali.

Francuske kompanije spremne da učestvuju u projektima javno-privatnog partnerstva u Srbiji

Na svečanom skupu u PKS, velike francuske kompanije – "Bouygues Construction", "Dalkia EDF", "Saur COVED", "Suez Environnement" i "Veolia Water Solution" - predstavile su pravne aspekte i modele finansiranja projekata JPP koje realizuju u zemljama okruženja (Zagrebački aerodrom, autoput BINA u Istri, biznis park u Beočinu, fabrika za preradu otpadnih voda u Mariboru i dr.). Reč je o kompanijama koje iza sebe imaju mnogobrojne projekte izgradnje autoputeva, vodovoda, sistema za upravljanje otpadnim vodama i čvrstim otpadom, energetskih postrojenja.

- Postoji jasna politička volja dve zemlje da sprovedu projekte JPP u Srbiji koju smo potvrdili potpisivanjem Sporazuma o tehničkoj saradnji. Projekti koje lokalne samouprave žele da razvijaju slični su projektima u kojima Francuska ima dobre rezultate i uvereni smo da će biti uspešno realizovani – izjavio je Žan Filip Nadal, direktor sektora za JPP u francuskoj Agenciji za međunarodnu tehničku saradnju (ADETEF).

Kako gradovi i opštine u Srbiji nemaju dovoljno iskustva sa primenom javno-privatnih partnerstava, Francuska je spremna da preko ADETEF-a, zajedno sa NALED-om i PKS, obezbedi pomoć najboljih francuskih stručnjaka. Srbija, kao zemlja zapadnog Balkana i kandidat za pristupanje EU, nalazi se u fokusu ADETEF i potpisani Sporazum o saradnji podrazumevaće pomoć stručnom razvoju srpske Komisije za javno-privatna partnerstva.

- Potrebe Srbije za kvalitetnijom infrastrukturom i uslugama su velike i neophodne su značajne investicije. NALED radi sa gradovima poput Niša, Zrenjanina, Leskovca, ali i malim opštinama kao što su Nova Varoš, Kanjiža, Tutin, Prijepolje i Raška da realizuju prve JPP projekte i nadamo se da će u tome uspeti u saradnji sa francuskim investitorima – izjavio je predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević.

Na samitu su osim centralnog panela održana i četiri okrugla stola sa francuskim investitorima u ključnim sektorima: transport (autoputevi i aerodromi), upravljanje otpadom, grejanje i upravljanje vodama na kojima su lokalne samouprave predstavile projekte koje žele da razviju. To je bila prilika za susret i uspostavljanje saradnje sa predstavnicima francuskih investitora, međunarodnih finansijskih institucija, pravnika i konsultanata koji su specijalizovani za JPP.

U Francuskoj tri četvrtine ugovora o javno-privatnim partnerstvima zaključile su lokalne samouprave. Više o konkretnim primerima francuskih iskustava čitajte u tekstu "eKapije".