Kraj Srpske banke - Ulozi sigurni, otkazi neizostavni...

Vest da Srpska banka "zbog promene poslovne politike", zatvara sve ekspoziture sem one u Beogradu, poput topovskog praska odjeknula je juče. Građani, posebno oni u unutrašnjosti Srbije, nagrnuli su u banke, da podignu i ono malo što imaju, kao i da uzmu potvrde bez kojih ne mogu preći u drugu banku.

Ispred ekspoziture u Kraljevu, morala je da interveniše i Hitna pomoć. Dok u Udruženju banka kažu da su ulozi građana sigurni, a ekonomisti da je ova finansijska institucija imala mali udeo na tržištu da bi mogla da ga poremeti, Narodna banka Srbije je i dalje bez komentara da li se ovaj scenario mogao sprečiti.

Računi i kreditne obaveze kao što su dozvoljena prekoračenja, kreditne kartice i čekovi građana, a koje klijenti nisu u mogućnosti da izmire, odnosno zatvore do kraja januara, biće prenete u ekspozituru Beograd i važiće do dospeća, saopštila je Srpska banka. Iz te banke poručuju da su oročeni štedni ulozi sigurni u Srpskoj banci, a isti se po isteku ugovorenih rokova mogu podići takođe u Beogradu. Svi aktivni krediti klijenata ostaju u banci uz nepromenjene prvobitno ugovorene uslove, a svim klijentima je omogućeno da ubuduće nesmetano otplaćuju svoje anuitete bez naknade na šalterima "Pošte" širom zemlje, navedeno je u saopštenju.

Građani sigurni

Ni na koji način neće biti oštećeni građani, klijenti Srpske banke koja će ubuduće biti servis namenske industrije, izjavio je ovim povodom generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić. On je dodao da će svi poslovi Srpske banke za građane verovatno biti preneti u Poštansku štedionicu.

Dugalić je objasnio da će građani jedino morati da vrate čekove Srpskoj banci zato što će ona ubuduće, na osnovu odluke Vlade Srbije, biti servis namenske industrije.

Čekovi građana moraće da se vrate u Srpsku banku na realizaciju, jer ne mogu da se naplate ni u jednoj drugoj banci osim one koja je taj ček izdala, objasnio je Dugalić na konferenciji za novinare.

- UBS još nema precizna upustva o ponašanju njenih članica u slučaju Srpske banke, ali se potpunije informacije očekuju vrlo brzo, kad Udruženje dobije detaljne instrukcije - rekao je Dugalić. On je podsetio da je Vlada Srbije pre više od dva meseca donela odluku da se poslovanje Srpske banke preusmeri na rad sa namenskom industrijom.

Peta žrtva, sledi više od 300 otkaza

Srpska banka je peta koju je zbog problema sa nenaplativim kreditima preuzela Poštanska štedionica. Prva žrtva je bila Agrobanka, a zatim Razvojna banka Vojvodine, PBB i Univerzal banka. Najveći dužnici Srpske banke su biznismeni Miroslav Bogićević i Goran Perčević.

RTS nezvanično saznaje da će od 400 zaposlenih radno mesto zadržati samo šezdesetak ljudi, koji će raditi u internoj banci namenske industrije Srbije, koja je do pre nekoliko godina poslovala pod nazivom Ju-garant banka ili Vojni servis.

Podsećamo, Srpska banka nastala je iz Vojnog servisa NBJ, koji je opsluživao kompletnu namensku industriju Jugoslavije. Posle nestanka bivše zajedničke države SFRJ Vojni servis je izmešten iz Narodne banke i nastala je YU Garant banka, a sadašnje ime dobila je 2003. godine.

Bez tektonskih poremećaja

Ipak, slom Srpske banke neće izazvati veće promene na bankarskom tržištu, budući da ona zauzima tek 0,6% tržišta, smatra Nenad Gujaničić iz "Wise brokera".

- Srpska banka je na kraju septembra prošle godine zauzimala tek 0,6% domaćeg tržišta i sa tog aspekta aktuelna dešavanja ne mogu imati veliki negativni uticaj na stabilnost celog bankarskog sistema. S druge strane, nakon što su poreski obveznici platili bankrot državnih banaka blizu jedne milijarde evra, čini se da nije napravljen kvalitativni pomak po pitanju rešavanja problema statusa preostalih državnih banaka.

Gujaničić sa druge strane naglašava da treba razmisliti da li Banka Poštanska štedionica može da izdrži teret svih posrnulih banka.

- Nakon što su ove dubioze nedomaćinskog poslovanja banaka plaćene delimično novcem poreskih obveznika, a delimično prebačene na pleća Poštanske štedionice, ostaje da se reši goruće pitanje ove državne banke. Jer, evidentno je da su dosadašnje dokapitalizacije nedovoljne kako bi kapitalna baza ove banke odgovorila za novonastale obaveze stvorene bankrotstvom državnih banaka - kaže sagovornik "eKapije".