Kako Francuzi prave izuzetno vino u Kladovu

Kada su se prošle godine u ovo vreme, Estel Žermen i Siril Bonžiro sa svoje troje dece iz
Francuske doselili u Kladovo, gradić na obali Dunava, izazvali su veliko interesovanje, ali i
čuđenje Kladovljana. Ali, kada su iz vinarije, koju su napravili u napuštenim prostorijama
nekadašnjeg Poljoprivrednog kombinata "Ključ", i tržištu ponudili svoj prvi proizvod, belo vino "duša Dunava", sve je bilo mnogo jasnije.

Tridesetšestogodišnja Estel, ćerka vlasnika vinograda i podruma "Chateau de chorey" u čuvenoj Burgonji, primenila je znanje i iskustvo svojih predaka i od grožđa ubranog sa 15 hektara vinograda sa plantaže nekadašnjeg kombinata napravila vrhunsko belo vino.
- "Esprit du Danube" je "razgolićeno" vino, potpuno prirodno, bez ikakvih veštačkih dodataka, napravljeno od sorte grožđa italijanski rizling. Francuski način proizvodnje vina, za razliku od vašeg srpskog, podrazumeva sasvim slabu filtraciju i blagu stabilizaciju sa ciljem da se sačuva što više voćne arome i svežine - naglašava Estel dok u njihovoj klimatizovanoj vinariji degustiramo vino.

- Mom ocu se dopada ovo vino i on kaže da ga podseća na "šardone" - dodaje Estel.
Estel i Siril, kao članovi konzorcijuma firme "Eko Ki" koja je privatizovala poljoprivredni
kombinat "Ključ" u Kladovu, preuzeli su rukovođenje celom firmom, ali su težište svojih
aktivnosti usmerili na proizvodnju vina. Taj kraj su, kako sami kažu, odabrali zbog izuzetnih prirodnih karakteristika. Ove godine planiraju da utrostruče proizvodnju, ali i da proizvedu crno vino od grožđa iz rajačkog vinogorja.

- Rajačko vinogorje, zajedno sa Župom aleksandrovačkom, najbolje je u Srbiji. Ima prirodne karakteristike slične kao u Francuskoj, Italiji i hladnijim regionima Španije - ističe Siril, koji je, kao prvi i jedini stažista, godinu dana proveo na praksi u svetski najpoznatijem vinogradarskom podrumu "Romanee-conti", koji proizvodi najcenjenija vina u svetu čija vrednost jedne buteljke dostiže i do 1.000 evra.

Estel i Siril, kao i većina njihovih zemljaka, pobornici su zdravog stila života. Kao i u
proizvodnji vina, tako i u gajenju vinove loze, osim što žele da zadrže autohtone sorte sa ovog područja, ne koriste herbicide i insekticide, već isključivo preparate na bazi bakra i sumpora. Očekuju i da za svoj proizvod dobiju i evropski sertifikat, Ekosert, koji će im omogućiti i plasman na evropskom tržištu, gde su već i našli kupce.

- Vino, bez hemijskih dodataka, vrhunski je proizvod prirode, to je parametar kulture i zato ga treba piti. Mi i našoj deci dozvoljavamo da probaju vino jer se tako stvara kultura pijenja - objašnjava Siril.

I zaista, osmogodišnji Luk, šestogodišnji Eme, pa čak i dvogodišnji Saša, u dvorištu iznajmljene kuće u Kladovu u kojoj ta porodica trenutno živi, dok sedimo ispod venjaka vinove loze, komotno, zajedno sa roditeljima i gostima, degustiraju "dušu Dunava". Lik je, na boljem srpskom jeziku od svojih roditelja, ispričao da je završio drugi razred ovde u Kladovu, i da ima mnogo drugara.

Emi, koji na jesen polazi u prvi razred, slaže se da je Kladovu lepo, ali na pitanje šta mu se najviše dopada, spremno odgovara.

- Francuska!

Najmlađi Saša je miljenik svoje dadilje Milke i celog komšiluka. Na mešavini srpskog i francuskog komunicira sa svima.
- Kada smo odlučili da se preselimo u Srbiju, svi su bili šokirani, pogotovu naši roditelji. O
ovoj zemlji su se čule užasne stvari, međutim, mi smo ostali pri svojoj odluci. Privuklo nas je ovo vinogorje, ali i divlja, netaknuta priroda. Naši prijatelji su već izrazili želju da dođu da nam se pridruže - pričaju Estel i Siril i dodaju da su u Kladovu, ali i celoj Srbiji, već stekli mnogo prijatelja i da se ne osećaju kao stranci.

Najviše im, kažu uglas, u Srbiji smeta bačena plastična ambalaža koje ima bukvalno na svakom mestu. Na drugom mestu je spora i komplikovana administracija.

napomena : tekst u potpunosti preuzet iz lista od 11.08.2007