Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora "Elektroprivrede Srbije" - Koča

(Branko Kovačević) Profesije vaspitača, učitelja, nastavnika ili profesora smatraju se u pedagogiji profesijama sa izraženom humanističkom orijentacijom, a za Branka Kovačevića, dekana Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (ETF) i bivšeg rektora Univerziteta u Beogradu, svakako se može reći da je, pre svega, strpljiv pedagog, veoma privržen studentima.

Na mesto predsednika Nadzornog odbora "Elektroprivrede Srbije" (EPS) došao je u novembru 2014, u trenutku kada je ta kompanija bila na putu ozbiljnih reformi u cilju unapređenja poslovanja, a cilj mu je, kako kaže u razgovoru za "eKapiju", da EPS postane što jači i što profitabilniji, jer bi od toga koristi imala cela Srbija.

Rođen je 29. juna 1951. u Beogradu, na ETF-u je diplomirao 1975, magistrirao 1980. (sa prosečnom ocenom 10.00). a već četiri godine nakon toga je i doktorirao. Po diplomiranju radio je u Laboratoriji za računarsku tehniku instituta "Mihajlo Pupin" i Laboratoriji za raketne sisteme Vojnotehničkog instituta u Beogradu.

Fakultetsku karijeru započeo je 1981. godine, kada je zaposlen kao asistent, da bi već 1990. bio vanredni profesor, a pet godina nakon toga i redovni profesor za oblast automatike na ETF-u. Kao profesor po pozivu predavao je na Državnom univerzitetu u Floridi (USA), kao i univerzitetiteima u Finskoj, Iraku, Libiji. Predavao je i na Elektrotehničkom fakultetu u Podgorici, Elektrotehničkom fakultetu u Banjoj Luci, Višoj elektrotehničkoj školi u Beogradu, Vazduhoplovno-tehničkoj vojnoj akademiji u Žarkovu i Centru visokih vojnih škola u Beogradu.

EPS je neophodno srediti

Govoreći o razlozima zbog kojih je prihvatio poziciju predsednika Nadzornog odbora EPS, Kovačević za "eKapiju" kaže da je EPS smatra važnom firmom, možda najvažnijom koja je ikada napravljena u Srbiji, i da je zato prihvatio da to radi. Ističe da je EPS važan pre svega za mlađe generacije u Srbiji.

- EPS je sada tamo gde je pre 10 godina bio "Telekom". Od EPS-a treba napraviti akcionarsko društvo. On ima mnogo problema u funkcionisanju, ima 14 pravnih subjekata, svaki od njih je "država u državi". Neophodno je sve to srediti ako hoćemo od EPS-a da napravimo firmu koja zarađuje novac, i za sebe i za svog vlasnika, a vlasnik je država. EPS može mnogo više para da uplati u budžet nego što, na primer, iznose uštede ostvarene smanjivanjem plata i penzija – navodi Kovačević.

Zacrtano je da EPS postane jedna profesionalna organizacija, tvrdi on i dodaje da je do 1. jula 2015. trajala "lakša" faza koja je podrazumevala izradu papirologije, pravilnika, statuta i slične infrastrukture. Sada to treba sprovesti i tu se dolazi do problema jer "vi sad tu morate neke ljude da razvlastite, morate nekome da oduzmete nešto, a ovde kad nekome nešto date, onda je jeres da mu to oduzmete".

- Radi se o tome da ne može tu više da postoji 14 jednako važnih direktora. Možete imati generalnog direktora, koji je najvažniji, onda su svi ti direktori tih povezanih preduzeća na neki način razvlašćeni. Oni jesu važni, ali se priča decentralizuje i tu sada ima mnogo opstrukcija, ali to treba sprovesti. Rok za to je 1. jul 2016. Međunarodni monetarni fond stalno dolazi da gleda, on prozove Vladu Srbije, a Vlada prozove nas – objašnjava Kovačević.

Timski rad kao osnova dobrog rezultata

Na pitanje da li bi sebe definisao kao strogog rukovodioca čija se reč ne sme dovoditi u pitanje, daje negativan odgovor.

- Ja sam uvek smatrao da to treba da bude stvar nekog dogovora. Kad se napravi neki plan i odredi neki cilj, on treba da bude zajednički i da svi težimo tome da ga ostvarimo. Ako igramo timski, svi moramo da želimo isto, i kad se dogovaramo oko nekih stvari, neko misli ovako, neko misli onako, treba da radimo onako kako odluči većina. Mislim da ne može tu da se nešto postigne silom, tu mora, pre svega, da postoji neka saglasnost svih koji su u timu da se nešto uradi – objašnjava on.

Govoreći o svom šestogodišnjem angažmanu na poziciji rektora Univerziteta u Beogradu, Kovačević ističe da je Univerzitet sistem od 100.000 ljudi, a da je EPS, na primer, sistem koji je duplo manji, i da ne može jedan čovek da komunicira direktno sa tolikim brojem ljudi.

- Morate napraviti organizacionu strukturu, morate imati hijerahiju, svaki "šraf" mora da radi svoj posao. Moji saradnici bili su prorektori, dekani, razne komisije, ja sam tu bio samo onaj koji se vidi, samo "vrh ledenog brega", sa mnom su univerzitetom rukovodile još stotine ljudi, koji se ne vide, a koji su jednako zaslužni koliko i ja - navodi Kovačević.

Na podsećanje da je među studentima dosta cenjen i poznat pod nadimkom "Koča", on, uz osmeh i sa zadovoljstvom priča kako mu se studenti javljaju i telefonom, kako zajednički diskutuju. Dodaje da on i njegovi studenti takođe čine tim.

- Uglavnom sam se uvek trudio da im pristupim kao da sam im otac, a sada već to izgleda kao da sam im deda. Čim se upišu na fakultet ja im kažem da su oni, pored toga što imaju svoje prirodne roditelje i familiju, stekli još jednu familiju i da će ih te dve familije pratiti celoga života. Oni ETF doživljavaju kao svoju kuću i mi tu rešavamo razne stvari, i ljubavne, i privatne, i poslovne, šta god hoćete. Ovde decenijama dolaze jako dobra i najbolja deca koju ova zemlja ima. Pogledajte bilo koju svetsku školu, ta deca su u rangu najboljih studenata u tim školama – ponosno ističe Kovačević.

Dobra organizacija i dobri saradnici

Na pitanje kako stiže da ispuni sve svoje dnevne obaveze, odgovara da je važno da se organizuje lično vreme i da je važno imati dobre saradnike.

- Morate uvek da izaberete saradnike kojima verujete i sa kojima možete da radite, jer svaki posao je danas timski posao, nema više "renesansnih umetnika i naučnika". Mora da se radi u timovima i mora da se deli posao i odgovornost, mora da postoji poverenje i u tom timu treba da vlada dobra atmosfera koja je, na neki način, i profesionalna i prijateljska – kaže Kovačević.

Govoreći o svom iskustvu rukovodioca, sagovornik "eKapije" objašnjava da je upravljačkim poslovima počeo da se bavi kada mu je bilo 35 godina, kada je prvi put postao prodekan fakulteta. Potom je u 38. godini postao predsednik Skupštine Univerziteta.

- Skupština Univerziteta tada je okupljala velike privrednike, bankare i slično, a ja došao kao mlad docent da budem njima predsednik...i onda se, prosto, učite. Svaki posao je zanat i mora da se uči i da postoji volja. Nije sramota ne znati, sramota je ne učiti i ne pitati one koji znaju – savetuje Kovačević.

Važni su ideja, osećaj, rad i talenat

Za mladog čoveka koji bi želeo da ostvari profesionalnu i akademsku karijeru poput njegove, Kovačević savetuje da taj mladi čovek prvo mora da ima ideju.

- Nema lošeg posla. Posao mora da se nauči, morate pronaći sebe. Čovek, u stvari, voli da radi ono što zna da radi, a da biste znali nešto da radite morate imati neki osećaj i talent za nešto, uvek je malo važan i talent, a rad i talent moraju da se poklope. Uz to je nephodno biti posvećen. I onda, što više nešto znate da radite, to više volite to da radite, pa vam onda posao postane hobi i vi uživate u svom poslu i igrate se ceo život, ceo život ostanete mladi. Ja sam imao tu sreću da radim sa mladim ljudima, mladi ljudi su fascinantni i vi učite uz njih i učite od njih i na mnoge ideje dođete razgovarajući s tim mladim ljudima, oni vas teraju da ih pratite i da ostanete u formi – zaključuje dekan ETF-a.

Sead Saitović