RGZ: Ili pomoć ili nema elektronskih građevinskih dozvola

U Srbiji bi od 2016. godine građevinske dozvole trebalo da počnu da se izdaju elektronski, ali prema informacijama iz RGZ, poštovanje tok roka neće biti moguće.

Kako je upozoreno na sednici Ekonomskog kokusa Skupštine Srbije prošle nedelje, Republički geodetski zavod neće moći da poštuje zakonsku obavezu i da izdaje elektronske građevinske dozvole od 1. januara 2016. godine, ako mu se ne obezbedi tehnička pomoć.

Pošto je izdavanje elektronskih građevinskih dozvola predviđeno od 1. januara 2016. godine, što je u više navrata najavljivano iz resornog ministarstva, direktor RGZ Borko Drašković je rekao da je to za tu instituciju tehnički neizvodljivo, jer imaju zastarele opremu i računare kupljene 1999. godine.

Drašković je napomenuo da je od 1. marta 2016. predviđeno elektronsko poslovanje katastra, prema predloženom zakonu od državnom premeru i katastru, što je takođe tehnički nemoguće za RGZ ukoliko se ne obezbedi finansijska pomoć u nabavci savremene opreme.

Na sednici je rečeno da u RGZ ima nerešenih preko 200.000 predmeta, tako da obezbeđenje nadoknada za službenike RGZ ne bi bilo regulisano na teret republičkog budžeta, uz ocenu da će se sigurno pogoršati stanje u toj instituciji u kojoj postoji visokokoruptivni rizik.

Službenicima RGZ, koji rade na poslovima premera zemljišta i katastra treba omogućiti povećanje naknada, i ta sredstva obezbediti iz sopstvenih prihoda Zavoda, a ne na teret budžeta, da bi se sprečila korupcija, rečeno je na toj sednici.

Prilikom razmatranja amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, predsednik Ekonomskog kokusa Vladimir Marinković je predložio da se taj zakon primenjuje tek od momenta stupanja na snagu propisa o platnim razredima u javnom sektoru i da bude usklađen za zakonom platama.

Članovi Ekonomskog kokusa su se zauzeli za ukidanje člana 31. Zakona o hipoteci da se zabeležba prodaje nepokretnosti pod hipotekom obavlja po redosledu prijema zahteva, da taj član ne bi došao u koliziju za drugim propisima.

Na sednici je predloženo i povećanje kazni za nepoštovanje zakona o državnom premeru i katastru za 10 puta, koje su sada predviđene u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara, što je izazvalo polemike na sednici kokusa.

Na kraju se došlo do zajedničkog stava da ostanu kazne od 50.000 do 150.000 dinara za nepoštovanje rokova i redosledu upisa nepokertnosti u katastar, a da za ponovljeni prekršaj kazne budu rigoroznije.

Sastanku su, pored članova Ekonomskog kokusa, prisustvovati i predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva finansija, Republičkog geodetskog zavoda, kao i predstavnici NALED-a.