Školarine skuplje od 200 dinara do 13.000 dinara - Jedanaest fakulteta Univerziteta u Beogradu predložilo povećanje cena za osnovne studije

Jedanaest fakulteta Univerziteta u Beogradu predložilo je povećanje školarina za osnovne studije za narednu školsku godinu, i to od 200 do 13.000 dinara. Na sednici Senata BU rečeno je da je većina fakulteta zadržala prošlogodišnje cene, a da se povećanje kreće u proseku od 1.000 do 6.000 dinara.

Prema predlogu koji je usvojio Senat, a o kome će mišljenje dati Ministarstvo prosvete, Tehnološko metalurški fakultet je tražio povećanje sa 60.000 na 66.000 dinara, Pravni sa 91.000 na 95.000 dinara, Poljoprivredni sa 85.000 na 90.000, a Učiteljski sa 90.000 na 96.000 dinara.

Fakultet organizacionih nauka, na koji su se studenti i pisano žalili Studentskom parlamentu BU, predložio je da školarine budu od 138.000 do 156.000, dok je sadašnja cena od 130.000 do 143.000 dinara. Poskupljenje je tražio i Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, sa 78.000 na 84.000, Geografski sa 80.000 na 86.000, Hemijski sa 90.000 na 102.000 i Fizička hemija sa 60.000 na 64.800. Najmanja poskupljenja biće na Rudarsko-geološkom fakultetu - za 900 dinara i Fakultetu političkih nauka, koji je školarinu povećao za samo 200 dinara. Predstavnici Studentskog parlamenta protive se najavljenom poskupljenju, a konačnu odluku o školarinama doneće saveti fakulteta, nakon što se o predloženom cenovniku izjasni Ministarstvo prosvete.

Rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević rekao je da je država smanjila izdvajanje za materijalne troškove fakulteta i Univerziteta u celini za 10%, zbog čega će se dugovi, pre svega za grejanje, uvećavati i fakulteti će se naći u još težoj situaciji. On je naveo da će Univerzitet nastaviti razgovore sa Ministarstvom prosvete i Gradom Beogradom kako bi se ovaj problem rešio.

- Razgovori sa Gradom su u začetku i videćemo koliko će moći da pomogne, jer fakulteti plaćaju grejanje kao industrija, odnosno privredni subjekti. Drugi problem je što neki fakulteti imaju velike zgrade, pa je za njih to veliki izdatak - rekao je Bumbaširević.

Dekan Mašinskog fakulteta Radivoje Mitrović apelovao je da država, grad i Univerzitet odmah sednu za pregovarački sto.

- Realni materijalni troškovi koje fakulteti i instituti u okviru BU plaćaju za grejanje, vodu, struju i odnošenje smeća su višestruko veći od sredstava koje dobijamo od Ministarstva prosvete. Ako se ovaj problem brzo ne rešimo imaćemo dramatičnu situaciju. Najtragičnije je da se problem nedostatka novca za materijalne troškove rešava preko leđa studenata povećanjem školarina. Ako postoji dobra volja, a postoji, rešenje se vrlo brzo može naći - rekao je Mitrović, na čiju inicijativu je Senat raspravljao o ovoj temi.

A jedno od rešenja koje predlaže Mitrović je da se deo sredstava za materijalne troškove visokoškolskih ustanova obezbedi iz budžetskog razdela za nauku, jer, kako je rekao, "nema naučnoistraživačkog rada u hladnim i laboratorijama bez struje". Na pitanje Danasa da li bi to ugrozilo naučne projekte, on kaže da bi manji broj istraživača ostao bez sredstava, ali da to može da se reši na drugi način, odnosno da vrhunski istraživači budu plaćeni na jedan način, osrednji na drugi, a oni najslabiji na treći.

Mesta za 14.800 brucoša

Senat BU usvojio je upisnu politiku za narednu školsku godinu, prema kome će upis nove generacije brucoša startovati krajem juna. Predaja dokumenata biće od 22. do 26. juna, prijemni ispiti će se održati od 27. juna do 3. jula, konačni rezultati biće objavljeni do 10. jula, kada počinje i upis primljenih brucoša. Prema predlogu Senata, na osnovnim studijama na fakultetima Beogradskog univerziteta biće mesta za 14.800 studenata, od čega 9.461 na budžetu. Konačnu odluku o broju budžetskih studenata doneće vlada.