Toša Ninkov, Geogis Konsultanti Beograd, jedan od srpskih brendova GIS i GPS tehnologije – Nebo je granica

(Foto: ekapija.com)

Već tridesetak godina, istovremeno, bije bitku na dva polja. Jednu bitku bije iz ljubavi, a drugu - jer se „od ljubavi ne živi“. Jedan od rodonačelnika primene Geografskog informacioni sistema (GIS) u Srbiji, dr Toša Ninkov, vlasnik je kompanije „Geogis konusltanti“, sada već brenda u oblasti novih tehnologija u geodeziji, sa referencama u Srbiji, Evropi, Iraku, Dubaiju, Nigeriji ... Druga oblast, jednako važna za Tošu Ninkova, je profesura na fakultetima u Beogradu i Novom Sadu.

- Moj profesorski rad shvatam kao obavezu prema mladim ljudima, kako bi im olakšao i skratio prepreke na koje mogu da naiđu u inženjerskoj karijeri. Znate da profesorski poziv nije profitabilan, ali ja nikada od njega nisam odustao. Uporedo sa fakultetom gradio sam i inženjersku karijeru.

I kako to obično biva, neočekivane odluke usmeravaju život. Kaže da je u geodeziju zalutao. Želeo je da postane mašinac. U gimnaziji se zanosio pravljenjem „perpetum mobile-a“, mašine koja može da radi beskonačno bez utroška energije. Priznaje, sa tugom, da taj projekat nikada nije završio.

- Ja ne znam ni šta ti je to?! - rekao je prijatelju koji ga je ubeđivao da upiše geodeziju. Tada je čekao rezultate prijemnog na Mašinskom fakultetu i u džepu imao indeks Tehničkog fakulteta u Novom Sadu.

(Foto: ekapija.com)

Bilo kako bilo, upisao je tu „nepoznatu“ nauku i sa nepune 24 godine završio geodeziju, a kao stipendista „Energoprojekt Hidroinžinjeringa“ dobio je „wild card“ za „tim najboljih“.

- „Energoprojekt“ je bio gigant, sa 600 mil USD godišnjeg prometa. Ulagali su izuzetno velika sredstva u nabavku softvera, nove opreme, obrazovanje zaposlenih. Prve četiri godine radio sam u Gvineji na jednoj brani, u Gabonu na sistemima za navodnjavanje i Peruu. Sve su to bili radovi iz inženjerske geodezije koje mi inženjeri moramo da znamo. Gurnut sam u vatru, ali nisam sagoreo.

- Nakon te četiri godine počela je moja dvostruka karijera. Postao sam asistent na fakultetu. Bio sam kao učiteljica, asistirao sam gotovo na svim predmetima. Mislim da nije bilo predmeta gde nisam radio. Nisam predavao jedino muzičko – priznaje i šeretski dodaje da je to zbog toga što što muzičkog nije ni bilo.

- Bio sam vredan, brzo sam magistrirao i doktorirao, ubrzo postao docent. Imao sam sve predispozicije da postanem vandredni profesor, dobio sam vandrednu profesuru na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na studijskom programu geodezija, departman Građevinkog fakulteta. Istovremeno sam postao i šef sektora za geodeziju, GIS i saobraćajnice u „Energoprojekt-Hidroinzenjeringu“.Tada je „Energoprojekt-hidroinzenjering“ imao 18 doktora nauka, a ja sam bio 19-ti. U kompaniji je radilo i više od 60 magistara. To je zaista bila velika intelektualna snaga.

Iz tog perioda datira priča o njegovoj promeni imidža, koji je i danas aktuelan. Sa ozbiljnim godinama u ličnoj karti i mladalačkim izgledom pred sagovornicima, bio je uveren da će ga mnogi sagovornici shvatati ozbiljno tek kada pusti brkove. Posle je shvatio (a dobio i potvrde lepše polovine) da mu i dobro stoje, pa je takav imidž zadržao do danas.

GIS

- Sa primenom GIS tehnologije u „Energoprijekt Hidroinžinjeringu„ počeli smo devedesetih godina. GIS je postao dominantna tehnologija, praktično, integrator mnogih disciplina u rešavanju inženjersko tehničkih problema i projekata.

Pomocnik direktora „Hidroinžinjeringa“ postao je 2000. godine sa glavnim zadatkom uvodjenja novih tehnologija –Digitalne topografije, GIS-a i GPS-a (tehnologija globalnog poziciranja). Te tehnologije, kako kaže, omogućavaju da se izuzetno puno inženjerskih akcija realizuju nemerljivo brže i efikasnije.

- Jedan od najvećih projekata „Hidroinžinjeringa“ u 2002. godini bio je pravljenje jedinstvenog informacionog sistema naftovodne i gasovodne mreže u državi Katar na Bliskom istoku. Pravljenje kompjuterskih baza podataka o svakom entitetu u toj mreži, o svakoj cevi. Pored slike svakog objekta u GIS okruženju bili su podaci o njemu, (kad je izgrađen, od kog materijala, koja mu je funkcija, kada treba da bude izvršena revizija, ko ga je postavio, gde mu se nalzi tehnička dokumentacija...) . Praktično to je sistem koji omogućava da se kompjuterski sa svih aspekata održava gasovodni sistem u funkcionalnom stanju.

Sa doktorskom titulom, velikim znanjem i iskustvom stasao je za privatan biznis. Kompanija koju danas vodi, kako napominje, inovativnim tehnologijama i stalnim usavršavanjem zaposlenih, ide ispred sve jače konkurencije.

- „Geogis“ je konsultant u inženjerskoj geodeziji. Kompanija pruža usluge iz oblasti projektovanja, gradnje i kontrole eksplotacije objekta ili mašinskog postrijenja, procesiranje satelitskih i aerofotogrametrijskih snimaka i produkciju digitalnih ortofoto planova i izrade GIS projekata.

Toša Ninkov je ponosan na nekoliko projekata među kojima je pravljenje digiralnog modela terena i digitalnih podloga za kompjutersko projektovanje dalekovoda od Leskovca do Makedonske granice.

- Koristili smo tehnologiju laserskog snimanja iz aviona, to je bio prvi put da se u Srbiji koristi ta tehnologija za projektovanje dalekovoda.

Lasresko snimanje omogućava veoma brzo premeravanje teritorije, laserskim znacima se određuju kordinate na fizičkoj površini zemlje sa gustinom do 160.000 tačaka u sekundi tako da je snimanje terena za koridor od Leskovca do Makedonske granice širine 400 m završen za 4 sata i 30 minuta – objašnjava naš sagovornik i dodaje da „Geogis“, takođe, kompjuterski obrađuje satelitske i avio snimke.

- Imamo sporazum sa jednom zemaljskom stanicom koja prima snimke od satelita koji permanentno kruže oko zemlje. Naručujemo mono i stereo satelitske snimke. Od mono pravimo dvodimenzionalne ortofoto planove, a sa stetreo snimcima pravimo trodimenzionalne. Što znači da ovakvi planovi u poređenju sa konvencionalnim planovima imaju dosta prednosti.

Treći segment poslovanja „Geogisa“, prema njegovim rečima, je izrada GIS projekata.

- Tehnologija geografskog informacionog sistema može se koristiti za naučna istraživanja, upravljanje resursima, imovinsko upravljanje, planiranje razvoja, kartografiju i planiranje infrastrukture. Najveću tradiciju za korišćenje infornativnih tehnologija ima Novi Sad. Tamo smo projektovali GIS i nedavno ušli u drugu fazu implementacije. Gradska uprava Novog Sada razmišlja da GIS višestruko koristi, kako bi se ubrzali procesi upravljanja prostorom kako Zavoda za izgradnju tako i komunalnih službi - brže izdavanje rešenja, praćenje stambene izgradnje, i slično.

„Geogis“, u saradnji sa kooperantima, realizuje veliki broj projekata širom sveta. Ugovoreni su novi poslovi u Iraku, Nigeriji, pred potpisivanjem je ugovor u Emiratima, ...

(Foto: ekapija.com)

Ambiciozni razvojni planovi firme poklapaju se sa željom Toše Ninkova da napravi jaku porodičnu firmu. Naime, timu „Geogisa“ priključio se Tošin sin, koji je studirao prostorno planiranje i magistrao MBA, dok će se ćerka pridružiti timu kada završi arhitekturu.

Kaže da je daleko od apsolutnog sluhiste, što ga ne sprečava da ide u kafane (cesto kada prilike dozvoljavaju i zapeva), ali naglašava da je čovek apsolutnog ukusa kada su hrana i piće u pitanju. Kao i svaki Lala voli dobru kuhinju a kalorije troši igrajući fudbal, već 25 godina u istoj, svake godine, sve starijoj ekipi.