U Srbiji izdato preko 1.000 energetskih pasoša - Veliki pomak u unapređenju energetske efikasnosti u zgradarstvu

- Srbija je imala fazu "zimskog sna" u uređenju pravne regulative, ali je na polju energetske efikasnosti dosta toga uređeno - izjavila je Jasminka Pavlović, šef Odseka za energetsku efikasnost u zgradama i građevinske proizvode pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pavlović je na konferenciji "Energetska efikasnost u zgradarstvu sa osvrtom na korišćenje geotermije za grejanje i hlađenje", koju je organizovala Nemačko-srpska privredna komora 24. maja, istakla da je u Srbiji do sada izdato oko 1.000 energetskih pasoša za građevinske objekte.

- Značaj energetske efikasnosti su svih shvatili i niko više ne postavlja pitanje da li treba. To se desilo, između ostalog, zahvaljujući inženjerima koji edukuju i investitore i širu javnost - rekla je Pavlović.

Ističući da je stručna javnost u Srbiji "shvatila kuda mora da ide", te je u saradnji sa Inženjerskom komorom oko 2.000 inženjera prošlo obuke, odnosno dobilo licence za energetsku efikasnost.

Pavlović je kao važne korake u unapređenju energetske efikasnosti istakla uvođenje Centralnog registra energetskih pasoša, pomoću kojeg se svi podaci drže na jednom mestu i štedi se vreme za njihovo prikupljanje, kao i nacionalnu tipologiju stambenih zgrada Srbije, koja omogućava definisanje modela za uređenje ovih objekata.

Prema njenim rečima, Srbiji je mnogo značila pomoć GIZ-a na polju unapređenja energetske efikasnosti. - Zahvaljujući GIZ-u smo odabrali 30 gradova u Srbiji i napravili analizu objekata i tipologija zgrada - navela je Pavlović, dodajući da je cilj ravnomeran razvoj energetski efikasnih objekata širom zemlje.

Caroline Fafflok iz Tehničkog univerziteta u Darmštatu i udruženja "AktivPlus e.V", objasnila je da dobar deo finalne energije troše zgrade, a od toga najviše otpada na grejanje. Fafflok je na konferenciji predstavila model "aktivnih kuća", koji se razvija u Nemačkoj. U pitanju su, kako je navela, zgrade koje imaju i viška energije, a pružaju komfor stanarima bez negativnih posledica na životnu sredinu.

Prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije podsetio je da bi prema Nacionalnom akcionom planu energetske efikasnosti, Srbija trebala da do 2020. smanji finalnu potrošnju energije u zgradama za 9%.

Da bi se to ostvarilo, potrebne su velike investicije, rekao je prof. dr Šumarac, te je dodao da očekuje da će nova vlada nastaviti istim pravcem unapređenja energetske efikasnosti. Profesor je istakao da smanjenje potrošnje koči "jeftina struja", te da oko 61% finanalne energije ide na grejanje.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije

Vlada Republike Srbije

AHK Srbija

Inženjerska komora Srbije

GIZ Beograd

energetska efikasnost

Jasminka Pavlović

energetska efikasnost u zgradarstvu

licence za inženjere

licence za energetsku efikasnost

potrošnja energije

smanjenje potrošnje energije

uštede energije

energetski pasoši

GIZ

Centralni registar energetskih pasoša

nacionalna tipologija stambenih zgrada Srbije

Caroline Fafflok

Tehnički univerzitet u Darmštatu

AktivPlus eV

aktivne kuće

zgrade sa viškom energije

Dragoslav Šumarac

Naciolni akcioni plan energetske efikasnosti

investicije u energetsku efikasnost

energetska sanacija objekata

cena struje

potrošnja struje

potrošnja energije u zgradama

potrošnja toplotne energije