Rekordni prinosi žitarica pune barže na Dunavu - Za izvoz spremni i skladištari i transporteri

(Foto: Fotokostic/shutterstock.com)

Ministarka je dodala da očekuje da će i rod kukuruza, koji je zasejan na 1,2 miliona hektara, biti isto tako dobar kao i kod pšenice. Prema njenim rečima, suncokret je izvanrednom stanju, uz podsećanje da je ove godine tom kulturom zasejano 202.000 hektara, što je za 20% više površina nego prošle godine. Šećerna repa je zasejana na većim površinama nego 2015. i pod ovom kulturom je 49.000 hektara i u dobrom je stanju.

Direktor Udruženja "Žita Srbije", Vukosav Saković je, takođe, naglasio da je ova 2016. godina izvanredna kada su prinosi svih ratarskih kultura u pitanju. Napomenuo je da je žetva ječma u Vojvodini u potpunosti završena, u centralnoj Srbiji se privodi kraju, pa su i prinosi te kulture isto veoma dobri. Saković je procenio da će ove godine Srbija imati 1,5 miliona tona pšenice za izvoz.

Kako se žitarice u najvećoj meri izvoze Dunavom, saznajemo da su transporteri spremni kao i luke.

Zoran Netković, direktor pomorsko-rečne agencije "Agent plus", kaže za "eKapiju" da je izvoz ovogodišnjeg roda počeo u junu transportom repice, a udarna sezona počinje ovog meseca izvozom pšenice.

- Na Dunavu je primetna pojačana aktivnost u pogledu izvoza žitarica, tako da se u znatnoj meri oseća nedostatak plovnih objekata za utovar. Najveći deo plovnih kapaciteta je već rezervisan sezonskim ugovorima. U letnjim mesecima se očekuju i nepovoljniji hidrometeorološki uslovi, što može da dovede do otežane plovidbe usled nižeg vodostaja i smanjenog korišćenja kapaciteta plovila, a samim tim može značajno uticati na osetniji nedostatak plovnih objekata.

Kako navodi Netković, ohrabruje činjenica da se na tržištu oseća povećana aktivnost - plovila su angažovana i na izvoznim i na uvoznim poslovima, a vozarine imaju trend rasta.

- Ovo daje šansu brodarstvima na Dunavu da delimično saniraju velike gubitke koje su pretrpela u prošloj sezoni.

Osim izvoza žitarica, koji je usmeren ka kontinentalnim zemljama u okruženju i zemljama centralne i zapadne Evrope, glavno izvozno tranzitno "čvorište" srpskog žita je crnomorska "Luka Konstanca", dodaje Netković, gde se žito sabira u silose i distribuira prema Izraelu, Egiptu, Libiji, Iranu, ali i u mediteranske zemlje i zemlje Bliskog istoka.

Živo je i u luci u Bačkoj Palanci. "Victoria Group" ponudila je agrofirmama svoje kapacitete u "AgroPort" logističkom centru u čijem sastavu posluje luka. Kako "eKapiji" kažu u toj kompaniji, u sastavu "AgroPort" logističkog centra korisnicima su na jednom mestu na raspolaganju usluge skladištenja, pakovanja, kontrole kvaliteta i lučke usluge za poljoprivredne robe i đubrivo.

"AgroPort" logistički centar raspolaže skladišnim kapacitetima od 55.000t za merkantilnu robu. Korisnicima su na raspolaganju i usluge dorade kvaliteta zrna u vidu čišćenja, sušenja i fumigacije, razdvajanje zrna po kvalitetu i praćenje njegove temperature 24/7. Silos Bačka Palanka može dnevno da primi 1.500t zrna, dok podno skladište u luci dnevno prima 3.000 i otprema 2.000t. Luka Bačka Palanka ima mogućnost utovara i istovara dve barže istovremeno uz automatsko punjenje skladišta transportnim trakama.

- U "AgroPort" centru, kad je u pitanju uslužno pakovanje đubriva, tokom prolećne sezone upakovano je preko 40.000 tona raznih formulacija mineralnih đubriva. Vršen je prevoz zrnaste robe baržama - na primer, 10.000t ječma voženo je Dunavom u Rumuniju. Preko 20.000 tona kukuruza bilo je uskladišteno u podnom skladištu u luci i otpremeljeno je baržama u "Luku Konstanca" u Rumuniji, kao i u Austriju. Skladišti se i velika količina sačme i otprema krajnim kupcima – kažu u kompaniji "Victoria" i dodaju da su Rumunija, Rusija, Francuska, Austrija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina zemlje iz kojih najviše robe dolazi, ali ujedno i otprema.

(Silos u Beočinu) U aprilu ove godine u Beočinu je otvoren novi silos i luka za skladištenje ratarskih zrnastih kultura - kukuruza, pšenice, soje, ječma, uljane repice, suncokreta koji će se putem luke, koja je izgrađena na kanalu u neposrednoj blizini silosa, Dunavom izvoziti u "Luku Konstanca".

Silo-portom upravlja "Agrogrnja" iz Bačkog Petrovca, a direktor te firme Vladislav Nedić kaže za "eKapiju" da su izuzetno zadovoljni interesovanjem za njihove skladišne i pretovarne kapacitete.

- Sada Skladištimo uljanu repicu i pšenicu. Zbog momentalno niske cene pšenica na FOB-u, ona još nije krenula u izvoz, a kada se steknu uslovi sigurno će krenuti Dunavom. Oganizovali smo probni utovar iz naše luke, tako da smo spremni za pružanje kompletnih pretovarnih, a i skladišnih usluga za žitarice i uljarice – rekao je Nedić.

Silosi "Agrogrnje" mogu da zapreme oko 24.000 tona, imaju kompletnu opremu za prijem, skladištenje, pretovar i sušenje zrnastih poljoprivrednih kultura.

Silo-port je izgrađen na placu od 2 hektara koji je "Agrogrnja" kupila u biznis parku kompanije "Lafarge BFC", gde planiraju izgradnju još 70.000 kubika skladišnog prostora, nakon čega će ovo biti najveći silo-port na rečnom toku Rajna-Majna-Dunav.

Marija Kambić