Istekao rok da opštine i javna preduzeća prijave imovinu - Državno bogatstvo vredi 185 mlrd EUR

Kuće, poslovni i stambeni prostor, prazne kasarne, hidropotencijali, lovišta, građevinsko zemljište, putevi i kanalska mreža - i dalje se ne zna šta od svega toga država ima i koliko to vredi.

Grube procene su da je vrednost javne svojine oko 185 mlrd EUR, ali precizni podaci znali bi se da su opštine i oko 720 javnih preduzeća ispoštovali rok, koji je istekao 6. oktobra, i prijavili javnu svojinu kojom upravljaju Republičkoj direkciji za imovinu.

Ovo je jedina zakonska obaveza koju moraju da ispune da bi zadržali privilegiju dobijanja javne svojine, ali mnogi ni to nisu uradili, poručuju iz Mreže za restituciju. Mreža je još u martu tražila tačne podatke koliko ima, i kojih, korisnika javne svojine, pa pošto nije dobila odgovor, u četvrtak je podnela žalbu povereniku za informacije od javnog značaja.

Takođe podsećaju da samo u Knez Mihailovoj ulici više od polovine državnih nekretnina nije upisano u katastar kao državna svojina, a da neke čak uopšte nisu ni bile upisane sve dok nije doneto rešenje o restituciji. Primer je 1.700 kvadrata poslovnog prostora u prizemlju zgrade, u Knez Mihailovoj 47, u Zadužbini Nikole Spasića.

- Pre pet godina na snagu su stupili zakoni o javnoj svojini i o restituciji. Ovim prvim omogućeno je lokalnim samoupravama i javnim preduzećima da bez naknade postanu vlasnici državne svojine, a preduslov je zakonska obaveza da je prijave. Mnogi, međutim, ni to nisu uradili - kaže Bogdan Veljković, predsednik Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine Beograd Mreže za restituciju.

Nasuprot tome, kako dodaje, potražiocima oduzete imovine posle Drugog svetskog rata, uvedena su brojna ograničenja, rokovi i kompleksne procedure da bi dobili mrvicu onoga što su posedovali. Još veći problem je, kaže, nepopisivanje javne svojine - samo dva korisnika poljoprivrednog i šumskog zemljišta u državnoj svojini, JP Srbijašume i Ministarstvo poljoprivrede, ne vode evidenciju o skoro dva miliona hektara državnog zemljišta.

Iz Mreže za restituciju upozoravaju da će ogromna državna imovina postati plen pojedinaca i grupa ako se ne bude završila evidencija, posebno u javnim preduzećima.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda od pre dve godine, na listi državnih nekretnina nalaze se 656.583 objekta (putevi, pruge, trgovi, ulice, energetski objekti, pošte, aerodromi, bazeni, skloništa...), 107.743 stana, 15.735 poslovnih prostora, 7.516 garaža, 884.046 hektara poljoprivrednog zemljišta, 983.111 hektara šumskog i 417.054 hektara građevinskog zemljišta...