Prvo 10.000 EUR, pa kredit za stan - Teško do krova nad glavom i uz povoljnije uslove banaka

Stambeni krediti nisu nikada bili povoljniji, ali na novi stan zaboravite ako nemate još barem 10-15.000 EUR u kešu. Za mnoge građane koji sanjaju svoj krov nad glavom nepremostiva prepreka je pre svega obavezno učešće od 20%, ali nisu zanemarljivi ni mnogobrojni prateći troškovi.

Kamate na stambene kredite u drugoj polovini ove godine pale su čak i ispod nekada nezamislive granice od 3%. Uz to, nude se i relativno povoljne fiksne kamate tokom celog perioda otplate, kao i dinarski zajmovi sa kamatama na nivou od 4,5-5%.

Za pad kamata, naravno, najzaslužniji je euribor (bazna kamata Centralne evropske banke), koji je već izvesno vreme u minusu, pa se faktički fiksna marža banke umanjuje za njegov iznos i tako formira rata. Takođe, i banke su znatno smanjile svoje marže, besomučno se utrkujući za klijente, pa su tako, kao što rekosmo, kamatne stope koje su do pre samo nekoliko godina bile oko 8% na godišnjem nivou došle na oko 3%. Na sve to, nadovezao se i pad cena kvadrata u gotovo svim gradovima Srbije.

Ipak, uvek postoji nešto što kvari sreću, pa vam tako, da biste se uopšte upustili u razmišljanje o kupovini stana na kredit, treba dosta gotovine.

Na prvom mestu, tu je učešće od 20% koje traže sve banke. Dakle, ako vaš novi stan košta 50.000 EUR, morate imati spremno 10.000 EUR u gotovini, a od banke ćete dobiti zajam od 40.000 EUR.

Postoji, istina, nekoliko banaka koje nude kredite i bez učešća, međutim, uz duplo veću kamatu, što nije varijanta koja se isplati.

Ako i imate spremnih 20% za učešće, tu nije kraj... Tokom realizacije kredita očekuju vas dodatni, ne baš mali troškovi. Najveći od njih je osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), što je izdatak od 1,5% na iznos kredita (znači na kredit od 40.000 EUR to je čak 600 EUR).

Kada se tome doda naknada banke za obradu zahteva - obično 1% (na našem primeru to je dodatnih 400 EUR), naknada NKOSK-a (30 EUR), overa založne izjave (oko 10.000 dinara), taksa za upis hipoteke (oko 200 EUR), procena vrednosti nepokretnosti (100 EUR), životno osiguranje (zavisno od konkretnih okolnosti, u proseku 100 EUR godišnje)... jasno je da se samim odobravanjem kredita vaš posao ni izdaleka ne završava.

Ipak, kako kaže jedan od direktora banke koja je među vodećim u Srbiji, ove godine primetan je, posle dugo vremena, porast broja odobrenih stambenih kredita.

- Za to su svakako najzaslužniji pad kamata i niže cene nekretnina. Što se tiče učešća i drugih pratećih troškova, ljudi se snalaze na razne načine. Dosta je onih koji uzimaju gotovinski kredit na pet ili sedam godina da bi platili učešće, što je dobra opcija ako im visina zarada dozvoljava da se uz stambeni kredit i dodatno zaduže. U našoj banci plata se može opteretiti i do 60%, što nije malo, posebno ako se, na primer, supružnici udruže i zajedno otplaćuju kredit - objašnjava on.

Kako kaže, njihova banka odobrava anekse ugovora, odnosno smanjenje kamata, i klijentima koji su uzeli kredite pre nekoliko godina, po većim kamatnim stopama.

- Savetujem svima koji već otplaćuju stambeni kredit, bez obzira na to u kojoj banci, da pokušaju da se dogovore o nižoj kamatnoj stopi. Kod nas takvi zahtevi uglavnom prolaze, a čujem da je tako i u većini drugih banaka. Kada se to realizuje, rata za prosečan kredit bude manja 20-30 EUR, što nije malo - zaključuje.

Kredit se može uzeti i bez učešća ukoliko se hipoteka ne uspostavlja na objektu koji je predmet kupovine, već na nekom drugom. U tom slučaju, uslov je da je vrednost te druge nekretnine za najmanje 30% veća od iznosa kredita.