(Biznis) Vesko Filipović, zamenik generalnog direktora "beogradskog vodovoda i kanalizacije" - I vodovod je profitabilan biznis

„Beogradski vodovod" ne treba da se privatizuje, jer može sam da se izbori i sa proizvodnjom, razvojem i naplatom i da bude profitabilan. Štaviše, kad bi se nudile akcije vodovoda, u svakom slučaju bih ih kupio, kaže u intervjuu za Biznis Vesko Filipović, zamenik generalnog direktora „Beogradskog vodovoda i kanalizacije". Filipović naglašava da je proizvodnja vode veoma profitabilan posao, a da je „Vodovod" u plusu 230 miliona dinara, iako je naša voda najjeftinija u Evropi, ali i najkvalitetnija. On najavljuje i skori završetak radova nove fabrike vode „Makiš 2" u koju je uloženo 40 miliona evra, kao i nove uređaje za baždarenje od dva miliona evra.

Da li „Vodovod" treba da se privatizuje?

- Ne! Smatram da smo u stanju da efikasnom transformacijom sami organizujemo proizvodnju, distribuciju, naplatu i strateški razvoj, dok bi se sporedne delatnosti mogle odvojiti u posebne kompanije.

Zašto je odložena privatizacija „Beogradskog vodovoda" i da li je to sistem koji mora da bude u državnom vlasništvu?

- Pre svega, reč je strateškom resursu. Iz tog razloga je dobro da tim resursom upravlja država. U velikim evropskim gradovima koje sam imao prilike da posetim, preduzeća za preradu voda uglavnom su u rukama države. Posebno ističem kvalitet i uređenost bečkog vodovoda, koji je u vlasništvu grada Beča i koji ostavlja impresivan utisak. Primer privatizacije sofijskog vodovoda je ilustrativan kad je u pitanju cena vode. Nakon privatizovanja, cena kubika vode u Sofiji je pet evra. Poređenja radi, u Beogradu je cena kubika 0,38 centi. U nekim gradovima, vodovod je privatizovan, pa je država ponovo otkupila akcije, jer su se pojavljivali problemi u skoro svim segmentima sistema.

(Vesko Filipović)

Da li je proizvodnja vode profitabilan posao u svetu ili kod nas?

- Proizvodnja vode je veoma profitabilan posao. Javno preduzeće može da posluje pozitivno uz racionalnu potrošnju, strateško ulaganje i efikasnu naplatu. Ako me pitate za proizvodnju vode kojim se bave privatne kompanije, i to je veoma unosan posao, ali dozvolite da kažem da „Beogradski vodovod" ima najkvalitetniju vodu u Evropi i da kupovina flaširane vode građanima nije neophodna. Zaista se možemo pohvaliti izuzetno visokim kvalitetom vode i to po veoma niskoj ceni.

Sa kolikim profitom ili gubitkom je „Vodovod" završio 2007. godinu?

- Poslovanje „Beogradskog vodovoda" je pozitivno, a 2007. smo završili sa 230 miliona dinara u plusu. Mislim da je to dokaz da javno preduzeće može da funkcioniše i posluje pozitivno uprkos svim teškoćama.

Da možete, da li biste ikada kupili akcije nekog vodovoda u Srbiji?

- Kupio bih akcije „Beogradskog vodovoda".

Koja sve područja Beograda pokriva „Vodovod" i kada će u sistemu biti ceo grad?

- „Vodovod" ima svoje stanice po svim opštinama. Trenutno u sistemu nisu Obrenovac, Lazarevac, Sopot, Barajevo, dok se cevovod Makiš-Mladenovac trenutno gradi. Završetak radova se planira do 2010. godine. Konkrteno, cevovod Makiš-Mladenovac vezan je za završetak radova fabrike vode „Makiš 2", kao i rezervoara vode „Makiš 2" kapaciteta 2.000 m3 u sekundi. Svake sekunde vodovod za milion i po svojih korisnika isporučuje u proseku 7.000 litara kvalitetne pitke vode.

Smatrate li da će se izgradnjom „Makiša 2" u potpunosti rešiti problem vodosnabdevanja u Beogradu?

- Postojeća fabrika vode „Makiš 1" je kapaciteta 3.000 kubnih metara po litri u sekundi, a nova 2.000, što je gotovo duplo više nego sada. U sistemu postoji i proizvodnja, odnosno prerada 100 reni bunara podzemne vode, čime se bave pogoni na Bežaniji, Banovom brdu i Belim vodama, što je oko 4.000 kubnih metara po litri u sekundu. Preduzeće nastoji da prati razvoj grada i za sada u tome uspevamo. O žestini ove trke govori podatak da se od osnivanja „Beogradskog vodovoda" 1892. godine do danas broj stanovnika povećao za 25 puta, a količina vode iz sistema za 110 puta. Cilj je da se stvori funkcionalni sistem koji će odgovarati potrebama grada.

Koliko košta izgradnja nove fabrike?

- Za izgradnju „Makiša 2" izdvojeno je 40 miliona evra. Polovina je kredit Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, a ostalo je iz budžeta grada i sredstava samog preduzeća. Ovim će se poboljšati snabdevanje u mladenovačkom pravcu, uključujući Kaluđericu, Grocku, Vinču, podavalska naselja Ritopek, zatim opštine Sopot i Mladenovac, kao i na južnom sistemu do Barajeva.

Troše li Beograđani vodu preko mere?

- Na usluzi smo gradu, dakle Beograđanima, i naš cilj je korektna saradnja na obostranu korist. Potrošnja mora biti racionalna, jer je to zajednički interes. Takođe, korektno merenje potrošnje, korektna cena i efikasna naplata moraju da budu konstanta u poslovanja.

Skoro ste pustili u rad najmoderniji pogon za baždarenje?

- Puštanjem u rad ovog pogona, napravili smo veliki pomak, jer će kapacitetom od 30.000 proverenih i baždarenih mernih uređaja godišnje biti podmirene potrebe Beograda, u kome je instalirano 150.000 vodomera. Takođe ćemo biti u prilici da svoje usluge ponudimo i drugim gradovima u Srbiji i regionu. Ova investicija je bila vredna oko dva miliona evra, finansirao ju je grad i preduzeće sa 1,2 miliona evra. Ostalo je donacija Vlade Nemačke preko kreditnog biroa KfW, koji su inače za proteklih osam godina investirali u „Beogradski vodovod i kanalizaciju" preko osam miliona evra.

Dokle se došlo sa zamenom starih i dotrajalih vodovodnih cevi?

- Samo je u proteklih nekoliko godina zamenjeno 250 kilometara cevovoda, što je za proteklih nekoliko godina oko 4,3 milijarde dinara. Inače, uporedo sa razvojem infrastrukture, radimo na unapređenju poslovanja preduzeća primenom savremenih informacionih sistema.

Izvršili ste uspešno modernizaciju sistema daljinskog upravljanja i modernizaciju crpnih stanica. Da li se to finansira iz istih fondova?

- U ovom slučaju, radimo sredstvima donacije vlade Japana u iznosu od 7,3 miliona evra, što je drugi po visini iznos donacije u našem preduzeću. Cilj je postignut, a to je čist račun sa potrošačima, ali i argumentacija za povećanje cene vode, koja suviše dugo nije korigovana. Trenutno važeća cena za 1.000 litara vode je 35 dinara, a usluga kanalizacije je duplo niža.

Koliko bi bilo realno da poskupi snabdevanje vodom?

- Ne možemo očekivati da će nam osnivač, tj. Skupština grada, odobriti punu cenu, ali manji procenat povećanja cena sigurno hoće. Posebno što za uslugom i kvalitetom vode prednjačimo ispred razvijenih zemalja Evrope, čiji se kubik vode plaća od tri do pet evra, dakle deset puta više nego što je cena kod nas. U tom procesu moramo zajedno sa sindikatima zaštiti interese radnika.

poziv na pretplatu na BIZNIS - www.biznisnovine.com