RETROSPEKTIVA 2016 - Investicije u oblasti TELEKOMUNIKACIJE i IT koje su izazvale najveće interesovanje korisnika eKapije

Investicioni tim eKapije uradio je analizu i formirao rang listu investicija i investicionih ideja koje su izazvale najveće interesovanje/čitanost naših korisnika u 2016. godini. Rezultati su veoma interesantni, neki očekivani, mada ima i dosta iznenađenja, tako da smo upravo zbog toga odlučili da ove informacije podelimo sa vama.

Predstavljamo vam najzanimljivije projekte u kategoriji TELEKOMUNIKACIJE i IT.

Poredeći pregled investicija i projekata u ovim oblastima u 2015. i prošloj godini nameće se nekoliko zaključaka. Najpre, od tada najčitanije teme - prodaje Telekoma Srbije - ni ovoga puta nije bio ništa. Ipak, Telekom se našao i na ovogodišnjoj listi i to u partnerstvu sa još jednim učesnikom iz 2015. godine - kineskim gigantom Huawei. I SBB je ponovo tu, sa novom akvizicijom.

Potpuno očekivano, mesto na listu našle su i mnogobrojne IT kompanije koje i dalje dolaze u Srbiju u potrazi za stučnom, ali i jeftinom radnom snagom.

Ipak, 2016. godina donela je i neke nove "igrače". Krenimo, zato, redom.

Čitaocima je u prošloj godini najzanimljiviji bio projekat kompanije ComTrade. Ovaj domaća kompanija, odavno poznata po uspešnom poslovanju u oblasti kompjuterskih tehnologija i softvera, predstavila je softver za digitalno bankarstvo koji korisnicima omogućava bezbedne novčane transakcije putem Viber "messaging" platforme.

Platforma koju je razvio Comtrade Digital Services nudi bezbedan prenos novca sa jednog na drugi račun, proveru stanja, konverziju i slanje novca, kao i druge bankarske usluge putem mobilnog telefona.

U vreme kada sve finansijske institucije ubrzano pokušavaju da svoje klijente što više usmere na digitalne usluge, bankarstvo kroz Viber aplikaciju deluje kao rešenje koje bi mogli da prihvate i korisnici koji nisu dovoljno vični upotrebi modernih tehnologija.

ComTrade je, inače, godinu obeležio i sa dve regionalne vesti. Najpre, otvaranjem novog razvojnog softverskog centra u Mariboru i proširenjem poslovnih kapaciteta za 400 softverskih inženjera, a zatim i otvranjem modernizovanog softverskog centra u Sarajevu u kom trenutno radi 250 inženjera, uz plan zapošljavanja 100 novih IT stručnjaka u 2017.

Drugi po čitanosti je i prvi od tri projekta na listi, koji govore o upotrebi IT tehnologija u poljoprivredi.

Naime, srpska kompanija LOGIT Solutions razvila je softversko rešenje AgriSens koje omogućava poljoprivrednicima da uz minimalne troškove, bez potrebnih veština za rukovanje savremenom tehnologijom, dobiju uvid u kvalitet setve i zasada, očekivani prinos, te područja ugrožena različitom oblikom stresa kod biljaka.

To se rešenje našlo i u avgustovskom izveštaju američke firme DroneDeploy kao primer dobre prakse u primeni bespilotnih letelica u poljoprivredi. AgriSens je omogućio jednom japanskom agro-konsultantu da klijentu u Kaliforniji uz pomoć "precizne poljoprivrede" prebroji skoro 450.000 stabljika paradajza i ustanovi razliku između 5% gubitaka, koliko je partnerska firma prijavila, i realnih 26% koliko je pokazalo precizno brojanje.

Milan Dobrota, direktor kompanije LOGIT Solutions, rekao je za eKapiju da je "najveći doprinos AgriSensa... u tome što ne promoviše samu tehnologiju kao takvu, kao nešto novo i popularno, već upravo njenu primenu, upotrebljivost i stvarne koristi i vrednosti koje ona može doneti korisnicima".

Kao što smo već pomenuli, Telekom Srbija i Huawei imaju velike planove za 2017. Ove dve kompanije nameravaju da prebace sve fiksne telefonske priključke Telekoma u Srbiji na IP tehnologiju. Vrednost ovog posla procenjena je na čak 150 mil EUR, a on im je doneo plasman na treće mesto naše liste.

Projekat modernizacije fiksne telefonske mreže trebalo bi da omogući internet brzine i do jedan gigabit u sekundi, što je više nego dovoljno i za uživanje u 4K video uslugama.

- Želimo da izgradimo infrastrukturu, pre svega baziranu na optici, koja će da obezbedi brzi pristup internetu i infrastrukturu koja će zadovoljiti potrebe za raznim servisima, kako elektronske uprave, tako i poslovne zajednice i građana - rekao je krajem 2016. generalni direktor te kompanije Predrag Ćulibrk.

Dok ne stigne moderna fiksna mreža, građani Srbije nezadovoljni sadašnjom ponudom na telekomunikacionom tržištu dobili su još jednog "igrača".

Domaća kompanija Globaltel postala je prvi mobilni virtuelni operator u Srbiji. Specifičnost njenog poslovanja leži u tome da, za razliku od klasičnih operatora, korisnicima nudi aplikaciju za pametne uređaje koja omogućava besplatnu komunikaciju poput one koje pružaju Viber i WhatsApp, ali i uz mogućnost njenog korišćenja kao bilo kog drugog telefonskog broja.

Prvi virtuelni operator, četvrtoplasirani na listi, ima i neke usluge koje do sada nismo imali prilike da vidimo na domaćem tržištu, a jedna od njih je i "iznajmljivanje" brojeva iz zemlje i inostranstva za one kojima (još) jedan telefonski broj nije dovoljan.

Spisak prvih pet zatvara Simphony. Ova kompanija iz BiH u 2016. otvorila je centar i u Beogradu u kom je posao već dobilo 60 IT stručnjaka.

Kompanija do skora poznata pod imenom DevLogic punih 10 godina sa velikim uspehom posluje u domenu razvoja inovativnih softverskih rešenja za proizvode najsavremenije svetske tehnologije. Njene kancelarije se nalaze u San Francisku, Amsterdamu, Sarajevu, a od sada i u Beogradu.

Haris Memić, osnivač i direktor, rekao je za eKapiju da razvoj kompanije u Srbiji neće ići u pravcu masovnog zapošljavanja.

- Jedino na taj način možemo zadržati koncept zajednice u postojećem sistemu - rekao je Memić.

Još jedan virtuelni operator nalazi se na našoj listi, na šestom mestu. U pitanju je britanska kompanija Mundio Mobile koja, ipak, i pored najava, i dalje nije otpočela rad. Mundio, inače, već pruža usluge milionima korisnika u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Belgiji, Švedskoj, Danskoj, Holandiji, Portugaliji, Austriji itd, a plan kompanije bazira se na povoljnim pozivima ka inostranstvu.

Da IT tehnologije imaju svoju primenu u agraru pokazuje i sedmo mesto naše liste. Na njemu se nalazi kompanija InoSens koja, kako kažu, razvija "disruptivne tehnologije za novu ekonomiju prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda".

- Nama u kompaniji InoSens jasno je da se populacija sutrašnjice ne može prehraniti uz poljoprivredu kakvu imamo danas - rekla je sredinom 2016. u razgovoru za eKapiju Maja Žikić iz te kompanije.

InoSens je uključen u pet velikih projekata u okviru programa Horizon 2020, a rade i na prvoj evropskoj platformi za trgovanje uslugama u oblasti precizne poljoprivrede, takozvanom Uberu za agronomske usluge. Kompanija radi i na sistemu koji dopušta farmerima da svoje proizvode dostave direktno potrošačima na prigodan i isplativ način, kao i na primeni takozvanih "blockchain" tehnologija u utvrđivanju porekla proizvoda, monitoringu poljoprivrednih mašina...

Osmo mesto zauzima još jedna softverska kompanija koja je u 2016. stigla u Srbiju. Ovaj put iz Rusije. ICL Services od avgusta 2016. u Beogradu se bavi profesionalnim IT outsourcingom i IT podrškom za velika preduzeća.

Direktor beogradske kancelarije Igor Katikov rekao je tada za eKapiju da je ICL došao u Srbiju zbog postojanja režima slobodne trgovine između Rusije i Srbije, ali i stručnjaka iz oblasti IT koji poznaju više evropskih jezika.

Kompanija planira da u narednom periodu zaposli 150 visokokvalifikovanih IT stručnjaka i da poveća obim prodaje do 5 mil EUR na godišnjem nivou u Srbiji i inostranstvu.

Na devetom mestu je SBB. Ova kompanija je u septembru 2016. potpisala ugovor o kupovini 100% udela u kompaniji IKOM. Komisija za zaštitu konkurencije, inače, i dalje ispituje da li SBB može da obavi ovu transakciju.

Ukoliko dobije pozitivan odgovor, Srpska kablovska mreža bi nastavila širenje u oblasti digitalne i analogne kablovske televizije, širokopojasnog interneta i fiksne telefonije u Srbiji. Podsetimo, SBB je preuzimanjem Euneta zavredio mesto i na listi za 2015. godinu.

Švajcarska softverska kompanija Netcetera objavila je početkom 2016. da je zainteresovana za ulaganje u startapove u Srbiji i drugim zemljama regiona. Kako je tada rečeno, kompanija je u planu za 2016. imala investicije od oko 200.000 EUR u pet projekata i cilj da nastavi sa sličnom dinamikom investiranja tokom narednih nekoliko godina.

Kako je rečeno iz ove kompanije, generalni fokus za investicije su web/sofware-based startapi u industrijama kao što su finansije, saobraćaj, zdravstvo, digitalno preduzetništvo, mediji i zabava.

Nedavno se u medijima pojavila i prva vest o realizaciji ovih najava. Netcetera je, zajedno sa fondom South Central Ventures i još nekoliko manjih investitora, realizovala seed investiciju u iznosu od 500.000 USD u makedonski startap Cognism, koji razvija sveobuhvatno rešenje za organizacije koje se bave prodajom. Netcetera je zaokružila listu deset prvoplasiranih investicija i projekata u 2016. godini.

Na 11. mestu nalazi se kompanija Sitel čiji je cilj za 2016. bio da dostigne brojku od 1.000 zaposlenih u Srbiji i koja je, kako je rekao njen regionalni direktor Pedro Lozano, spremna da otvori nove kol-centre u drugim delovima Srbije.

Dvanaestoplasirana je najava da ćemo uvođenjem mGovernmenta od 2018. putem mobilnog telefona plaćati porez, produžavati registraciju automobila, prijavljivati i odjavljivati prebivalište...

Novi internet portal Državne lutrije Srbije putem koga građani mogu da uplaćuju igre na sreću na jednostavniji način, elektronski putem, zauzeo je 13. mesto.

Listu 14. mestom za 2016. godinu zatvara novosadski Biosens koji je, u konkurenciji oko 500 institucija iz cele Evrope, dobio od EU 30 mil EUR za projekat Internet of Farming 2020.

Projektom će biti obuhvaćene sve oblasti agrara, koje će biti dostupne na internetu, a cilj je unapređenje poljoprivredne proizvodnje specijalnim kompjuterskim programima i uvođenjem internet alatki u domen hrane i poljoprivrede. Projekat IoF2020 trajaće sledeće četiri godine, a u okviru njega istraživači će implementirati i testirati blizu 20.000 novih uređaja u okviru interneta stvari (internet of things), na 19 pilot sajtova širom Evrope, definisanih u svih pet glavnih grana poljoprivrede (ratarstvu, stočarstvu, mlekarstvu, voćarstvu i povrtarstvu).

Ovaj institut osvojio je prvo mesto u okviru poziva Evropske komisije Horizont 2020 - Timing, namenjenog stvaranju evropskih centara izvrsnosti u naučnim istraživanjima, projektom Antares. Projekat će omogućiti zapošljavanje oko 150 ljudi u nauci, a ima budžet od 28 mil EUR.

Pogledajte kompletnu rang listu investicija u kategoriji TELEKOMUNIKACIJE i IT i uporedite koliko se ona slaže sa nekim Vašim razmišljanjima, ocenama i procenama.

I još nešto, da li ste videli koji projekti su izazvali Vašu pažnju, u kategoriji INDUSTRIJA, NEKRETNINE, POLJOPRIVREDA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA, TRGOVINSKI CENTRI, TURIZAM, ZABAVA i REKREACIJA, ENERGETIKA, SAOBRAĆAJ i ZDRAVSTVO?