Počela izgradnja panoramske gondole na Zlatiboru vredne 13 mil EUR - Država dala građevinsku dozvolu za prvu fazu radova

Zlatiborci su u subotu, 11. februara 2017. godine, masovnom radnom akcijom, mobom na livadama kod skijališta Obudojevica u centru Zlatibora, počeli da grade panoramsku gondolu, najveće ulaganje opštine Čajetina, vredno oko 13 mil EUR.

Po ledenom danu, malo krampovima i lopatama, malo plugom koji je vukla volovska zaprega, stotine volontera kopalo je prve metre ležišta za stubove buduće gondole, najduže jednožične na svetu. Žicom dugom devet kilometara, s 55 kabina, ova atrakcija će povezati turistički centar planine s najvišim vrhom Tornikom.

Ova zimska moba, kojoj su se, uz Zlatiborce, odazvali i Užičani, Čačani, Knićani i drugi, organizovana je i kao odgovor čajetinskog rukovodstva na dugo čekanje da državne institucije odobre izdavanje građevinske dozvole za izgradnju gondole.

A samo dan pre ove akcije, Ministarstvo građevinarstva objavilo je da, po zahtevu opštine Čajetina, izdaje dozvolu za prvu nespornu fazu – na delu kod vrha Tornik – gradnje Gold gondole Zlatibor. No, to nije promenilo planove Zlatiboraca, koji su u radove krenuli iz livada Obudojevice.

Atmosfera je bila akcijaška - mnogi s krampovima u rukama i belim majicama s natpisom "Zlatiborska moba 2017" navučenim preko džempera, zlatiborske rabadžije s nekoliko pari volova, desetine bagera i teških kamiona poređani na proplancima usred skijališta. Okupljeni su nosili zastave Srbije i opštine Čajetina, parole na kojima je pisalo "Nasleđeno izgradimo i prosledimo", "Danas gondola, sutra aerodrom"...

Kopalo se na više mesta, svirali su trubači i pevala pesma iz vika, sveštenici su se pomolili Bogu za srećan početak radova. A akcija je, kako okupljeni rekoše, u najboljoj tradiciji naših predaka, koji su mobama i zajedničkim radom stvarali zajedničko dobro.

Prisutnima se obratio Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina. Rekavši da je narod dobrovoljno došao na radnu akciju sa željom da se sačuva državna imovina, prikazao je dokumentaciju koju je opština pribavila da bi joj se odobrili radovi na gondoli.

– Nama se spočitava da mi nemamo dokumentaciju, a sve što treba opština Čajetina je kao investitor uradila. Gondola je predviđena master planom iz 2007. godine, strategijom održivog razvoja opštine Čajetina od 2010. do 2020. godine, prostornim planom iz 2010, preliminarni građevinski projekat i javna nabavka za izgradnju gondole urađeni su 2012, Plan generalne regulacije Čajetine 2013. godine, Plan detaljne regulacije Gold gondole 2014, a u 2016. rešenje o utvrđivanju javnog interesa gondole, idejno rešenje Gold gondole, lokacijski uslovi, izveštaj revizione komisije. Tu je i posedovni list, gde jasno piše da je vlasnik ovog zemljišta, na kome mi hoćemo da gradimo gondolu, država Srbija. Zašto posle desetogodišnjih napora opštine Čajetina da se ovo zemljište prenese na državu Srbiju, državne institucije ne poštuju Ustavni sud, koji je jasno rekao da predmet privatizacije društvenog kapitala ili državnih preduzeća nije zemlja – rekao je Stamatović, koji se potom i sam prihvatio krampa.

Na novinarsko pitanje da li će posle ove mobe gradnja gondole biti nastavljena, jer je Ministarstvo dalo dozvolu samo za jednu fazu, Stamatović je odgovorio:

– Mislim da ćemo nastaviti izgradnju gondole bez ikakvih smetnji. Imamo ozbiljne planove oko izmeštanja instalacija, na početnoj stanici i stubovima, kao i za betoniranje temelja ako vremenske prilike budu dozvolile. Informacija iz Ministarstva da smo dobili građevinsku dozvolu za petu fazu koja se nalazi na vrhu Tornika za sada nam ništa ne znači, jer radovi tu ne mogu da se izvedu u ovim zimskim uslovima. A ovaj projekat ne može da se radi fazno, nije to Beograd na vodi pa da se uradi jedna ploča i dalje da čekate. Ovo je sve povezano, ako nemate jedan stub sve pada u vodu, zato je potrebna dozvola za celu trasu.