Banat još nije iskoristio potencijal za agroturizam - Prepreka zakon o poljoprivredi i turizmu

Agroturizam u svetu poslednjih godina beleži sve bolje rezultate. Stranci ne pitaju koliko košta odmor na nekom salašu, u etno kućama ili na poljoprivrednom gazdinstvu. Pogotovo ako tu mogu da probaju tradicionalnu domaću hranu, ali i da aktivno provedu vreme koje im je na raspolaganju. Onima koji beže od gradske gužve i svakodnevnih obeveza, odlazak na njivu ili rad u vrtu domaćina, šetnja, vožnja biciklom ili fijakerom i te kako privlače pažnju.

Vojvodina ima potencijala za razvoj agroturizma. Za razliku od Srema i Bačke u kojima se ovaj vid turizma razvija, u Banatu potencijali za sada nisu dovoljno iskorišćeni.

U Turističkoj organizaciji Sremske Mitrovice kažu da su zadovoljni kako se koriste potencijali koje ima agroturizam. Trenutno u ovoj opštomo ima petnaestak kategorisanih seoskih domaćinstava.

- S obzirom na to da smo nedavno održali obuku za ovaj vid poslovanja, očekujemo da se taj broj, bez lažne skromnosti, udvostruči. Na obuci pod nazivom "Znanjem do uspešnog seoskog turizma" zainteresovanima smo predstavili način na koji treba da se kategorišu. Pre svega je izuzetno važno da one koji žele da se bave agroturizmom informišete šta je to što obuhvata ova grana turizma. Na šta treba da se stavi akcenat, i na koji način mogu da se plasiraju njihovi proizvodi. To je jedan od najvećih problema sa kojima se ljudi susreću kada naprave gotov agroproizvod, koji je namenjen turistima. Kako da to što rade prodaju. I to su neki kanali prodaje gde upravo turističke organizacije treba da odigraju važnu ulogu, da oni koji žele da se bave time ne bi već na prvoj prepreci odustali - kaže Bojana Živković Santrač iz Turističke organizacije Sremska Mitrovica.

Ukoliko se neko domaćinstvo opredeli za agroturizam, jako je važno da se svi članovi tog domaćinstva uključe u rad. U seoskim sredinama u jednom domaćinstvu živi više generacija i svi moraju da budu uključeni u rad sa turistima, smatra Živković Santrač.

- Bake i deke čuvaju izvornu tradiciju, na primer, pripremanja hrane - džem, rakija, sok… Sledeća generacija je ona koja će pripremati te proizvode na osnovu tradicionalnih recepata. Najmlađa generacija najviše vlada marketinškim trikovima ili mogu da se obuče za to i da plasiraju proizvode. Jedan od načina plasiranja svakako je preko društvenih mreža. Svako domaćinstvo bi trebalo da ima svoj nalog na društvenim mrežama. Oni moraju da budu redovno ažurirani, uz postavljanje adekvatnih fotografija. Drugi način plasiranja jeste da turističke organizacije pomažu domaćinstvima da se predstavljaju na događajima kao što su manifestacije, sajmovi. To su mesta gde oni mogu da skrenu pažnju posetiocima na to što rade - objašnjava ona.

U Sremskoj Mitrovici ima nekoliko dobrih primera prakse ruralnog, seoskog i agroturizma. Sigurno su ljudi već čuli, kaže sagovornica, za Tošinu kuću u sremskom delu Mitrovice, jer Sremska Mitrovica obuhvata i sremski i mačvanski deo opštine.

- U mačvanskom delu imamo dva domaćinstva. To su Čikić, jedno od prvih seoskih turističkih domaćinstava na ovoj teritoriji koje se već jasno isprofilisalo da radi đački turizam. Imamo i etno zdanje Zmaja od noćaja. To je muzej u malom, interesantan primer kako da ne budete koncentrisani samo na pružanje gastro ponude, nego i nečeg mnogo više - kaže Živković Santrač.

Srbija treba da prepisuje od komšija kada je reč o agroturizmu

Da je Sombor poznat po salašima, svedoče mnoge pesme. Somborci su to iskoristili za ruralni, seoski i agroturizam. Broj salaša se menja, ali uvek imamo 4-5 aktivnih.

- Mi se trudimo da mlade ljude koji su u ovoj situaciji kada nema posla, motivišemo da u turizmu prepoznaju svoju budućnost i egzistenciju. Smatram da i Sombor i ostali gradovi po Vojvodini imaju potencijal za tako nešto. Treba da se ugledamo na susede u Hrvatskoj i Mađarskoj, koji imaju slične uslove i destinacije kao i mi. Imamo sreću da je turizam na globalnom nivou u porastu i to bi trebalo iskoristiti. Vojvođinski gradovi treba da potenciraju svoj kulturno-istorijski sadržaj, arhitekturu… Svi imaju muzeje, galerije, stara zdanja, stvarno ima šta da se vidi - kaže Đuro Todorić, direktor Turističke organizacije Sombor.

On kaže da se ne treba nadati da će gosti da dolazie na 10-15 dana, nego treba da se ide na neke kraće posete koje su sadržajem intenzivne i raznovrsne.

- Cene smeštaja i cene u ugostiteljstvu kod nas nisu visoke. Onaj ko ima volje, snage, ko je snalažljiv i ambiciozan, može za sebe i za svoju porodicu da pronađe u turizmu zanimanje i egzistenciju - objašnjava Todorić.

Nasleđena imovina može da se iskoristi za agroturizam tako da za početak nisu potrebna velika ulaganja, smatra on.

- Teško je napraviti hotel i to održavati, ali sređivanje kuća koje su mnogi nasledili od nekog može da se uradi sa malo ulaganja. Preko nas mogu da urade kategorizaciju, to nije skupo. Na taj način mogu legalno da se bave turizmom, a da im nisu potrebni ni firma, ni knjigovođa, sve to što ljude odbija od posla. Bavljenje turizmom može da bude za početak dodatni prihod u nekoj porodici, a vremenom može da bude i glavni izvor zarade. Mislim da se svest o tome polako budi kod ljudi. Prepoznaju to i lokalne samouprave - kaže Todorić.

Različitost kultura, kao i gastronomska ponuda ono je čime Sombor može da se pohvali.

- U Somboru se ceni naš fiš paprikaš, iako nismo na Dunavu. Turisti vole da pojedu i morčiju supu, kulen, čvarke, šunku… I naravno vole vino, koje je u priličnom usponu poslednjih godina. U to su ušli mladi ljudi i sada već imamo 4-5 ozbiljnih vinarija koje imaju kvalitetna vina. Ljudima je to interesantno i sve više vole takve stvari - dodaje on .

Vinskim putevima ide sve više turista. Tako stižu i do Žablja, opštine koja se graniči sa Zrenjaninom.

- Mi sarađujemo sa Turističkom organizacijom Zrenjanina, ali i sa vinarima iz ovog grada. Godinama organizujemo manifestaciju Nova vina Potisja. Možda su vina najvalorizaniji proizvod u turizmu. Ipak, kroz tu manifestaciju pokušavamo da valorizujemo i sve ostale domaće proizvode – sireve, mlečne i mesne prerađevine. Bukvalno objedinjujemo ceo potiski region. Mislim da bi trebalo da se još više povežemo, da napravimo neke zajedničke ture i da se to prezentuje i predstavi na turističkom tržištu, jer potencijala svakako ima - kaže Marija Čukić, direktor Turističke organizacije Žabalj.

Ona kaže da ova opština ne koristi dovoljno svoje turističke potencijale kada je u pitanju agroturizam. Osnovnu prepreku tome vidi u zakoni o poljoprivredi i turizmu, koji ne dozvoljavaju da poljoprivredna gazdinstva prodaju svoje gotove proizvode.

- Mi imamo registrovanu jednu vinariju Botić iz Čuruga. Ona radi i onda ona uvezuje druga poljoprivredna gazdinstva od kojih uzima sir i ostale prerađevine koje plasira na degustacijama koje organizuje - objašnjava Čukić.

Banaćani nezainteresovani za ruralni, seoski i agroturizam

Najveći problem što agroturizam nije razvijen u Banatu, jeste to što su ljudi nezainteresovani, kažu u Gradskoj upravi Pančeva. Ova loklana smouprava je imala pre desetak godina prvi projekat međunarodne saradnje Banat 22 kada su anketirali seoska domaćinstva da vidimo da li su zainteresovani za agroturizam.

- Naišli smo na poražavajuće rezultate. Domaćinstva na području Banata uglavnom nisu zaiteresovana da učestvuju u ruralnom, seoskom i agroturizmu. Pre nekoliko godina smo opet imali projekat koji je finansirala pokrajina na kojem smo promovisali kategorizaciju seoskih domaćinstava. Sa projektnog računa smo plaćali takse, tako da domaćinstva nisu imala nikakav trošak. To je malo urodilo plodom i pročulo se za rurarni, seoski i agroturizam - kaže Anđela Vila, iz Gradske uprave Pančeva.

Ona kaže da vlasnici seoskih gazdinstava agroturizam vide kao nešto što bi trebalo grad ili neka druga institucija da im obezbedi, uključujući i goste.

- Čak ni za cenu usluga nisu sigurni, nego zovu nas i pitaju koliko da naplate. Ja im kažem, pa to je vaše, vi morate da napravite kalkulaciju, da vidite gde ste, gde je vaša zarada - dodaje Vila.

Pančevo sada radi na razvrstavanju malih gazdinstava od velikih poljoprivrednih proizvođača jer ukoliko žele da opstanu kao malo gazdinstvo moraju da imate neku dopunsku delatnost.

- Agroturizam može da donese dopunska sredstva gazdinstvu. Tu je i IPARD fond za koji očekujemo da nam bude dostupan u ovoj godini. U tom fondu postoji sjajna linija baš za tu namenu. Mislim da će to biti ona inicijalna kapisla koja će pokrenuti ljude. Ti fondovi će im omogućiti da obezbede smeštajne kapacitete, a da im se 75% uloženih sredstava vrati - objašnjava Vila.

Zrenjanin će se ove godine posebno usmeriti ka razvoju seoskog, ruralnog i agroturizma. Na njihovoj teritoriji imam 22 naseljena mesta. Svako ima svoju specifičnost. U Belom Blatu je jedna priča, u Tomaševcu druga, Tarašu treća… I tako redom od sela do sela.

- Mlade sve više treba motivisati da ostanu na selu i tu počnu da se bave biznisom. Zrenjanin je to prepozano kao šansu za razvoj, zbog čega će tokom 2017. raditi na promociji naseljenih mesta i agroturizma - najavili su iz Turističke organizacije Zrenjanina. Podršku tome će dati i lokalna samouprava.

- Hoćemo da stimulišemo naše sugrađane da se organizuju i da zajedno sa nama privuku goste. Imamo šta da pokažemo. Dobri smo domaćini, ali moraju ljudi sa strane to da prepoznaju da bi rešili da dođu u naš grad i u naša sela - dodaje Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.

Manifestacije koje se održavaju po selima u okolini Zrenjanina, i te kako su atraktivne. Ali za njih uglavnom zna samo lokalno stanovništvo. Ponekad čak ne znaju ni oni koji žive u Zrenjaninu. Zbog toga bi i torijade, vinarijade, kiflijade, kuglfijade, sarmijade, kobasicijade i sve ostale "ijade", uskoro trebalo da se nađu na spisku manifestacija koje se održavaju u gradu. Jedino tako će turisti na jednom mestu moći da vide šta sve mogu da obiđu kada dođu u Zrenjanin. Samim tim, njihov boravak ovde bi mogao da bude duži nego što je sada.