Struja (ni)je alternativa - Električne automobile daleko od srpskih drumova drži nedostatak subvencija i stanica za punjenje

Od 1. januara 2011. godine, od kada se izdaju nove registarske tablice, u Srbiji je registrovano ukupno 114 vozila na električni pogon i 90 hibridnih vozila, kažu u Ministarstvu unutrašnjih poslova za portal eKapija. Koliko je to daleko od svetskih trendova slikovito pokazuje podatak da je ukupna globalna prodaja plug-in vozila u 2016. godini iznosila 773.600 jedinica, odnosno čak 42% više nego u 2015.

Procene pokazuju i da bi u ovoj godini na drumovima širom sveta trebalo da se nađe više od milion novih električnih i hibridnih vozila.

Trend njihove kupovine u svetu ubrzano raste i pored činjenice da su ta vozila i dalje znatno skuplja od modela sa konvencionalnim pogonom. Ekološka svest, ali i niži troškovi tokom korišćenja, među glavnim su razlozima zbog kojih se kupci odlučuju za njih.

Zbog toga i ne čudi da najveći udeo u prodaji imaju na tržištima najbogatijih zemalja. Tako je u Norveškoj protekle godine gotovo svaki treći novi automobil imao električni pogon. Među vodećim kupcima u svetu su i vozači iz Holandije, Islanda, Švedske, Švajcarske, Belgije... Na nivou čitave Evropske unije udeo je, pak, skromnih 1,3%.

Za Srbiju je, međutim, i to zasada samo daleki san. Ipak, to ne znači da pomaka nema.

Tako je kompanija Delta Motors najavila uvođenje električnih automobila BMW i3 i BMW i8 u ponudu u Srbiji, kao i hibridnih vozila. Planirano je da prodaja prvih modela krene tokom Međunarodnog sajma automobila, koji počinje 24. marta, dok će po završetku sajma svim zainteresovanim klijentima na raspolaganju će biti i testno vozilo sa hibridnim pogonom BMW 330e.

Kako u ovoj kompaniji kažu za portal eKapija, "iako prodaja ovog tipa vozila raste 20 puta brže od ukupnog svetskog tržišta, radi se o potpuno novom segmentu automobilskog tržišta Srbije, čiji potencijal u ovom trenutku ne znamo".

- Činjenica je da postoji veliko interesovanje. S obzirom na pozitivne globalne trendove kada je prodaja tzv. plug-in vozila u pitanju, naša očekivanja su više nego optimistična - navode u Delta Motorsu.

Da bi se ta očekivanja ispunila, međutim, biće potrebno mnogo više od interesovanja kupaca. Prvenstveno, kažu upućeni, neophodna je veća aktivnost države na ovom polju. Podatak da je Srbija jedna od samo nekoliko evropskih zemalja koja i dalje ne odobrava nikakve stimulacije za kupovinu ekoloških vozila više nego rečito govori koji bi prvi potez države trebalo da bude.

Dakle, dok kupac u Sloveniji ili Hrvatskoj može da dobije i više od 7.000 EUR od države ukoliko se odluči na kupovinu vozila na električni ili hibridni pogon, u Srbiji to nije slučaj. Naša zemlja, nažalost, u ovom smislu zaostaje i za državama sa slabijim ekonomijama, poput Makedonije i Albanije.

Poreske olakšice i subvencije su možda najznačajniji, ali ne i jedini način da se institucionalno podrži ekološka svest domaćih vozača.

Tako vlasnici ovih vozila u Norveškoj, na primer, uz oslobađenje obaveze plaćanja poreza prilikom kupovine novog električnog automobila, ne plaćaju ni godišnje takse za održavanje puteva, naknade na javnim parkinzima i putarine, a dozvoljeno im je i da u gradovima koriste žutu traku.

Trenutno, kako kažu u MUP-u, za automobile čiji je pogon isključivo električni u Srbiji se ne plaća porez za upotrebu motornih vozila, dok se lokalna komunalna taksa za držanje vozila ne plaća ukoliko je to propisano odlukom lokalne samouprave.

Velika prednost za vozače u Norveškoj, ali i u drugim zemljama, u odnosu na našu je i to što bi svoja vozila imali gde i da dopune.

Samo u Budimpešti, na primer, planira se puštanje u rad oko 250 novih stanica za punjenje električnih vozila, dok Hrvatska trenutno omogućava punjenje elektroautomobila na stotinak lokacija. Taj broj nastavlja da raste jer Hrvatska elektroprivreda koja sada poseduje oko 50 stanica za punjenje električnih vozila od ove godine postavlja i ultra brze punjače. Njihova upotreba je, treba i to pomenuti, potpuno besplatna.

Da je nepostojanje infrastrukture električnih javnih punjača veliki problem, potvrđuju i u Delta Motorsu.

- To je trenutno glavni ograničavajući faktor kada je mobilnost u pitanju - kažu u Delta Motorsu i navode da ta kompanija ima u planu, za početak, postavljanje punjača na parkinzima objekata u vlasništvu Delta Holdinga i u mreži ovlašćenih BMW prodavaca, dok su u pregovorima i sa pojedinim tržnim centrima.

Neke banke i hoteli na svojim parkinzima već su postavile punjače koje mogu koristiti njihovi klijenti i zaposleni. Tako je nova zgrada Societe Generale banke za Novom Beogradu opremljena i punjačem za električne automobile kompanije Schneider Electric.

Dejan Marković, direktor Schneider Electrica u Srbiji, očekuje da će ovakva vrsta prevoza uskoro morati da zaživi i u našoj zemlji.

- Srbija ne može ostati van zemalja u okruženju koje već imaju stanice za punjenje. Očekujemo da će i kod nas uskoro taj sistem zaživeti - rekao je Marković nedavno i dodao da se na tom polju mogu očekivati pozitivni pomaci u narednih 12-18 meseci.

Sa time su saglasni i u futoškoj kompaniji Spark Systems koja domaćim kupcima od 2010. nudi punjače za električna vozila.

- S obzirom da je ta infrastruktura razvijena u gotovo svim okolnim zemljama, mislimo da će biti neminovno da se i naša država uskoro pozabavi ovim pitanjem – navodi Boris Miljatović iz te kompanije i dodaje da "ako nema podrške države, nema ni govora o napretku i primeni tehnologije".

(Punjač ispred ProCredit banke u Nišu) Spark Systems u ponudi ima tri kategorije punjača španskog proizvođača Circontrol - AC punjače za sporo punjenje, AC brze punjače i DC ultrabrze punjače.

Za domaćinstva se uglavnom koriste punjači za sporo punjenje vozila, a vreme punjenja je oko osam sati, dok kod punjača predviđenih za tržne centre, javne parking garaže, otvorena gradska parkirališta vreme punjenja može da varira od sat vremena do četiti sata.

Za benzinske pumpe, taksi udruženja ili kompanije sa velikom flotom vozila u ovoj kompaniji preporučuju ultra brze punjače gde je vreme punjenja od 5 do 15 minuta u zavisnosti od toga koliko je puna baterija vozila.

Okvirna investicija za njihovo postavljanje, za potrebe domaćinstva, iznosi manje od 1.000 EUR, dok je za ultra brze DC punjače potrebno i više od 10.000 EUR.

Kako kažu, sve su učestaliji pozivi, kako naših građana tako i iz inostranstva, o lokacijama na kojima se mogu slobodno dopuniti električna vozila. Spark Systems je zato, u saradnji sa ProCredit Bankom, postavio punjače u Pančevu, Nišu, Kragujevcu i Čačku, a slede Novi Sad i Subotica, kao i Doboj u Republici Srpskoj.

Ova kompanija je poklonila i po jedan punjač za Kopaonik i Zlatibor, dok su spremni potencijalni projekti za tržne centre koji u svoje parking prostore žele da ugrade punjače.

Sa druge strane, kako za eKapiju kažu u Ministarstvu saobraćaja, na mreži državnih puteva trenutno ne postoje stanice sa punjačima za električne automobile, a njihovo uvođenje, dodaju, može se očekivati nakon usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa direktivama EU o promociji čistih i energetsko-efikasnih vozila u drumskom transportu, kao i o razvoju infrastrukture za snabdevanje alternativnim gorivima.

Miloš Vlahović