Zadruge zauzele crkvenu imovinu - verske zajednice traže svoje posede

manastir u Kovilju (Foto: Rajko R. Karišić)

Od oko 55.000 hektara, država je do danas Srpskoj pravoslavnoj crkvi, drugim crkvama i verskim zajednicama vratila svega 3.569 hektara šuma, poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, kao i poslovnog prostora koje su im komunističke vlasti od 1946. godine oduzele agrarnom reformom i na druge načine. Imovina koju potražuju crkve i verske zajednice jednaka je površini oko 1.500 fudbalskih stadiona.

Kako kaže Vladimir Todorović, direktor Direkcije za restituciju, SPC i ostalim verskim zajednicama pre više od pola veka oduzeto je, prema zvaničnim podacima, 819 poseda površine 53.491 hektar, od toga u Vojvodini 679 imanja površine 34.522 hektara. U celoj Srbiji je agrarnom reformom oduzet 732.491 hektar, što znači da u tome imovina verskih institucija učestvuje sa oko 7%.

- Zahtevi za vraćanje ove imovine podnose se od januara prošle godine i sada ih je 1.048, krajnji rok za njihovo podnošenje je 30. septembar ove godine. Pokrenuli smo 367 postupaka, održali raspravu u 46 predmeta, rešeno je 25, s tim što je za još deset postupak završen i ostalo je da rešenja budu otkucana. Inače, najviše zahteva imamo od SPC kao najveće crkve (790), na drugom mestu je Rimokatolička crkva (110), na trećem Jevrejska verska zajednica (79) - navodi pravnik Danica Janjić.

Manastiru Kovilj vraćeno je 855 hektara šuma i poljoprivrednog zemljišta. Oko 2.700 hektara šume vraćeno je manastirima Miljkovo, Nimnik, Tomić, Tuman, Zaova, Gornjak i Virovitica iz Braničevske eparhije.

- Manastiru Beočin vraćena su četiri hektara poljoprivrednog zemljišta, a Rimokatoličkoj župi "Svetog Dimitrija" iz Sremske Mitrovice 4,7 ari građevinskog zemljišta. Oko 400 kvadratnih metara poslovnog prostora vraćeno je Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini Subotica - iznosi Slavica Radomirović, inženjer geologije.

Sagovornici "Blica" ukazuju da više od 90% zahteva nema potpunu dokumentaciju, kao i da podnosioci zahteva imaju velike teškoće da nabave pisani dokaz da im je imovina oduzeta.

Koliko je problem kompleksan pokazuje činjenica da 1946. godine 70% teritorije Srbije nije imalo zemljišne knjige, a 50% je bilo bez katastra.

- Često imamo samo podatak da je 1946. u nekom selu oduzeta jedna parcela od 100 hektara, od neke kruške do neke šljive, a mi moramo da precizno utvrdimo koja se parcela vraća. Ovaj problem imamo i kod Mileševske eparhije gde se zna samo da je oduzeta nepokretnost koja se nalazila od potoka do jendeka - objašnjava Radomirovićka.

Imovina koja se danas vraća crkvama i verskim zajednicama je isključivo državna, a veći deo te imovine je pod ingerencijom "Srbijašuma". Deo su, međutim, pre više decenija od države na korišćenje dobile zemljoradničke zadruge. Tokom vraćanja crkvene imovine ispostavilo se da su mnoge zadruge sprovele sivu privatizaciju tako što su društvenu imovinu protivno zakonu katastarski uknjižile kao svoje privatno vlasništvo, a onda je prodale privatnim firmama ili podigle hipotekarne kredite. Država, međutim, ništa ne čini da vrati tu svoju opljačkanu imovinu.

- Umesto imovine koju je imala u zadrugama i koju je trebalo da vrati crkvama, Srbija sada mora da daje neku drugu državnu nepokretnost. Jer, po zakonu, vraća se samo zemljište koje je danas u državnoj imovini - ukazuje direktor Todorović.

Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista od 13.05.2008.