Njive vape za stajnjakom - Intenzivna ratarska proizvodnja ugrožava plodnost oranica

Braća Đuro i Pavle Kucurski, ratari iz Stapara, pre dve godine kupili su urušenu govedarsku farmu na izlazu iz ovog mesta. Pokrenuli su je i gaje oko 200 grla tovne junadi. Nije im bio cilj da ostvare profit od prodaje mesa, već su, kako, za Novosti objašnjava Đuro Kucurski, junad počeli da gaje da bi dobili stajsko đubrivo kojim će povećati plodnost oranica.

Primer Kucurskih je redak, i to ne samo u Vojvodini, već i u okruženju. Đubrenje njiva humusom postalo je izuzetak, a ne pravilo, tako da je količina humusa na oranicama sve manja. To, dugoročno, može da dovede do velikih problema, umanjenja roda i, naravno, poskupljenja ratarske proizvodnje.

- Bavimo se intenzivnom proizvodnjom na oko 1.000 hektara, a cilj nam je da farmu povećavamo, sve dok ne dođemo do količine stajnjaka dovoljne da prihranimo četvrtinu parcela. Najskuplja je bila nabavka teladi, pošto smo grlo simentalske rase plaćali 500 EUR. Sada po hektaru rasporedimo oko 55 tona stajnjaka. To nas, sa utovarom i rasturanjem, košta oko 30 EUR. Svesni smo da smo u ovom poslu još na gubitku, ali smo se opredelili za - ulaganje u budućnost - objašnavaju Kucurski.

Prof. dr Jovan Crnobarac sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta potvrđuje da se intenzivnim ratarstvom smanjuje prisustvo organskih materija u zemljištu.

- Glavni razlog kod nas u Srbiji ali, koliko mi je poznato, i u regionu, jeste sve manji broj grla stoke po hektaru oranica, odnosno, slabljenje stočarstva. Dugoročni ogledi u Švajcarskoj pokazali su da je za održanje plodnosti zemljišta potrebno čak 70 tona humusa po hektaru svake četiri godine, a ne 40, koliko se do sada računalo. U Srbiji su, nažalost, retke oranice koje dobiju i 40 tona na četiri godine - kaže Crnobarac.

Optimalno je da se po hektaru obradivog zemljišta gaji jedno "uslovno" grlo stoke. Srbija je sa smanjenjem stočnog fonda daleko od toga, a najgore je upravo u Vojvodini, koja je poznata po intenzivnoj ratarskoj proizvodnji. Đuro Kucurski tovi junad da bi imao đubrivo za repu

- Kada se uzme u obzir da je mnogo lakše i jeftinije raširiti 400 kila "đubriva iz vreće" i da se rezultati odmah vide, jasno je zašto poljoprivrednici ne koriste stajnjak. Ovo je naravno, profitabilnije, ali dugoročno dovodi do gubitaka. Stočarsku proizvodnju morali bi da imaju ne samo veliki proizvođači, već i manji poljoprivrednici - navodi dr Crnobarac.

- Pre tridesetak godina, veliki kombinati su uglavnom imali i stočarsku proizvodnju. I sada mnogi vlasnici velikih poljoprivrednih površina imaju farme, koje prate proizvodnju, ali to, nažalost, nije dovoljno - ukazuje dr Crnobarac.