Privatizacija banja nikako da počne - Još se čeka rešavanje pitanja imovine

Od najavljene privatizacije 10 banja nema još ništa, iako je početkom januara izgledalo da bi sve moglo brzo da krene jer je najveći problem sa imovinsko-pravnim sporovima bio rešen. Ostalo je bilo "samo" da se završi tehnički deo posla. Početkom maja, to "samo" još traje.

Vlada Srbije je početkom novembra prošle godine nadležnim institucijama dala rok od 60 dana da reše imovinsko-pravne probleme koji postoje oko vlasništva nad banjama, kako bi konačno moglo da se uđe u proces privatizacije 10 srpskih banja. Rok je ispoštovan, a od privatizacije i dalje ništa.

U Ministarstvu privrede kažu da još čekaju na konačan izveštaj Ministarstva rada i zeleno svetlo da krenu u privatizaciju. Slavica Tanasijević, koja se u tom ministarstvu bavi privatizacijom banja, kaže da su taj izveštaj iščekivali još u februaru, a zašto ga i dalje nema — nije im poznato.

Na pitanje gde je zapelo kada je rešen najveći problem sa sudskim sporovima oko imovine banja, zamenica pravobranioca u Državnom pravobranilaštvu Ksenija Maksić kaže — u Republičkoj direkciji za imovinu.

Već dva meseca od te direkcije se čeka stav o dogovoru koji je postignut o pitanju rešavanja sudskih sporova, objasnila je Maksićeva. Više puta su, kaže, bezuspešno, urgirali.

A sudski sporovi o imovini srpskih banja građenih i sredstvima PIO fonda, odnosno svih koji su participirali u tom fondu, razvlačili su se godinama, tako da je privatizacija započeta još 2008. godine morala da bude zaustavljena.

Početkom godine, poštujući rok koji im je dala Vlada, Državno pravobranilaštvo je posle niza sastanaka sa predstavnicima PIO fonda, kao i Fonda zdravstvenog osiguranja, uradilo svoj deo posla. Dogovoreno je da se ide na sudska poravnanja i kakva će ona biti. Tada je ocenjeno da je ostalo još samo da se završi tehnički deo posla.

Kako je objasnila Tanasijevićeva, tek kada odluke koje se tiču vlasništva nad banjama budu zavedene u katastar nepokretnosti, može da se krene u izradu procene kapitala kojim banje raspolažu. Taj posao je poveren konsultantskoj kući Beoconex, koja treba da precizira šta je to što se investitorima nudi i cene ispod koje banje na tržištu ne bi trebalo ponuditi.

Na osnovu toga će biti predložen model privatizacije za svaku od 10 banja, kaže Tanasijević.

A na spisku su specijalna bolnica Bujanovac, Banja Koviljača, Niška Banja, Zlatibor, Sokobanja, Ribarska Banja u Kruševcu, Merkur u Vrnjačkoj Banji, Gejzer u Sijarinskoj Banji, kao i Institut za lečenje i rehabilitaciju u Niškoj Banji i Termal u Vrdniku. U tim lečilištima zaposleno je oko 2.400 radnika.