eKapija | Članovi Srpske Asocijacije Menadžera govore na temu : Uspeh srpskih prehrambenih brenodva u inostranstvu – na talasu ofanzive srpskih investitora na ta ista tržišta ?

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Svedoci smo da su granice Srbije postale male za mnoge srpske investitore, pa su tako Miroslav Mišković i Delta proširili svoje trgovinsko carstvo u Bugarsku, BiH, Makedoniju, Crnu Goru, (od nedavno i u Sloveniju); Zoran Drakulić proizvodi hranu, a nedavno je kupio veliku austrijsku kompaniju za rečni transport roba, Miodrag Kostić i MK grupa kupuju desetine i desetine hiljada hektara u Ukrajini, Grand prom i Štark šire svoje proizvode po regionu, Rodoljub Drašković i Swisslion kupuju kompanije u Hrvatskoj, Pink International nastavlja sa osnivanjem televizija po inostranstvu. Čim izađete van granica Srbije, osetite da svake godine sve više brendova hrane i pića iz Srbije postaju sastavni deo života naših komšija.

Na ovu temu su nedavno urednici eKapije razgovarali sa poznatim menadžerima, članovima Srpske Asocijacije Menadžera , postavivši im sledeće pitanje : Kako ocenjujete, da li će ove privatne investicije, pored jasne želje investitora da dobro zarade na ovim akcijama, imati i opšti interes , tj. da li će ove akcije biti izuzetni promoteri i mreže za pozicioniranje srpskih prehrambenih brendova u inostranstvu ?

Naši sagovornici su bili : predsednik Asocijacije Slobodan Vučićević (Droga Kolinska, Grand prom, Soko Štark ... www.kolinska.si ; www.grandkafa.co.yu; www.stark.co.yu), Rade Pribićević (Danube Foods – www.danube-foods.com), Zlatko Šćepanović ( Fruterra d.o.o. - www.fruterra.com) , Srđan Paunović (TP Kvin - www.kvin.co.yu), Jelena Mijatović (Valleta - www.valletta.co.yu) , Goran Đaković (SAM – www.sam.org.yu) i Srđan Popović (Imlek - www.imlek.co.yu )

Slobodan Vučićević : Da bi neki brend opstao na bilo kom tržištu, ne samo regionalnom, vec i domaćem, treba ispuniti određene uslove, tj zadovoljiti nekoliko osnovnih kriterijuma. Naime, svaki brend mora biti prepoznatljiv - ako nije poznat od ranije, treba na tome naporno raditi. Da bi neki proizvod postao brend, mora da se kupuje redovno i u velikim količinama. Takođe, proizvod mora da bude kvalitetan. Vrlo važna je i distribucija, tj raspoloživost proizvoda na prodajnim mestima.

Drugim rečima, i za srpske brendove važe opšta pravila, kao i za sve proizvode u svetu. To se ukratko može opisati kao 4P (Product, Price, Promotion and Placement). Smatram da je svaki napor, a naročito ulaganje u proizvode van Srbije, pa još u maloprodajne lance - dobrodošao i koristan za razvoj i opstanak naših brendova u regiji. Dakle, pomenuti slučajevi su za pohvalu i treba nastaviti sa takvim investicijama, pod uslovom da su ekonomski isplativi. Naime, nisam pristalica ulaganja pošto-poto u razvoj i širenje u inostranstvu, jer to može da bude nesrazmerno i neopravdano skupo. Opšti društveni interes je u tesnoj vezi sa tim.

Mozda je interesantno videti kakva je trenutna situacija u regionu, što se brendova tiče. Naime, očigledno je da Hrvatska najbolje stoji po tom pitanju, a da je Slovenija izgubila dosta u poređenju sa stanjem na tržištu od pre 5, 10 ili 20 godina.

Rade Pribićević : Nedavni proboji srpske privrede na druga tržišta našeg regiona su usledili nakon više godina upornog otpora iz regiona da se srpskim kompanijama omogući investiranje u okolnim zemljama. Mislim da se ovde radi o prostom dejstvu sile kapitala koji ima prirodnu težnju da bude oplođen i koji na kraju uvek nađe svoj put, uprkos političkim preprekama i otporu. Iako su ovo veoma dobre vesti, treba reći da je disproporcija u nivou investicija između Srbije i nekih od ovih zemalja, naročito Hrvatske i Slovenije, još uvek ogromna i to na našu štetu. Na izvestan način je paradoksalno da je Srbija, koja inače ima imidž zemlje opterećene nacionalizmom, kada je u pitanju odnos prema stranim proizvodima - potpuno neopterećena i mnogo više kosmopolitska nego sve druge zemlje iz našeg susedstva. U Srbiji ne postoji brend patriotizam, niti otpor prema stranom. U Srbiji je svaki proizvod koji ima dopadljivost, kvalitet i adekvatnu cenu - dobrodošao. Kompanije iz susednih, zemalja, potpuno sam siguran, slobodne su da investiraju u Srbiji bez ikakve diskriminacije, čak se bez ikakvih problema promovišu proizvodi koji kroz svoje sadržaje i poruke, naglašavaju izrazitu nacionalnu dimenziju.

Meni se ova pojava oduvek dopadala i ja je vidim kao odraz otvorenosti i fleksibilnosti naših potrošača, suprotno postojećem stereotipu. Međutim, otpor prema proizvodima koji dolaze iz Srbije, zemlje koja je za dobar deo potrošača pretstavljala problem u nedavnoj prošlosti, još uvek postoji i veoma je teško osvajati ova tržišta sa srpskim proizvodima. Svega nekoliko proizvoda su, zahvaljujući nasleđu bivših vremena, uspeli da se održe ili ponovo osvoje bar deo pozicija koje su imali u vreme bivše Jugoslavije. Zato su pomenute investicije, a pre svega Deltin prodor u maloprodaje okolnih zemalja, izuzetno značajan kanal, koji će olakšati prodor drugih srpskih proizvoda.

Kod nas još uvek ne postoji dovoljno izražena svest o tome koliko su region i CEFTA značajni za razvoj srpske privrede. Jedino u jugoistočnoj Evropi mi beležimo spoljnotrgovinski suficit, toliko značajan za osnovni makroekonomski problem srpske privrede – spoljnotrgovinski deficit. CEFTA još uvek nije u potpunosti zaživela, ali će se vremenom razvijati i ovo je velika šansa za Srbiju, njenu privredu i njene brendove.

(Foto: ekapija.com)

Srđan Paunović :

Roba je - i nacionalni - brend. Osvajanje stranog tržišta ima i politički značaj i uticaj.

``Jaffa cakes``, na primer, je jedan od naših najboljih ambasadora. Elegantan, moderno obučen, oličava znanje, govori sve jezike... Divim im se, i podržavam ljude koji imaju snage i hrabrosti da se “tuku” na teškim, stranim tržištima. A kada su u tome i uspešni, onda predstavljaju ``nacionalno blago``.

Država tu treba maksimalno da pomogne (a ne da sputava, kao sada), jer vrlo često ona ima veći interes od samih vlasnika kapitala.

O nespornom interesu samih radnika (a to su građani Srbije) u tim kompanijama nema potrebe govoriti.

(Foto: lična arhiva)

Zlatko Šćepanović : Delimično da, ovakve akcije će nas promovisati u okruženju i pomoći će jednom broju naših privrednika. To će promovisati samo one proizvode iza kojih stoji mašinerija uspeha, branda, novca ili pak, lične veze i interesne grupacije. Teško da će sitni proizvodjači imati neke koristi od izvoza naših brandova, jer nemaju sredstava da prate našu ekonomsku „hajdučiju“.

Suštinski, kada govorimo o navedenim licima, sve je pod znakom pitanja, jer mislim da deo njih nema neke jake nacionalne osećaje, bar pola ne bi mogli dobiti epitete ljubaznih domaćina i finih komšija, a sa realno „tankom“ ambicijom da promovišu brandove i proizvode Made in Serbia ni u samoj Srbiji, kamoli van njenih granica.

Mnogi od srpskih brandova sada imaju strane vlasnike, a sva je prilika da će u doglednoj budućnosti, dooobar procenat sadašnjih preduzetnika prodati svoje firme ili brandove većim inostranim kompanijama. Za sada, srpskog privrednika, domaćina koji može da nas predstavlja, naći ćemo samo u ponekom srednjem i malom preduzeću, koje mora jako da se bori, ne bi li uspelo da izađe van Srbije.

Ipak, kao zaključak, brand awareness (svesnost trgovačke marke) Srbije će se povećati, bez sumnje.

Srđan Popović :

Kompanija Imlek je i sama deo velikog sistema koja posluje u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makediniji i Crnoj Gori. Smatramo da svaka inicijativa za unapređenje plasmana domaćih proizvoda na inostrana tržišta treba da dobije podršku ne samo privatnog, već i državnog sektora, jer povećava spoljnotrgovinski balans, podstiče dalju saradnju i pozicionira Srbiju kao ozbiljnog i odgovornog partnera.

-

Dobar geografski položaj, kvalitetne sirovine i lični entuzijazam su naši aduti u stabilizaciji makroekonomskog okruženja i daljem ekonomskom razvoju zemlje.

-

(Foto: lična arhiva)

Jelena Mijatović :

Da li ste znali da Srbija izvozi kavijar, i šta mislite, koliko stranaca je upoznato sa tom činjenicom? Verujem da je odgovar na oba pitanja isti, jer čak i uspešne firme u izvozu ne polažu dovoljno resursa na promociji srpskih brendova u inostranstvu, već se usresređuju na ličnu promociju.

-

Treba imati u vidu da svi ti nastupi na tržištima regiona, pa i šire, bez sumnje doprinose poboljšanju slike Srbije kao tržišta koje je u stanju da napravi robu za izvoz, ali i da izveze kapital na druga tržišta, što znači da jedan deo srpske privrede polako počinje da stiče dovoljno snage za surovu utakmicu sa inostranom konkurencijom, pa još i na njihovim, inostranim tržištima.

-

Goran Đaković : Radujem se svakom investicionom poduhvatu naših zemljaka. Svaki od navedenih primera može doprineti bržem razvoju naše privrede. Očigledno je da znaju dobro šta se dešava u svetu, kada su u pitanju oranice, pa ne samo da ih kupuju u Srbiji, već i u drugim državama. To su sigurno dobri potezi, jer cene zemljišta i hrane u svetu vrtoglavo rastu, što će im doneti visok profit u narednim godinama.

Zahvaljujuci širenju DELTE u regionu, naročito u države koje su sada članice EU, otvara se novi prostor za našu robu. Uveren sam da, ukoliko budemo dobro organizovani i složni, naši proizvodi poput npr. čokolade „Najlepše želje“, neprevazidjene „Plazme“, "Jaffa cakes", „Smokija“, i dr. neće izostati na rafovima marketa u ovim državama. Slovenački Mercator je odličan primer. Ne treba ispustiti takvu šansu.

Možda će neko pomisliti da sam više naklonjen evropljanima kada je privredna saradnja u pitanju, jer ne pominjem tržišta Japana, Kanade i Amerike, ali mislim da bi trebalo prvo da se pozicioniramo na tržištu koje nam je u svakom pogledu blisko, pa ukoliko postoji prostor da idemo dalje. Postoje brojni pokušaji naših proizvođača da se pojave na tržištu SAD, ali nakon potrošenih godinu, dve i nekoliko stotina hiljada dolara, kada ostvare prvi cilj i zadovolje stroge kriterijume, naše kompanije, bar do sada, ostaju bez rezultata jer ne mogu da proizvedu i isporuče tražene količine.

Firme: