Petar Sekulić, direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu - ceo svet je naša njiva

(Foto: Pakhnyushchy/shutterstock.com)

U Srbiji je završena žetva pšenice na 484.000 hektara. Očekuje se natrposečan rod za ovakve godine od oko 4,3 tone po hektaru. Procene su da će se u ambare smestiti više od dva miliona tona pšenice što će biti dovoljno za sopstvene potrebe, rezerve i izvoz od oko 300.000 tona. Proizvođači za sada nisu zadovoljni sa cenom koja im se nudi. Međutim, ekonomičnost proizvodnje pšenice se isplati tek po prinosu iznad pet tona. Ovo je između ostalog izjavio generalni direktor novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu profesor dr Petar Sekulić gostujući u emisiji "Otkos" Televizije Jesenjin . Dakle, po njegovim rečima, sve što je ispod pet tona ne može da zadovolji ni cena od 20 dinara po kilogramu.

- Drugo pitanje je veliko nezadovoljstvo poljoprivrednih proizvođača jer haotično stanje na tržištu pšenice, koga u stvari i nema, i velika nepoznanica oko cene dolazi i dovodi nas u opasnost da nemamo ni ove površine koje smo imali zasejane 2007- 2008.Ako padnemo ispod 450.000 hektara onda dovodimo u pitanju jednu prehrambenu stabilnost zemlje u opasnost. Ja se nadam da ce nova vlada novi ministar upravo povući nove poteze da reši pitanje tržišta pšenice i da reši pitanje setve pšenice za naredu godinu jer poljoprivredni proizvođač mora da zna pre setve znači 01.09 pod kojim uslovima će sejati pšenicu i pod kakvim uslovima će ta pšenica biti kupljena od njega - zaključio je Sekulić.

• Kako ce Institut dočekati predstojeću setvu pšenice?

- Što se tiče semenske proizvodnje Institut je imao organizvanu proizvodnju na 24.000 hektara.To omogućava da u ponudi bude između 105 – 115.000 tona semena pšenice. Znajući da mi sejemo i seme sa tavana, sve to treba da omogući setvu na oko 600.000 hektara. Ako posejemo pšenicu na tim povšrinama možemo već sledeće godine da imamo za izvoz u prosečnoj godini oko 600.000 tona zrna. Sad na kraju žetve i pred početak setve apelujemo na proizvođače da ne pale strnjišta, jer, može se naneti više štete nego što će imati koristi.

• Da li je proizvodnja semena u svetu veliki biznis, pa čak i izvor nerealno velikog profita ?

- Trgovina semenom je veliki biznis u svetu. Sve kompanije koje se bave semenskom proizvodnjom su uspešne kompanije. Trgovina semenom nije izvor nerealnog prihoda ili neke ekstra zarade jer ga i država na neki način kontroliše. Semenska proizvodnja je strateški biznis u svakoj državi, jer možete za vašu parcelu imati i traktor, a ako ga nemate možete raditi na neki drugi način, možete da imate ili nemate đubrivo ali imate prirodnu plodnost pa će te iz nje nešto dobiti. Ali ako nemate seme, i država koja nema seme je izvrgnuta apsurdu apsolutne zavisnosti od onoga ko to seme ima. Svaka zemlja na svetu nastoj da semenski biznis ima unutar svoje države, kako ne bi zavisila od drugih.

• Kod nas domaće semenske kuće drže od 35% do 65% površina zavisno od biljne vrste. Kako ocenjujete domaću proizvodnju semena i da li je skupa?

- Domaća proizvodnja je daleko jeftinija nego što je to proizvodnja u svetu. Za to postoji više razloga. Jer, stvaranje domaće sorte je jeftinije jer su naši prihodi, naše zarade daleko ispod naših kolega u drugim kompanijama u svetu. Dakle, jeftinije je ako može domaća nauka namenski da stvori seme za ovo naše podneblje, nego da ga moramo uvoziti. Mislimo da svaka država bi trebala da na neki način pomaže svoju semensku proizvodnju. Mi, čak u ovoj situaciji kada smo i veliki izvoznici, to ne tražimo nego tražimo samo da imamo potpuno iste uslove kao bilo koja semenska kompanija koja dođe na naše tržište, jer smo mi potpuno otvorili semensko tržište u Srbiji i sve svetske kompanije u ovom momentu su ovde.

Mi smo naučan ustanova koja ima organizovanu semensku proizvodnju koja će ove godine doneti devizni prihod od oko 13 mil USD. Dakle, po onom što radimo ceo svet je naša njiva. Jer, čak 80% površina u zemlji seje se semenima i hibridima koje su stvorili naši stručnjaci. Imamo blizu 1.000 sorti i hibrida stvorenih u ovoj ustanovi od kojih je više od 350 prizanto u svetu. Zato i kažemo da je ceo svet naša njiva.

• Zbog komercijalne cene semena pokrentua je inicijativa da se podstakne proizvodnja semena na poljoprivrednim fakultetima. Kakvo je Vaše mišljenje o ovoj ideji?

- Čuo sam za to, i ja takvu inicijativu ne podržavam. Mislim da ti komentari, srpski rečeno, nemaju veze s mozgom . Jer, pojedinci na fakultetima se bave privatnim biznisom u okviru semena. To njima niko ne brani osim ako to nije u sukobu interesa sa institucijama u kojoj rade. Mi imamo i takve slučajeve pošto deo zaposlenih Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prima deo zarada na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. To se ubudućnosti neće tolerisati. S druge strane niko nikome ne brani da pokrene proces selekcije. To je jedna delatnost kao u kojoj svako može da radi ali ne može neko da se poziva na to da je nekada nešto radio pa mu zato nešto pripada. Ne može se ono što decenijama rade instituti prebaciti na fakultete. Ljudi koji su nekada radili u Institutu i fakultetima, koji su stvarali sorte nažalost ili više nisu radno aktivni, ili nisu ni živi. Mi kolegama sa poljoprivrednih fakulteta želimo srećan upliv u to. Međutim kada govorimo o nekim fakultetima mi znamo da oni nisu bili u stanju da ono što su Ustavnim sudom dobili zemljište da ga vrate. Posede su prodavali, pa ne verujem da će sada imati snage da pokrenu proizvodnju. Jer da da bi ste stvorili jednu sortu treba minimum deset godina rada. Potebna su i visoka finansijska sredstva jer zna se da stvaranje sorte košta oko milion evra. Ne znam iz kojih sredstava to misle da rade. Smatram da svako treba da se bavi svojim poslom. Fakulteti obrazovanjem i da sarađuju sa privredom I sa institutima ali ako žele da uđu u taj biznis mi nemamo ništa protiv.

• Šta znači za ratare kada se pojedini hibridi vezuju u setvi za pojedine preparate. Naime tvrdi se da su pojedini hibridi suncokreta i kukuruza otporni na određene herbicide. Da li nam sledi golbalizacija i u semenarstvu?

- Zna se da je većina semenskih kompanija u nadležnosti ili vlasništvu hemijskih kompanija. "Pionir" je deo "Dypona", "Syngenta sids" je deo "Syngente", "Monsanto" je u stvari deo "Monsanta"... S druge strane ovo o cemu Vi pričate 444 ULTRA odnosno RIMI hibridi odnosno sulfoniurea suncokreta to je u stvari jedan odgovor ljudi u semenskim kompanijama koji su protivnici tih genetskih modifikacija. Korišćenjem "Glifosata" kao totalnog herbicida ali uz uslov genetskih modifikacija Institut za ratarstvo i povrtarstvo treba da opstane ostane. Mi smo prvi stvorili hibride otprone na bolesti. To je bio odgovor naših selekcionera na to što ne želimo i smatramo opasnim i nenormalnim da se koriste GMO biljke. Hteli smo da napravimo hibride koji imaju osobine GMO biljaka jer se koristi herbicid koji se ne koristi u suncokretu odnosno ne koristi u kukuruzu, a daje efekte u toj biljnoj vrsti izuzetno bliske spektru totalnog herbicida .

• Kojom procedurom naše semenske kuće mogu nastupati na području Evropske unije, a kako njihove semenske kuće kod nas ? Ima li tu reciprocitet?

- EU ima jasno definisane uslove pod kojima se registruju sorte i hibridi na području EU .Institut u ovom momentu ima preko 50 sorata i hibrida različitih biljnih vrsta registrovanih na području EU. Na žalost kada govorimo o reciprocitetu on može da postoji, ali ga nema. Mi imamo u nekoj zemlji oštrije kriterijume I naše ministarstvo bi toj državi trebalo da pooštri kriterijum registracije sorti I hibrida .Ali se nadamo samo da će i to biti ispravljeno sa našim ulaskom u EU. Mi smatramo da nije dobro da u našoj komisiji za registraciju i priznavanje sorti sede predstavnici stranih kompanija. Netreba da sede ni naše semenske kuće pošto je to nezavisna organizacija. Tu su poljoprivredne stručne službe i fakulteti ali je nelogično da sede predstavnici stranih kompanija. Mi držimo trećinu tržišta Ukrajine sa suncokretom. To znači da od njihovih četiri miliona hektara imamo 1,4 miliona hektara. Ali, nepada na pamet ministru poljoprivrede Ukrajine da pozove naše predstavnike da budu članovi njihove komisije za priznavanje sorata . Mi zajedno sa Limagrejnom drzimo osam odsto Francuskog tržista nepada napamet ministru poljoprivrede Francuske da pozove nas kao članove komisije za priznavanje sorti Francuske mi kada bi to njima rekli da želimo biti članovi tih komisija oni bi nas pitali da li smo mi normalni, nenormalno je I ja se nadam da će budući ministar odnosno ministarstvo tu anomaliju ispraviti To je onaj ravnopravan položaj kojeg mi tražimo u odnosu na strane semenske kompanije.

• Postoji sumnja da su pojedinci u državnoj administraciji naklonjenji dolasku na naše tržište velikih semenskih kuća i proizvođača hemijske zaštite. Kakva je naša regulativa?

- Tačno je da ima naklonjenih stranim partnerima više nego domaćoj proizvodnji, iako je ona u dobrom delu bolja od konkurentske iz sveta.

• Da li će posle brisanja reči naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu biti prodat?

- Ovo je već nekopliko puta postavljano pa mislim da je dobro da se izdefinise. Reč Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo je brisana zato što Zakon o naučnoistraživačkom radu definisano da nemogu istraživačko razvojni instituti, a mi smo to, imati taj prefiks. Naziv naučni mogu imati recimo instituti koji se bave fundamentalnim naukama, a to su instituti Srpske akademije nauka. To znači to je čist zakon. Kada govorimo o prodaji ovog Instituta, tu se mnogo špekuliše. Procedura naše prodaje je definisana Zakonom o naučno istraživačkom radu. On kaže da se institut i nemora privatizovati. Ako se privatizuje, privatizuje se po predlogu ministarstva za nauku. Taj predlog usvaja Vlada Republike Srbije. Po tom predlogu kojeg usvoji vlada obavlja se njegova privatizacija. Pri tome država ostaje vlasnik 51%. Na taj način ona ima "zlatni glas"'. Znači da bi struktura bila mešovita ali sa dominantnim državnim vlasništvom ili ako država Srbija odluči da Institut za ratarstvo i povrtarstvo proda mi zaposleni u Institutu ne možemo da to ne sprovedemo, mada smatramo, u ovom momentu, da bi takva odluka bilo kog ministarstva i vlade bila preuranjena. Jer mnoge stvari nisu definisane na tržištu u srpskoj poljoprivredi. Smatramo da bi privatizacija ako do nje dođe, a to i ne mora da se dogodi, trebala bi da ima taj model, da ima i male suvlasniek, a li da država ima dominantnu ulogu.Taj model bi po meni mogao eventualno biti prihvatljiv. Tražiti nama strateškog partnera je nepotrebno. Jer, šta će nama strateški partner kada smo mi strateški partneri drugima i u Ukrajini, Francuskoj, "Pioniru"', "Syngente", "Monsanta"'... Naš strateški partner može biti poljoprivreda Srbije ako vlada Srbije tako odluči. Mi smo prošle godine bili i sedmi izvoznici Srbije sa 14 mil EUR. To je sve delo oko 500 zaposlenih u ovoj ustanovi.

• Kakav je Vaš savet za tretman semena suncokreta, kukuruza sa pojedinim fungicidima insekticidima, na koje se pčelari žale.

- Bio je jedan sastanak u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede. Radilo se o navodnom problemu kojeg pčelari imaju sa suncokretom koji je tretiran insekticidom "Gauco". Proces registracije preparata za tretman semena obavlja Uprava za zaštitu bilja. Ona je radila biološku efikasnost i ekotoksikologiju. Oni su ti koji su dali dozvolu, što nas pozivaju na to mi primenjujemo samo ono što je Uprava za zaštitu bilja dozvolila. Institut za ratarstvo i povrtarstvo se opredelio da tretira, mi smo u ponudi suncokreta imali tri vrste semena. Seme koje nije tretirano insekticidom, tretirano je "krujzerom", a to je preparat "Syngente". Seme tretirano "Gaucom" je preparat "Bayera". Dva preparata koja su legalno registrovana koji su na tržistu Srbije već nekoliko godina koje je neko iz Uprave za zaštitu bilja potpisao ako Uprava to ukine mi ćemo prestati to da primenjujemo. Ne može da se prebacuje na nas odgovornost za primenu tog preparata.

Autor teksta - Slaviša Dabižljević