U Registru založnog prava upisana 152.992 zaloga - Garant za kredite zlato, dijamanti, mašine, njive...

U Srbiji je žirante sve teže naći, nekretnine se teško prodaju i vrlo često ispod cene pa ni hipoteke nisu popularne, a osiguranje kredita je dodatni trošak. Zato se banke, ali i drugi poverioci, kad god je to moguće, okreću zalogama.

Registar založnog prava vodi se kod Agencije za privredne registre. Do kraja juna ove godine u pomenutom registru bilo je aktivno 152.992 zaloga. Registar Agencije vodi podatke za celu Srbiju o bezdržavinskoj zalozi, kako se to obezbeđenje stručno naziva. Registar je elektronska baza podataka o založnim pravima i preko njega se čuvaju založene stvari.

Zalogu kao sredstvo obezbeđenja najčešće traže banke. Ugovori o kreditu čine 94,19% svih založnih prava koja su upisana kod APR-a u Registar. Na drugom mestu su zaloge koje su naložili sudovi – 3,82%, a zakonsku zalogu čini 1,99%. U dva potonja slučaja na taj način se garantuje nečije pravo, odnosno čuva imovina. Osim građana i kompanija, taj neko može biti i država, odnosno njeni organi ili lokalna samouprava.

U Registar APR-a su upisani automobili, oprema, odnosno mašine za proizvodnju ili druga imovina kompanija. Tu su zatim domaće životinje, usevi koji rastu na njivama ili u vinogradima i voćnjacima. Kao sredstvo obezbeđenja te vrste daju se i akcije, odnosno udeli u privrednim društvima, razne vrste potraživanja i dragocenosti – nakit, zlato, dijamanti.

Sve te predmete poverioci ne uzimaju kod sebe da čuvaju. Njih koriste lica koja su ih i dala kao obezbeđenje obaveza. Poveriocima takav tretman založene imovine odgovara jer dužnik može da koristi mašine i zaradi novac koji će kasnije poslužiti da se vrate obaveze za kredit, porez ili neke duge vrste. Isto važi i za prihod od poljoprivrede.

Postoje i ručne zaloge, gde se predmet daje na čuvanje poveriocu do izmirenja obaveze, ali to nije često.

Ako imovinu koja je data u zalogu ne čuva kod poverioca, dužnik o njoj mora da vodi računa, i to dobro, odnosno kako to naši propisi predviđaju – s pažnjom dobrog domaćina ili privrednika.

U Agenciji za privredne registre objašnjavaju da to znači da založeni predmeti, odnosno životinje, moraju biti u dobrom, odnosno ispravnom stanju. Ako je to potrebno, dužnik mora mašine ili vozila da popravi. Založni poverilac ima pravo da kontroliše kako dužnik vodi računa o predmetima zaloge, odnosno da proverava da li je, recimo, pšenica u silosu, da li se roba u magacinu čuva tako da neće biti oštećena ili izgubiti na vrednosti: da krov ne prokišnjava, da su životinje dobro negovane i nahranjene, vakcinisane.

Tu proveru može raditi lično založni poverilac ili lice koje on odredi. Poverilac može tražiti da se založeno i osigura. Tada će potraživanje biti još bolje obezbeđeno. Recimo, ako životinje uginu, polisa će biti u njegovu korist.

Vlasnik koji čuva založeni predmet može ga prodati, odnosno otuđiti kao poklon i slično. Međutim, to može uraditi samo uz saglasnost poverioca, a sve obaveze vezane za založeno tada prelaze na kupca, odnosno novog vlasnika. Te promene se bez odlaganja moraju upisati u registar koji vodi APR. U slučaju da banka ili drugi poverilac ne dobije novac za koji se garantovalo, na osnovu izvoda iz registra zaloga nakon što prođe datum može prodati predmet zaloge. Od 2014. godine pa do kraja 2016. to se dogodilo u 905 slučajeva pa izgleda da založni dužnici vode računa o tome.

Ljudi koji kupuju vredne stvari, poput opreme, automobila, životinja, trebalo bi da provere da li su oni predmet zaloge. U suprotnom, može im se dogoditi da, zajedno s pošteno plaćenom imovinom, dobiju da plaćaju i dug. Podaci su dostupni na sajtu APR-a u Registru založnog prava. Da bi mogli to proveriti, moraju znati podatke o vlasniku, bilo da je reč o pojedincu ili kompaniji. Tu im je na istom mestu i uputstvo o pretraživanju podataka. To posebno treba proveriti ako se nešto nudi po izuzetno povoljnoj ceni.