Novosadska fabrika tekstila Alex fashion pregovara o plasmanu u Rusiju

Kamioni sa tekstilnom galanterijom, ženskim vešom i kupaćim kostimima idu put Austrije, Nemačke i Italije, a u toku su i pregovori sa Rusima, kaže vlasnik Alex fashiona Aleksandar Kosovac godinu dana nakon otvaranja fabrike u novosadskoj Slobodnoj zoni.

Kosovac kaže da je, uprkos velikoj konkurenciji na globalnom tržištu, za tekstilce ipak izvoz primarno opredeljenje.

- Domaće tržište ne postoji, uništeno je. Namerno. Da bih samo počeo da šijem, svaki moj model mora da ima deklaraciju svih proizvođača čije sirovine ili materijale koristim. Moram da imam potvrdu da su inspekcije kontrolisale i tkanine iz Turske i gumu iz Požege. I kada od deklarisanih materijala sašijem, komad moram da pošaljem Jugoinspektu u Beograd, da platim 3.000 po modelu, da ispitaju materijal još jednom. Onda to ide u trgovinu, pa se dodaju i troškovi marže i PDV 20%. Sve to legalan proizvođač mora da ispoštuje i plati. A 500 metara odavde, imamo "najlon" pijacu koja najmanje milion evra prometuje na dan. To je nova roba, sa etiketama, nije sekendhend kako se predstavlja. Nijedna inspekcija ne ide da to pregleda. Kod mene su stalno, sve mora da bude ispravno - etikete na mestu, deklaracije, radnici prijavljeni, knjigovodstvo u redu. Tamo niti radnici osigurani, niti plaćaju PDV, ni fiskalnu kasu, ništa. Kako ja sa njima da budem konkurentan? - kaže Kosovac.

Objašnjava da kao privrednik sa legalnim pristupom tržištu nije zaštićen.

- Zato moram da se orijentišem na strano tržište, iako nam je taj plasman za sada sa gubitkom, jer radnici još uvek ne mogu da postignu bar 80% svetske norme, koju su postavili Kinezi na svojim mašinama. I naša fabrika radi sa tom opremom, ali prosek nam tek 40-50%. To jeste problem, ali nije lako ni naći 500 radnika koliko je optimalno za fabriku ovakvog tipa - objašnjava Kosovac.

Dodaje i da je problem "još uvek to što strani partneri traže ogromne količine robe, tačnu isporuku i kvalitetnu izradu".

- Za te zahteve u Srbiji nema dovoljno obučene radne snage. Iako dobro šiju, potrebno je da to rade brzo, to mašine dozvoljavaju, kineski standardi izrade odavno su usvojeni u svetu. Ali, naši ljudi na to nisu navikli - navodi on.

Kosovac kaže da u Srbiji ipak može da se proizvodi iako ne spori da postoje teškoće.

- Država mi ništa nije dala, ni subvencije niti bilo kakve povlastice, ali nisam ih ni tražio. Nije ni država od mene tražila ništa osim onoga što je predviđeno zakonom. Nijedan političar mi nije dolazio sa bilo kakvim zahtevom, ali bilo je nižih činovnika iz nekih institucija koji su počeli učestale kontrole, izmišljali zakone i nova tumačenja propisa, počeli da komplikuju život ne bi li izvukli nešto za sebe. I tu mi je država pomogla, obratio sam se gradonačelniku Novog Sada i rukovodstvu Zone, i to je prestalo - kaže Kosovac.