EU ograničila iznos međubankarskih naknada - Plaćanje karticama u Srbiji i dalje papreno

Poslednjih deset dana u radnjama u EU trgovci radije prihvataju platne kartice. Od 1. januara na snazi je nova uredba kojom Brisel pokušava da olakša poslovanje trgovcima, ali i smanji maloprodajne cene.

Reč je o Uredbi 2015/751 kojom je iznos međubankovne naknade na plaćanje debitnim karticama znatno smanjen i ograničen na maksimalno 0,20%, a za kreditne kartice na 0,30% od vrednosti transakcije. Tu nepravednu naknadu najčešće su plaćali kupci, a da nisu ni znali, jer je često bila ukalkulisana u cenu proizvoda.

Sada bi nova pravila, po proceni na nivou unije, mogla da donesu uštedu od oko 6 mlrd EUR. Naravno, pod uslovom da trgovinske kompanije ovo rasterećenje prenesu i na cenovnike.

Nažalost, građani Srbije još neće osetiti te pogodnosti, i dalje će plaćati ove provizije i deset puta više nego potrošači u EU. Javna rasprava o Nacrtu zakona koji reguliše ovu oblast (i usaglašen je sa evropskim propisima) završena je još u septembru.

– Narodna banka Srbije je nakon toga sagledala pristigle primedbe i sugestije i okončala rad na zakonu. Njegovo usvajanje zavisi od toga kada će se naći na dnevnom redu Skupštine Srbije – kažu za Politiku u NBS.

Osnovni cilj ovog zakona, kako navode, jeste da se snižavanjem međubankarskih naknada utiče i na snižavanje trgovačkih provizija – onih koje trgovci plaćaju banci koja im je omogućila prihvatanje platne kartice na prodajnom mestu, s obzirom na to da međubankarska naknada čini znatan deo trgovačke provizije.

Previsoke bankarske provizije razlog su zbog kojeg mali trgovci izbegavaju i da primaju kartice, jer bi im ova naknada oduzela dobar deo zarade.

Posebno na trafikama, jer je marža kod pojedinih proizvoda, kao što su recimo cigarete, manja od provizije koju bi trgovac morao da plati banci čiji je POS terminal. Prema ranijem istraživanju Politike, na tržištu ima više od 130 artikala na koje je iznos provizije na platni promet veći nego što je zarada, odnosno rabat koji dobavljač daje prodavcu. Onda se trgovcima ne isplati i traže gotovinu umesto kartice. Od svake transakcije u radnji banka preduzetniku naplati 2,5%. To je najgore na cigaretama i dopunama, jer onda trgovci ulaze u minus.

Jutarnji list prenosi da su međubankarske naknade u Hrvatskoj 2015. bile iznad jedan odsto, koliko je tada iznosio prosek za zemlje članice EU. Za transakcije Maestro karticama iznosile su u proseku 0,82%, a najviši troškovi naplaćivali su se za Visa kartice, i to 1,45% po transakciji. Međubankarska naknada za Mastercard iznosila je od 0,97 do 1,37 %, i to je bilo znatno više od provizija koje su potrošači plaćali na području Francuske, Italije ili Holandije.

Evropska unija je zemljama članicama ostavila na volju da same pronađu način kako će odredbu sprovesti u domaće zakonodavstvo, propisujući jedino da se to učini do 2018. godine. Međutim, nova pravila na području EU ne važe za poslovne platne kartice. Hrvatski mediji takođe ističu da su evropskom uredbom izuzete platne kartice poput Dinersa i American Expressa za koje će potrošači i dalje plaćati paprene naknade. Kako tvrde pojedini trgovci u Hrvatskoj, ovi kartičari su im zaračunavali i do 7,5% po transakciji, zbog čega su izbegavali da ih prihvataju od kupaca.

Objašnjenje EU je da ove kompanije uopšte nemaju međubankarske provizije, već takozvane kartičarske naknade koje (iako su često više od međubankarskih) nisu predmet najnovije uredbe. Za razliku od Vise ili Mastercarda, kod kojih se plaćanje obavlja preko četiri stranke – banke koja izdaje karticu, korisnika kartice, trgovca i banke koja je prihvata – kod American Expressa i Dinersa ista banka i izdaje i prihvata kartice, zbog čega ne postoji međubankarska naknada.