RETROSPEKTIVA 2017 - Investicije u oblasti SAOBRAĆAJA koje su izazvale najveće interesovanje korisnika eKapije

Investicioni tim eKapije uradio je analizu i formirao rang listu investicija i investicionih ideja koje su izazvale najveće interesovanje/čitanost naših korisnika u 2017. godini. Rezultati su veoma interesantni, neki očekivani, mada ima i dosta iznenađenja, tako da smo upravo zbog toga odlučili da ove informacije podelimo sa vama.

Predstavljamo vam najzanimljivije projekte u kategoriji SAOBRAĆAJA.

I u 2017, kao i godinu ranije, situacija je slična - prve pozicije čvrsto su zauzeli najjači igrači, aerodromi, pruge, autoputevi... Lista prvih deset je, sa malim izmenama redosleda, zapravo ista već nekoliko godina, što je i očekivano, budući da nas sve interesuje kuda ćemo voziti, hoćemo li konačno dobiti "brze pruge", kako će se razvijati aviosaobraćaj... Politika velikih obećanja takođe se nastavlja, uz ne tako sjajnu realizaciju.

Neki od najvažnijih događaja u državi, na prelazu 2017. i 2018, čiji ćemo uticaj primećivati još dugi niz godina, jesu upravo iz ove oblasti - počela je obnova pruge do Budimpešte, a Aerodrom Nikola Tesla dat je u koncesiju. Sa "tamne strane medalje", Koridor 10, koji ni u prošloj godini nije završen, i dalje je kamen spoticanja. Ostaje nam da se nadamo da će do sledeće retrospektive svi radovi konačno biti gotovi.

Druga polovina liste najčitanijih i ove godine donosi šarenolik spisak priče - nove kompanije, inovativne ideje, sveže mogućnosti za investiranje... Srbija intenzivno radi na razvoju putničkih pristaništa, javno-privatno partnerstvo postaje sve prihvatljiviji model finansiranja različitih projekata, električna vozila stižu i na naše ulice.

Na prvom mestu naše liste je, očekivano, Aerodrom Nikola Tesla. Nakon maratonskih produžavanja rokova javnog poziva tokom cele 2017, sa prvim danima nove godine beogradska vazdušna luka dobila je koncesionara koji će je voditi narednih 25 godina. U pitanju je francuski Vinci Airports, koji je za "Teslu" ponudio 501 mil EUR i obavezao se da će u narednom periodu u razvoj uložiti još 732 mil EUR. Godišnja taksa na koncesiju iznosiće 16 mil EUR. Za šta će država upotrebiti novac još nije sasvim izvesno, a ministar Vujović nedavno je ponovo aktuelizovao staru priču o otplati skupih kredita i "strateškim ciljevima".

Drugu poziciju zauzela je autobuska stanica u Bloku 42 u Novom Beogradu, takođe "istorijska" priča. Jedna od poslednjih najava bila je da će građevinci na teren izaći do kraja 2017, ali su zvaničnici u poslednjim danima stare godine izašli sa novim rokom - proleće 2018.

Na samitu Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, tokom novembra, potpisan je ugovor za izgradnju autoputa od Preljine do Požege, na Koridoru 11. Ugovor vredan 450 mil EUR, sa predstavnicima kineske China Communications Construction Company potpisali su ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, a u ime Puteva Srbije Zoran Drobnjak. Reč je o projektovanju i izvođenju radova za deonicu dugu 30,9 kilometara koja je važna, kako zbog puta ka Crnoj Gori, tako i zbog buduće saobraćajne veze sa Sarajevom (naravno, ako se strane usaglase o trasi). Ova investicija je osvojila bronzu.

Stari savski most dobiće novu namenu, a na njegovom mestu biće sagrađen novi - sa po dve vozne trake u oba smera, sa šinama za metro, odnosno tramvaj, stazom za bicikliste i vidikovcima. Projektovaće ga CIP, a plan je da bude u potpunosti uklopljen u Savsku promenadu. Stari savski most zauzeo je 4. poziciju naše liste.

Rekonstrukcija pruge do Budimpešte (5. mesto) počela je u novembru, deonicom od Beograda do Stare Pazove koja je vredna više od 350 mil USD. Kada bude završena, što je planirano za 3 godine, vozovi će ovde moći da se kreću i do 200 km na čas. Kompletna brza pruga Beograd-Budimpešta trebalo bi da bude gotova za šest godina.

Hoće li biti metroa u Beogradu ili je podzemna železnica samo ono "radovanje" iz narodne izreke, pitanje je koje vas je takođe ponovo zainteresovalo. Od priče nema previše vajde, jasno je da je pitanje svih pitanja - odakle novci? Beogradski metro je na 6. mestu, a poslednja najava stigla je juče od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je prvu liniju najavio najkasnije do 2022. godine.

Na Koridoru 11 u 2017. godini počela je i izgradnja deonice Surčin-Obrenovac, duge 17,6 kilometara. Planirano je da ona bude završena u roku od 32 meseca, do kraja 2019. godine. Radovi su vredni oko 234 mil USD, a finansiraju se kreditom kineske Exim banke. Na toj deonici biće most preko Kolubare i Save kod Obrenovca, dug oko 1,6 kilometara, kao i još šest mostova i četiri nadvožnjaka. Nova deonica trebalo bi i da značajno rastereti saobraćaj na Ibarskoj magistrali, a ovaj projekat je sedmoplasiran.

Na osmoj poziciji je regionalna priča, dugoočekivani autoput do Sarajeva. U BiH i dalje vagaju trasu, te će, kako stvari stoje, konačna odluka zavisiti od njih. Prva opcija "spajanja" koje je u igri je: kroz Srbiju preko Požege i Užica do Kotromana, a kroz BiH u području Višegrada. Druga - kroz Bijeljinu, Brčko i Tuzlu, a da se Srbija priključi putem koji bi bio sagrađen od Kuzmina (na autoputu Beograd-Sarajevo), pa do granice sa Republikom Srpskom. Predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da je Srbija spremna da podrži bilo koje od ova dva rešenja.

Tunel koji će povezati Savsku i Dunavsku padinu, ponovo vas je zainteresovao. Izgradnja podzemne saobraćajnice od Savamale do Pančevačkog mosta trebalo bi da počne u 2019, a Grad Beograd nedavno je predstavio i detaljno urbanističko rešenje za ovaj kapitalni projekat, koji je na 9. mestu.

Listu zlatnih deset zatvara nemačka kompanija Phoenix Group, koja je otvorila logistički centar u Šimanovcima, vredan 15 mil EUR.

Na 11. poziciji je izgradnja podzemnih garaža u Beogradu. Poziv za koncesionara, inače, traje još nekoliko dana - do 31. januara, te bi uskoro trebalo da saznamo da li je bilo zainteresovanih i ko su oni.

Dvanaesto mesto osvojila je kruševačka investicija vredna 250 miliona dinara - izgradnja aerodroma Rosulje. Kruševac će, kada radovi budu završeni, dobiti aerodrom sa referentnom oznakom 2B. On je planiran za instrumentalno letenje, sa mogućnošću obavljanja i kargo letova. Izgradnju Rosulja pomaže i Aerodrom Nikola Tesla.

Još jedan logistički centar izazvao je pažnju. U pitanju je projekat kompanije M&B Trans, koji je na 13. mestu.

I Ponikve, na 14. poziciji, ponovo su bile interesantne našim čitaocima. Uređenje užičke vazdušne luke predviđa i gradnju hotela, manjih proizvodnih pogona... Šta će od svega toga i kada biti realizovano, ostaje da se vidi. Kao mogući partneri, pominjali su se i - Kinezi.

Na listu je stigao i srpski planinski as - do sledeće skijaške sezone, Kopaonik bi trebalo da dobije garažu i helidrom. Vrednost ove investicije, koja je na 15. mestu, iznosi oko 3 mil EUR.

Razvoj putničkih pristaništa - jedan od strateških planova koji će pomoći domaćim turističkim radnicima da povećaju prihode, je na 16. mestu.

Sedamnaesto je pripalo novootvorenoj naplatnoj rampi u Vrčinu, koja je propusnu moć na autoputu povećala 40%.

U oktobru je potpisan protokol o gradnji saobraćajnice Zemun-Borča, koja je osamnaesta na našoj rang listi.

Beograd bi tokom narednih godina trebalo da više pažnje posveti zaštiti životne sredine, te je u planu da dobije i elektroautobuse, što je ideja na 19. mestu liste najčitanijih.

Pitanjem završetka Koridora 10 završavamo listu 20. najzanimljivijih. Godina prođe, a radovi još traju, rokovi se pomeraju... Poslednja vest stiže iz Grdeličke klisure, gde je upravo počelo asfaltiranje tunela Predejane, budući da je, zbog blage zime, građevinska sezona produžena. Ostaje nam da se nadamo da će do sledeće retrospektive nećemo pitati ko je kriv za kašnjenje, već da će svi radovi biti konačno gotovi.

Pogledajte kompletnu rang listu investicija u kategoriji SAOBRAĆAJA i uporedite koliko se ona slaže sa nekim Vašim razmišljanjima, ocenama i procenama.

I još nešto, da li ste videli koji projekti su izazvali Vašu pažnju u kategoriji TELEKOMUNIKACIJE I IT, EKOLOGIJA, TURIZAM, ZABAVA I REKREACIJA, KOMUNALNA INFRASTRUKTURA I ENERGETIKA, ZDRAVSTVO, NEKRETNINE (stambeni i poslovni prostor), POLJOPRIVREDA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA i INDUSTRIJA?