Srbija uspešno sprovela trogodišnji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom - Novi program neće biti finansijski

Srbija pregovara sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o novom aranžmanu koji će verovatno biti ugovoren, ali neće biti finansijski jer nam "finansijska podrška ne treba čak ni iz predostrožnosti", kazala je danas premijerka Ana Brnabić.

Istakla je da se Srbija mnogo promenila u poslednje tri godine, delom i zbog aranžmana sa MMF-om koji ističe 22. februara, i da je zemlja postigla makroekonomsku stabilnost, fiskalnu konsolidaciju i disciplinu.

Brnabić je naglasila da ima još strukturnih reformi koje je potrebno sprovesti i da će se o tome razgovati sa MMF-om.

Prethodno je MMF saopštio da je trogodišnji aranžman sa Srbijom završen znatno uspešnije od očekivanja, ali da je to samo prvi korak u izgradnji snažne i dinamične ekonomije, sposobne za globalnu konkurenciju.

- Program je završen znatno uspešnije od očekivanja, nadmašujući mnoge od makroekonomskih ciljeva - rekao je šef tima MMF-a za Srbiju James Ruff.

On je ukazao da je "Srbija uspela da se izvuče iz rupe" i da se posle višegodišnje stagnacije u vreme globalne ekonomske krize, ponovo beleži rast uz povećanje investicija i zapošljavanja.

- Puno toga je započeto na transformaciji zemlje u zrelu tržišnu ekonomiju, te reforme treba produbiti kako bi Srbija dostigla svoj maksimalni potencijal - preporučio je Ruff.

MMF je podsetio da je u 2014. ekonomija u Srbiji bila u ozbiljnim problemima, a da je posle globalne finansijske krize iz 2008. privreda stagnirala, dok su slabe javne institucije, urušavanje prihoda od poreza i prekomerna potrošnja državnih i javnih preduzeća rezultirali ubrzanim rastom javnog duga.

U izveštaju MMF-a je navedeno da je pohvalno što je Srbija u 2017. godini imala budžetski suficit, što je ekonomsko poverenje vraćeno i povećana ulaganja domaćih i inostranih investitora.

Takođe je pohvaljena stabilnost bankarskog sistema, smanjenje nivoa problematičnih kredita kao i smanjenje nezaposlenosti.

- Vlada Srbije bi trebalo da učini sve da se zemlja po ekonomskoj snazi približi zapadnoevropskim zemljama, za šta je važno da se izbegne egzodus kvalifikovanih radnika u Srbiji u potrazi za boljim životom - preporučio je MMF.

Predloženo je da Srbija ojača i svoje institucije kako bi podržala rast vođen privatnim sektorom, kao i reforme poreske administracije i javnih usluga, pre svega zdravstva i školstva.

- Razvoj finansijskog tržišta mora da prati šira upotreba dinara umesto evra - preporuka je MMF-a, kao i da se radi na smanjenju sive ekonomije i reformi državnih preduzeća.

Ocenjeno je da je Srbija restrukturirala svoju neefikasnu železničku kompaniju, uvela bolju naplatu duga u glavnim preduzećima za električnu energiju i gas i uspešno privatizovala Smederevsku železaru i mnoga druga preduzeća u državnom vlasništvu.

- Sektori kojima su najviše potrebne reforme su rudarski i petrohemijski kompleks: kompanije kao što su rudnik uglja Resavica, bakarni kompleks RTB Bor i petrohemijski proizvođači - MSK, Petrohemija i Azotara - ocenio je MMF i ukazao da je potrebna privatizacija ili reforma i nekoliko finansijskih institucija, poput Poštanske štedionice, Komercijalne banke i Dunav osiguranja.

Za bolje poslovno okruženje neophodno je, po oceni MMF-a, pored poreske i regulatorne refome, jačanje pravosudnog sistema, ali i bolja putna, telekomunikaciona i energetska mreža, što će približiti Srbiju evopskom standardu.

Trogodišnji aranžman Srbije sa MMF-om u vrednosti 1,32 mlrd USD dogovoren je krajem 2014. godine kada je Srbija počela da sprovodi mere fiskalne konsolidacije.