Leo D'Aes, ambasador Belgije u Srbiji - Godišnje se 150 belgijskih kompanija raspituje za Srbiju

(Leo D'Aes) Belgijski investitori veoma su zainteresovani za Srbiju, bilo kao tržište ili lokaciju za investicije u delokalizovanu proizvodnju, kaže u razgovoru za portal eKapija ambasador Belgije u Srbiji Leo D'Aes.

- Naš Savetnik za trgovinu i ekonomiju godišnje dobije oko 150 zahteva ili za nalaženje kontakata ili za direktnu pomoć u organizovanju B2B sastanaka, u cilju uspostavljanja trgovinskih odnosa i partnerstava ili investiranja - objašnjava D'Aes.

Ambasador D'Aes najavljuje i trgovinsku misiju koja uključuje više od 40 privrednika iz Belgije koji će Srbiju posetiti 22. i 23. marta i, kako kaže, održati intenzivne B2B kontakte sa svojim kolegama u Srbiji.

eKapija: Imate li povratne informacije o tome koliko ovi susreti rezultiraju novim poslovima ili proširenjem saradnje?

- Ne dobijamo baš uvek povratne informacije, a često se dešava da od kontakta do ugovaranja posla prođe mnogo vremena, posebno ako govorimo o investicijama. Međutim, dobrih rezultata svakako ima, posebno u IT sektoru.

Mi stimulišemo i podržavamo Srbiju kao destinaciju za investicije, jer svaka investicija koristi obema stranama.

Belgijski proizvođač dobija solidnu i relativno jeftinu radnu snagu u zemlji koja stalno stremi da poboljša svoj rejting na Doing Business listi, a Srbija dobija podsticaj da postepeno modernizuje svoju privredu.

eKapija: Koje su još prednosti Srbije kada je privlačenje investicija u pitanju, a gde postoji prostor za unapređenje i uklanjanje prepreka dolasku investitora?

– Pomenuo bih potencijal za modernizaciju kao jednu od prednosti. Ima još mnogo prostora i prilika da se učestvuje u, ako tako može da se kaže, unapređenju nekih osnovnih sektora privrede.

Takođe, kako što sam rekao, plate su srednje veličine, a radna snaga je lako dostupna iako je nedavno bilo određenih poteškoća na tom polju.

Mane su dobro poznate, a odnose se prevashodno na pravne nesigurnosti sa kojima se preduzeća suočavaju u nedostatku tržišta u kom bi svi imali jednake prilike, jer konkurencija i dalje nije uređena po tržišnim pravilima koja važe u Evropskoj uniji.

Tu su i obimna i složena fiskalna i parafiskalna opterećenja, mada treba pomenuti i napore ministra finansija Vujovića da postepeno reši ovaj problem, što je potvrđeno i nagradom za sprovođenje reformi koju mu je nedavno dodelio NALED.

eKapija: Koliko belgijskih kompanija trenutno posluje u Srbiji i koliko su, prema vašim saznanjima, one zadovoljne svojim poslovanjem u našoj zemlji?

– U Srbiji ima oko 60 kompanija sa belgijskim kapitalom. Najveću investiciju realizovala je 2012. godine kompanija Delhaize - od 2016. posluje kao AholdDelhaize, u kojoj širom Srbije radi više od 11.000 zaposlenih.

Druge velike belgijske kompanije su Carmeuse Jelen Do - krečnjak, Crops - smrznuto voće, Blockx - industrijske vreće, Elicio - vetropark Alibunar, Puratos - pekarski proizvodi...

Tu je i Metech, koji pravi gotove proizvode od metala u Smederevu i koji je povećao broj zaposlenih sa 60 na 350 za deset godina i bio pionir u konceptu slobodne zone na ovom području.

Većina kompanija je zadovoljna poslovanjem u Srbiji, sa izuzetkom kompanije Energo Zelena u Inđiji, koja je morala da prestane da radi 2014. godine usled stalnih problema i ovaj slučaj je trenutno u procesu međunarodne arbitraže.

eKapija: Prema podacima kojima raspolažete, koliko je iznosila robna razmena Srbije i Belgije prošle godine? Šta je Belgija najviše uvozila, a šta izvozila u Srbiju?

– Kada je reč o bilateralnoj trgovini, Belgija je u Srbiju izvezla robu vrednu 260 mil EUR i to najviše mašine i opremu, hemikalije i proizvode od plastike.

Istovremeno, iz Srbije je uvezena roba vredna 140 mil EUR, među kojom prednjače proizvodi na bazi voća i povrća, saobraćajna oprema i tekstil.

eKapija: Koliko je za jačanje poslovnih veza između ove zemlje važno postojanje Belgijsko-srpske poslovne asocijacije (BSBA) i u kojoj meri je ambasada uključena u aktivnosti ove asocijacije?

– BSBA ima aktivnu ulogu ne samo u povezivanju belgijskih i srpskih kompanija koje imaju slične interese, već i u promociji Srbije kao vrednog tržišta i destinacije za investiranje.

BSBA blisko sarađuje sa Kancelarijom za ekonomiju i trgovinu i sa ambasadom u promociji belgijskih preduzeća kroz razne događaje i dinamično učešće u inicijativi Eurochambres.

eKapija: Belgija, kao jedan od osnivača i sedište mnogih evropskih institucija, aktivno podržava Srbiju na putu ka učlanjenju u Evropsku uniju. Kako ocenjujete dosadašnje rezultate Srbije na tom putu i kako vidite trenutno stanje političkih odnosa naše dve zemlje?

– Naši bilateralni odnosi su intenzivni kada je u pitanju glavni cilj spoljne politike Srbije, odnosno pristupanje EU.

Kao jedan od osnivača EU, Belgija veoma aktivno prati napredak Srbije na tom polju, a kroz različite radne grupe koje se bave ovim velikim poslom održavamo stalne bilateralne kontakte sa srpskom administracijom.

Zajedno sa ostalim državama članicama EU, primenjujemo princip stroge, ali pravične uslovljenosti, ali Unija isto tako sprovodi i obiman program pomoći da bi pomogla Srbiji da dostigne ambiciozan cilj pridruženja EU.

Još mnogo toga treba da se uradi u okviru ključnih poglavlja 23 i 24, ali i u programu mikroekonomske modernizacije, da bi se mala i srednja preduzeća ohrabrila i da bi im se dalo prostora da se razviju i doprinesu zapošljavanju u Srbiji.

Osim toga, naši odnosi se veoma srdačni i dinamični, a odlikuje ih međusobno zanimanje za nacionalna pitanja sa obe strane. Cilj je da se razviju i učvrste međuljudski kontakti, bilo poslovni, kulturni ili neke druge vrste.

eKapija: Belgija je veoma aktivna u Srbiji u raznim oblastima, od obrazovanja, socijalne inkluzije, kulture, do ekologije i drugih oblasti. Možemo li najaviti neke nove aktivnosti ambasade u Srbiji?

– Cilj nam je da neprekidno razvijamo dobre odnose na svim poljima. Sarađujemo na inicijativama kao što su Beogradski festival igre, Međunarodni festival gitare, Belgrade Saxperience i Evropski filmski festival.

Održavamo dinamične odnose sa Univerzitetom u Beogradu u cilju promocije francuskog i holandskog (flamanskog) jezika. Akademije umetnosti obe zemlje u bliskom su kontaktu i pokrenuće jednu zajedničku inicijativu u aprilu. Takođe, dečiji horovi iz Srbije svake godine učestvuju na takmičenju Neerpelt u Belgiji.

Ovde u Beogradu razvio sam dobre odnose i sa istaknutim muzičkim umetnicima iz Srbije koji nastupaju u rezidenciji ambasade, a predvodim i Komitet pokrovitelja koji pomaže bolnici BELHospice da proširi svoje aktivnosti i na svakodnevnu brigu o pacijentima koji boluju od neizlečivih oblika raka.

Radi se, dakle, o veoma dobroj saradnji u raznim oblastima, gde, naravno, uvek ima mesta za poboljšanje kako se približavamo jedni drugima u procesu evropskih integracija.

Miloš Vlahović