NavMenu

Aleksandar Šperl, generalni direktor Vip mobile - Surfer na mobilnim talasima

Izvor: Ekonomist magazin Četvrtak, 08.01.2009. 21:17
Komentari
Podeli

Udobno smešten u svom omiljenom restoranu, sa pomalo bečkom atmosferom, dočekuje nas Aleksandar Šperl, generalni direktor Vip mobile, trećeg mobilnog operatera u Srbiji.

Kaže da je sudbinu njegovih najčešćih obroka u beogradskim restoranima odredio taksista koji ga je dovezao sa aerodroma kad je prvi put dolazio u Beograd. Po njegovoj preporuci, odmah je ručao u Operi. Ostao joj je verni posetilac, iako je ponekad vara sa kafanom Čubura, od kad se preselio u ovaj deo grada. Posle dve godine života u Beogradu, čini mu se da mu ništa ne nedostaje…

Možda još koji most i metro. Zna tu i tamo po neku srpsku reč, uglavnom uči slušajući druge i pamteći reči koje su mu zanimljive. „Punoglavac“ je poslednja zanimljiva reč koju je naučio. Sviđa mu se kako zvuči, a i život punoglavca koji vodi, preko žabe do princa.

Smatra da su ipak najvažnije reči koje stranac mora da nauči čim dođe u Srbiju „polako“ i „malo-pomalo“. Toliki stepen birokratije koji prati, usporava i otežava sve procese poslovanja uopšte nije očekivao. Bio je veoma iznenađen koliko je papira potrebno da bi se završilo bilo šta. „To je oblast u kojoj najviše poboljšanja može i mora da se napravi. Mnogo inicijativa se objavljuje i svi kažu da razumeju problematiku, ali se nažalost ništa ne dešava“, kaže Šperl.

Okružen Balkancima

Tek dolaskom u Srbiju počeo je da primećuje koliko ljudi sa ovih prostora živi u Beču. “Zvanično 200.000, ali siguran sam da ih ima mnogo više“, kaže Šperl. Nije bio svestan nekih stvari dok nije došao ovamo, kao na primer koliko je jaka srpska zajednica u Beču. Nije ni primećivao plakate za koncert Zdravka Čolića koje sad vidi po celom Beču.

Uvek je imao neke veze sa Balkancima. Kad je bio mali, išao je na hrvatsko primorje sa roditeljima. Tad su, doduše, tamo letovali Jugosloveni. Dok je studirao na Havajima, jedan od najboljih prijatelja bio mu je Beograđanin, sa kojim je nastavio druženje kad je došao u Beograd.

Šperl je posle završene srednje škole odlučio da se iz rodnog Beča otisne na drugi kraj sveta. Studirao je finansije i međunarodno poslovanje na Univerzitetu Hawaii Pacific u SAD. Planirao je da ode na godinu dana, a ostao skoro pet i završio studije. Kad je stigao na Havaje, pomislio je da želi da tamo ostane ceo život. Aloha groznica držala ga je četiri godine, a onda je smenila ostrvska… „Počinjao sam da uviđam da sam na ostrvu usred Pacifika, već sam video sve što postoji na ostrvu i bilo je vreme da krenem dalje“, priča Šperl. Uspešno je odolevao moćima plaže i talasa. Kaže da bi, da nije bio posvećen toliko studiranju, sigurno bio odličan surfer. Ovako je prosečan surfer, ali veoma uspešan menadžer.

Svoju karijeru počeo je u Procter & Gamble, da bi posle dve godine prešao u Microsoft. Prvo je radio na istraživanju tržišta i planiranju marketinških aktivnosti u Microsoftu u Minhenu, a potom u centrali u Redmondu. Iako mu veštine koje je stekao u velikom kampusu koriste i danas, vratio se u Evropu posle godinu dana. Nedostajala mu je porodica. Sad kad je u Srbiji nema osećaj da je odvojen od porodice i prijatelja jer je svaki drugi vikend u Beču. Kao što i dolikuje jednom Austrijancu, strast su mu skijanje i svež vazduh koji čisti misli. U Beogradu se trudi da se bavi sportom dva, tri puta nedeljno jer smatra da je važan za održanje životnog balansa, kao i zdrava ishrana.

Aleksandar Šperl odaje utisak osobe veoma posvećene poslu. Za Mobilkom Austrija počeo je da radi 2000. Rad za mobilnog operatera smatra najdinamičnijim od svih svojih dosadašnjih poslova. Tu su stalne promene, nove mogućnosti koje otvaraju nove tehnologije, a najlepše od svega mu je što svuda može da vidi direktan rezultat rada, dok ljudi telefoniraju, šalju poruke svuda i u svako doba. Mobilni telefoni su postali sastavni deo života.

Liberalizacija nije bauk

Imajući na umu da dolazi iz Austrije, gde je liberalizacija celokupnog tržišta telekomunikacija sprovedena po kratkom postupku, ne čudi što je suzdržan u komentarisanju procesa liberalizacije u Srbiji.

„Ne treba da se plašite liberalizacije jer ona samo donosi dobro za klijente, ali i za kompanije. Nema dominacije, monopola… svi dobijaju“, kaže Šperl. Naravno, tok procesa može da se učini jednostavnim ili komplikovanim, zavisi šta se želi. U Austriji je postojao pritisak za sprovođenje brze liberalizacije zbog članstva u Evropskoj uniji, ali je i regulatorno telo bilo efikasno i strogo i vodilo je računa o postojanju svih neophodnih mehanizama za nesmetanu tržišnu utakmicu.

Dolaskom Vipa, srpsko tržište mobilne telefonije znatno se promenilo. Pojavile su se kvalitetnije i jeftinije usluge. Ipak, i dalje ostaje da se u Srbiji uvedu neke stvari koje druge zemlje imaju, poput mogućnosti prenosa telefonskih brojeva između operatera. Šperl kaže da je na nadležnom ministarstvu i vlastima da naprave dobar okvir koji će omogućiti da se to odvija kako treba, kako takva mogućnost ne bi bila samo privid, već napravljena tako da bude najjednostavnija za klijenta i stvarno upotrebljiva.

Drugi problem koji Šperl vidi su uvozne takse na mobilne telefone koje su isuviše visoke, iako Srbija nema proizvodnju mobilnih telefona. “To čini mobilne telefone za legalne uvoznike skupljim, vlada gubi novac, a podstiče crno tržište”, kaže Šperl.

„U Srbiji nedostaje volja za sprovođenje reformi, suviše je dug put od inicijative do izvršenja“, kaže Šperl. Svi investitori u Srbiji misle isto, domaći ili strani, i kao u horu kukaju protiv birokratije i komplikovanih procedura. „A vreme je novac“, kaže on i dodaje da zato i voli da koristi BlackBerry jer je najefikasnija “spravica” koju je dosad imao.

Za sad ne vidi neki preterani uticaj svetske krize na sektor telekomunikacija, bar ne na način kako se oseća u drugim sektorima. „Trenutno ne vidim uticaj jer ljudi moraju da komuniciraju i u vremenima krize. Ostaje da se vidi da li će biti negativnog uticaja u budućnosti”, kaže Šperl.

Smatra da bi za Srbiju najbolje bilo da se reforme sprovedu sad, kako nove investicije ne bi bile zaustavljene kombinacijom svetske krize i srpske birokratije. „Ako se u ovim nesigurnim vremenima stranim investitorima obezbedi lakoća u započinjanju poslovanja, to će sigurno uticati na njihovo opredeljenje da dođu ovamo“, smatra Šperl.

poziv na pretplatu na - www.emportal.co.rs

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.