RETROSPEKTIVA 2018 - Investicije i planovi u oblasti SAOBRAĆAJA koje su izazvale najveće interesovanje korisnika eKapije

Investicioni tim eKapije uradio je analizu i formirao rang listu investicija i investicionih ideja koje su izazvale najveće interesovanje/čitanost naših korisnika u 2018. godini. Rezultati su veoma interesantni, neki očekivani, mada ima i dosta iznenađenja, tako da smo upravo zbog toga odlučili da ove informacije podelimo sa vama.

Predstavljamo vam najzanimljivije projekte u kategoriji SAOBRAĆAJ.

Brže, pouzdanije, kvalitetnije, efikasnije povezivanje Srbije sa svetom, ali i delova naše zemlje međusobno, visoko je na listi prioriteta države. Mnogo se o tome govori i piše. Saobraćajne veze se u današnjoj Srbiji - grade, ali i nešto sporije završavaju i otvaraju. Autoputevi u punom profilu još nisu stigli do makedonske i bugarske granice, iako je trebalo. Savremena saobraćajnica ka Zapadnoj Srbiji i dalje se svodi na kratku deonicu od Ljiga do Čačka...

Velika ulaganja u železnicu su novost za savremenu Srbiju, koja ih ne pamti još od gradnje Barske pruge i objekata Beogradskog čvora. Vozovi nam još kasne, i po redu vožnje i za svetskim standardima, ali, da se radi na prugama - radi se.

U vazdušnom saobraćaju trendovi standardno idu uzlaznom putanjom, a, prvi put za 90 godina, od pred kraj 2018. beogradskim aerodromom upravlja - strani koncesionar. Država je od grada preuzela vođenje niške vazdušne luke, koja je konačno uspela da privuče zavidan broj putnika.

U takvoj konkurenciji, pobednik 2018. je....

Nezapočeta trasa tzv. Koridora 11 (istorijski, reč je o autoputu Beograd-Južni Jadran), od Preljine (Čačak), preko Požege (dotle je, gledajući od Čačka, gradnja ugovorena sa kineskim partnerom), do Boljara na granici sa Crnom Gorom. Procena je da će sve to Srbiju koštati još oko 2 mlrd EUR. Mnogo, ali će se dve susedne zemlje verovatno ipak spojiti autoputem u doglednoj budućnosti, jer, osim što se trasa "primiče" sa severa, i u Crnoj Gori izgradnja prve deonice od Podgorice do blizu Kolašina odlično napreduje.

Na drugom mestu je završetak Koridora 10 kroz Srbiju ka Makedoniji i Grčkoj (tzv. Južni krak). Sve je to već uveliko trebalo da bude gotovo, ali se težak teren isprečio graditeljima, pa se obrušila i kosina u Grdeličkoj klisuri, znatno oduživši posao, bacivši, uz to, i svetlo na metodologiju planiranja, kao i na usvojena tehnička rešenja za stabilizaciju zemljišta. Izveštavajući o ovoj temi, srpski mediji već godinama pišu da ćemo "idućeg leta sve do mora voziti autoputem" - to, međutim, sigurno nećemo moći, jer Grcima na pamet ne pada da završe nedostajuću deonicu severno od Soluna.

Bronzanu medalju čitanosti odnela je koncesija beogradskog Aerodroma Nikola Tesla. Reč je o najvećem takvom aranžmanu u povesti Srbije: francuski partner, kompanija Vinci Airports S.A.S, uplatila je jednokratnu koncesionu naknadu od 501 mil EUR, a ukupna ulaganja treba da dostignu 1,46 mlrd EUR. Najavljeni su veliki radovi, kako bi se aerodrom proširio i osavremenio. Trajanje koncesije je 25 godina.

U godini 2018. beogradski aerodrom oborio je sve svoje rekorde: kroz njega je prošlo više od 5,6 miliona putnika, a očekuje se nastavak pozitivnog trenda, jer nekoliko aviokompanija najavljuje početak letenja za Beograd (Air France, ASL Airlines, Air Arabia), druge su najavile letove na nove destinacije ili povećanje broja letova. Koncesionar je demantovao spekulacije u medijima i na društvenim mrežama da je iz naziva aerodroma izbrisao ime Nikole Tesle - samo je zvanični logo prilagođen korporativnim standardima kompanije, a tu se ističu pojmovi Vinci i ime grada.

Država je, u međuvremenu, preuzela upravljanje niškim aerodromom Konstantin Veliki od grada, čiji kadrovi su ga prethodno, "podigli iz mrtvih". U Nišu je zbog toga bilo i demonstracija, usled osećanja da se tako favorizuje beogradski aerodrom i francuski koncesionar. Zvaničnici to demantuju, najavljujući nove investicije.

Na četvrtoj, "magarećoj" poziciji - dakle, veoma visoko - našla se izgradnja Bulevara Patrijarha Pavla u Beogradu (Rakovica). To je sasvim razumljivo: Most na Adi, čije postojanje već nekoliko godina sprečava potpuni kolaps saobraćaja u Beogradu tokom "špiceva", dodatno će prodisati kada u četiri trake izbije na Rakovički drum. Na novobeogradskoj strani, potpisan je i ugovor sa preduzećima Energoprojekt niskogradnja, Saobraćajni institut CIP i Bauwesen za probijanje železničkog nasipa u Bulevaru umetnosti, takođe na pristupnoj saobraćajnici Mosta na Adi, što su odlične vesti, pre svega za zaposlene u centralnom poslovnom distriktu (Novog) Beograda.

Da li zbog nostalgije za "Šelovim crvenim", super benzinom iz Mađarske koji se u vreme sankcija prodavao iz kantice za 2,5 do 3 nemačke marke, ili usled čega drugog, tek, nemalo pažnje čitalaca eKapije otišlo je ka vesti da je Shell zvanično počeo da prodaje naftne derivate u Srbiji. To je petoplasirana tema koja se dotiče saobraćaja. Cena goriva goruća je tema u srpskoj privredi, kao i među građanima. Zato se u dolazak novog trgovca, posebno tako ozbiljnog, "svetskog", gleda sa velikom nadom.

Na šestom mestu je istorijska priča o beogradskom metrou. Tom prilikom, umesto komentara, daćemo omaž iskusnom kolegi Gagi Spasojeviću iz "Večernjih novosti", koji je obučio generacije srpskih novinara, a pre neku godinu je otišao u penziju. E, međutim, kad je počeo da radi, prvi veći tekst je napisao - o metrou: "Za nekoliko godina..." I tako. Ukratko, grad je promenio planove, prva linija neće ići za Novi Beograd već za Makiško polje, a, kasnije će niziju na levoj obali Save i brdo na desnoj, umesto decenijama planiranog mosta, možda povezati - tunel ispod reke...

Sedmo mesto zauzima preuređenje Savskog priobalja i Karađorđeve ulice. Železnice više nema, biće veći trotoar, samim tim, popraviće se i uslovi za život i poslovanje u nekom od istorijskih zdanja koja krase ovu zapuštenu prestoničku "štraftu".

(Vizuelizacija glavne autobuske stanice) Poziciju niže već nailazimo na jednu čudnu priču. Grad je krenuo da, zarad projekta Beograd na vodi, izmesti Glavnu autobusku stanicu. Na Novom Beogradu, kod tamošnje železničke stanice i buvlje pijace, izgrađen je nekakav objekat koji je trebalo privremeno da bude stanična zgrada - ali je, ipak, baš na prostoru Beograda na vodi, ubrzo izgrađen novi dolazni peron i parking za međugradske autobuse! Glavna autobuska stanica, to je sada jasno, ostaće bar neko vreme u centru grada - za razliku od železničke, koju smo izgubili.

Po mišljenju glavnog urednika eKapije, 2018. godinu je, u saobraćajnom smislu, obeležilo upravo ukidanje Glavne železničke stanice u centru Beograda. Osim našeg glavnog grada, to je učinila samo Tirana. Sva logika, i sve svetsko iskustvo kaže da putnike treba dovesti vozom u centar, a nikako na mesto koje opslužuje autobus sa frekvencijom uzimanja antibiotika za oralnu upotrebu. Ukidanje ionako neprocenjivo vrednog resursa, poput pruge do centra grada - koja, zapravo, ranije i nije bila predviđena za ukidanje, već za ukopavanje - u uslovima skupog goriva i nedostatka vozača autobusa na tržištu rada, dobija dodatno na čudnovatosti. Današnji Beograd, za razliku od Beograda od pre 130 godina, po jednome štrči među ovećim varošima sveta: to je grad bez železničke stanice koja ispunjava makar i osnovne uslove. No, u Srbiji se protiv svega toga jedino pobunilo Udruženje ljubitelja železnice.

Nastavak izgradnje obilaznice oko Beograda je zauzeo devetu poziciju. I vreme je bilo. Azerbejdžanci i Kinezi konačno treba da omoguće da se iz Novog Sada u Niš stigne mimo Mostarske petlje i Autokomande. Ali, bez lažnih nada: na Gazeli je u popodnevnom "špicu" tek nekoliko postotaka vozila u tranzitu, ostalo je unutargradski saobraćaj - gužve u Beogradu neće nestati završetkom obilaznice.

Moravski koridor zauzeo je "okruglu" poziciju broj 10. Srbija se o njegovoj gradnji dogovorila sa jednim američkim gigantom, kompanijom Bechtel. Red je da se i Srbija poveže - popreko, da bar u nekoj jednačini Beograd ne bude konstanta.

Širenje tramvajske mreže u Beogradu, konkretno, preko Mosta na Adi, nije u "Top 10", a, po našem mišljenju, tamo mu je bilo mesto. Javni gradski saobraćaj u Beogradu jedan je od najvećih potrošača društvenog bogatstva. Gubici autobusa GSP-a mere se stotinama miliona evra. Sa druge strane, kada ima dovoljno putnika (kao u Beogradu), šinski saobraćaj je mnogo jeftiniji od drumskog. Ako za metro i nemamo novca, za tramvaj svakako imamo, i treba brže da ga širimo. Jednostavno - a to je ono što danas rade i gotovo svi veliki gradovi sveta.

Sledi veza Niša i Prištine, pompezno nazvana Autoput mira. Istina, i na sreću, rata nema, ali ima sankcija Prištine prema srpskoj robi. Ako bi, međutim, Beograd i odustao od ovog autoputa, naudio bi prvenstveno - Prokuplju i Kuršumliji.

Na mestu broj 13, zanimljivo, našao se budući i mnogo najavljivani autoput Novi Sad-Šabac-Loznica. Cinici bi primetili da je Loznica nezaobilazna na baksuznoj poziciji (imajući u vidu "ratnu" prugu Loznica-Valjevo, i njenu tužnu sudbinu), ali, budući da je autor ove retrospektive rođen 13. u mesecu, napisaće samo: "Sagradite to već jednom".

Sličan pravac, prva faza Autoputa Beograd-Sarajevo, od Kuzmina do Sremske Rače, zauzela je 14. mesto.

Tek na 15. poziciji je, iznenađujuće, nova pruga Beograd-Budimpešta. To ponešto i govori o statusu koji železnica ima u današnjoj Srbiji - reč je, naime, o jednom od najvećih naših projekata. Direktor ruskog partnera na ovom poslu, Sergej Aleksejevič Pavlov, u intervjuu za eKapiju je potvrdio da je reč o pravoj brzoj pruzi, tj. da za prvo vreme planirana maksimalna brzina od 200 kilometara na sat, blagodareći geometrijskim i građevinskim parametrima trase, u budućnosti može da bude povećana na 250 km/h i više, kao na najbržim svetskim železnicama. Realno, velika stvar. Ali je velika i razočaranost i oguglalost javnosti na ranije političke bajke o brzim prugama Srbije, dok su se u zemlji raspadali i vozovi, ali i sve ostalo.

Poziciju broj 16 zauzima javno-privatno partnerstvo sa kineskom kompanijom Šandong o gradnji četiri podzemne garaže u Beogradu kroz javno-privatno partnerstvo.

Sledi deonica "Koridora 11" od Novog Beograda, preko Surčina, do Obrenovca.

Budući beogradski most na Dunavu, na Adi Huji, 18. je na spisku.

Tunel ispod Kadinjače, koji treba da približi dva rivalska grada, Užice i Bajinu Baštu, zauzima 19. rang.

Na 20. mestu je gradnja druge hale logističkog centra Eyemaxx u Novim Banovcima.

Most preko Save pored Beograda na vodi zauzima 21. poziciju. Beogradske vlasti najavljuju gradnju novog mosta, ali uz prethodno rušenje Starog savskog (tramvajskog, pogrešno nazivanog i "Stari železnički"), koji treba da bude premešten tako da pešake i bicikliste vodi iz novobeogradskih blokova na Adu Ciganliju. Ovom prilikom, eKapija upozorava nadležne da će tokom, najverovatnije trogodišnje pauze, u Beogradu, naročito u mesecima pred Novu godinu, vladati saobraćajni kolaps dosad neviđenih razmera. Sugerišemo da, u duhu ere "pametnih gradova", treba tragati za inteligentnim inženjerskim rešenjem - da Stari most bude u funkciji dok se gradi Novi.

Stidljivo i sporadično pominjani autoput između Beograda i Temišvara osvojio je, prema čitanosti, 22. mesto.

Čačansko koketiranje sa avio-saobraćajem, nalaze se na poziciji 23. Plan je da aerodrom u Preljini dobije betonsku pistu dužine 800 metara, koja bi bila od koristi poslovnim ljudima. U obližnjim Lađevcima, treba reći, već postoji znatno duža betonska pista.

Sledeći na rang listi interesovanja bio je planirani drumski tunel ispod centra Beograda sa dve cevi po dve trake, od Ekonomskog fakulteta do policijske stanice u Bulevaru despota Stefana.

Slede dva paralelna tunela kroz Frušku goru sa po jednim kolosekom za 200 kilometara na sat, koji grade specijalizovane ruske kompanije.

Zatim - vest da je Milšped otvorio polslovnice u Kini i SAD.

Famozni Ipsilon krak na Koridoru 10, kod Subotice, našao se na 27. mestu.

Da ne bude i vozom što južnije to tužnije, potpisan je, sa kineskim gigantom CRBC, memorandum o saradnji na rekonstrukciji pruge Beograd-Niš. Ali, od memoranduma do šina i pragova, put je dug i krivudav - i preko Velike Plane, kao i preko Male Krsne.

Šumadijski koridor, odnosno, kako će Kragujevac biti povezan sa glavnim drumovima, koji, nekako, kruže oko njega - to je tema sa pozicije 29.

I natrag u mirnu Bačku: razvoj novosadskog aerodroma u Čeneju je na mestu broj 30.

Na kraju naše retrospektive - Banat: 31. poziciju ovog pregleda zauzima najavljena mogućnost gradnje autoputa Beograd - Zrenjanin.


Pogledajte kompletnu rang listu investicija u kategoriji SAOBRAĆAJ i uporedite koliko se ona slaže sa Vašim razmišljanjima, ocenama i procenama.

I još nešto, da li ste videli koji projekti su izazvali Vašu pažnju u kategorijama TRGOVINSKI CENTRI, NEKRETNINE (stambeni i poslovni prostor) i KOMUNALNA INFRASTRUKTURA I ENERGETIKA.

eKapija.com Beograd

A.D. Aerodrom Nikola Tesla Beograd

Belgrade airport doo Beograd

VINCI Airports France

Predstavništvo Air France Beograd

Air France-KLM

ASL Airlines France

Air Arabia Sharjah

Aerodrom Konstantin Veliki Niš

Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd

Saobraćajni institut CIP d.o.o. Beograd

Bauwesen d.o.o. Lazarevac

Shell d.o.o. Beograd

Royal Dutch Shell DEN HAAG , Netherlands

Udruženje ljubitelja železnice

SHANDONG FOREIGN ECONOMIC & TECHNICAL COOPERATION CO. LTD. OGRANAK

Shandong Hi Speed Group

Eyemaxx Management d.o.o. Stara Pazova

Milšped d.o.o. Beograd

China Road and Bridge Corporation Serbia ogranak Beograd

eKapija retrospektiva

eKapija retrospektiva 2018

retrospektiva

retrospektiva 2018

retrospektiva saobraćaj

eKapija retrospektiva saobraćaj 2018

Koridor 11

Autoput Beograd Južni Jadran

autoput Preljina Požega

autoput Požega Boljare

autoput za Crnu Goru

autoput za Zapadnu Srbiju

Koridor 10

južni krak Koridora 10

Grdlička klisura

koncesija Aerodroma Nikola Tesla

Aerodrom Beograd

koncesija beogradskog aerodroma

izgradnja Bulevara Patrijarha Pavla

Most na Adi

tramvaj na Mostu na Adi

probijanje železničkog nasipa u Bulevaru umetnosti

Šel

beogradski metro

rekonstrukcija Karađorđeve ulice

izmeštanje Glavne autobuske stanice

ukidanje Glavne železničke stanice

obilaznica oko Beograda

Moravski koridor

širenje tramvajske mreže u Beogradu

autoput Niš Priuština

Autoput mira

autoput Novi Sad Šabac Loznica

autoput Beograd Sarajevo

deonica Kuzmin Sremska Rača

pruga Beograd Budimpešta

Šandong

gradnja četiri podzemne garaže u Beogradu kroz javno privatno partnerstvo

autoput Novi Beograd Surčin Obrenovca

Most na Adi Huji

tunel ispod Kadinjače

druga hala logističkog centra Eyemaxx Novi Banovci

Most pored Beograda na vodi

Novi savski most

rušenje Starog savskog mosta

autoput Beograd Temišvar

aerodrom Preljina

aerodrom Čačak

tunel ispod centra Beograda

tunel od Ekonomskog fakulteta do Bulevaru despota Stefana

Tunel u Čortanovcima

tuneli kroz Frušku goru

Milšped u Kini i SAD

ipsilon krak na Koridoru 10

pruga Beograd Niš

rekonstrukcija pruge Beograd Niš

aerodrom Čenej

aerodrom Novi Sad

autoput Beograd Zrenjanin