Tokom 2018. u Srbiji otvoreno 28 hotela - Nedostaju objekti nižih kategorija

U Srbiji je proteklih godina otvoren veliki broj hotela visoke kategorije. Iako su strani turisti veoma zadovoljni smeštajem i hotelskim uslugama, stručnjaci i nadležni ističu da Beogradu posebno nedostaju hoteli nižih kategorija, prevashodno sa dve ili tri zvezdice.

Od ukupno 372 hotela u Srbiji, 109 se nalazi u Beogradu, a dominiraju oni sa četiri zvezdice. U resornom ministarstvu kažu da su Srbija i Beograd sve više otvoreni prema svetu, te da sada mnogi našu zemlju prepoznaju kao povoljno tržište za investiranje u hotelsku industriju.

Ističu i da je u proteklih nekoliko godina otvoren veliki broj hotela visoke kategorije koji posluju u sastavu internacionalnih hotelskih lanaca, što, navode, Srbiju čini vidljivom i prepoznatljivom na turističkoj mapi sveta.

U 2018. godini otvoreno je 28 novih hotela od kojih se 12 nalazi u Beogradu. Neki od njih su Hilton, Museum, Mama Shelter, kao i Sheraton u Novom Sadu, Grand hotel Tornik na Zlatiboru, MK u Loznici, VIR u Velikoj Plani...

U Ministasrtvu trgovine, turizma i telekomunikacija takođe ističu da se ne gradi samo u Beogradu, već i u Nišu, Novom Sadu, Zlatiboru i drugim delovima zemlje. Kako navode, ima kvalitativnih pomaka u odnosu na prethodne godine kada je najveći broj hotela imao kategoriju tri zvezdice, dok danas najveći broj hotela "nosi" kategoriju četiri zvezdice.

Direktor Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije - HORES, Georgi Genov, kaže da su skoro svi hoteli u glavnom gradu Srbije rekonstruisani i da je usluga u njima adekvatna shodno kategoriji koju imaju.

- Beograd ima dobru hotelsku i restoratersku ponudu i samo u toku prošle godine otvoreno je skoro 1.300 soba - rekao je Genov, ističući da istraživanja koja sprovodi to udruženje pokazuju da su strani turisti veoma zadovoljni smeštajem i uslugama u hotelima.

Kako kaže, očekuje se da će toliko soba biti otvoreno i ove godine što će značiti da će samo u Beogradu biti skoro 10.000 hotelskih soba. Ono što nedostaje je kaže, to što ima malo pravih turističkih hotela, sa jednom, dve ili tri zvezdice, pa taj segment usluge upotpunjuje privatan smeštaj.

- Objekti sa četiri ili pet zvezdica su poslovni hoteli. To je stvar investitora, ali naša procena je da nam trebaju hoteli sa dve i tri zvezdice za turističke grupe - kaže Genov.

Zaključno sa oktobrom prošle godine, popunjenost soba u Beogradu bila je 62%, što je 10% manje u odnosu na evropske gradove.

- Tu ima dosta prostora da poradimo na promociji i kvalitetu usluga i dovođenju turista i tako povećamo popunjenost - kaže Genov.

Prema podacima Turističke organizacije Srbije, u Srbiji ima 11 hotela sa pet zvezdica, 109 sa četiri, 139 hotela sa tri zvezdice, 92 hotela sa dve i 16 hotela sa jednom zvezdicom. U TOS-u ocenjuju da se ugostiteljstvo i turizam suočavaju sa brojnim, snažnim i turbulentnim promenama, a to se posebno odnosi na hotelijerstvo. Kako kažu, raste broj hostela u mnogim gradovima Srbije, što nameće činjenicu za potrebom hotela niže kategorije, odnosno sa dve zvezdice.

Neki od problema na koje se ukazivalo u prethodnom periodu je što nema uvida u to koliki udeo čini privatan smeštaj, jer često posluju u sivoj zoni. Georgi Genov kaže da statistika pokazuje da je u sivoj zoni 2.500 smeštajnih jedinica, dok to udruženje procenjuje da ih je bar duplo više. On očekuje da će novi zakon o ugostiteljstvu rešiti problem privatnog smeštaja na adekvatan način.

U resornom ministarstvu navode da je u cilju suzbijanja sive ekonomije Zakonom o ugostiteljstvu predviđeno uvođenje Centralnog informacionog sistema (E-turista) u oblasti ugostiteljstva i turizma. Ideja je da on funkcioniše kao centralizovan elektronski informacioni sistem, koji će sadržati sve relevantne podatke o pružaocima usluge smeštaja i objektima za smeštaj, preko koga će se obavljati njihova evidencija i unosiće se drugi podaci koji će biti važni za unapređenje promocije i rezultate srpskog turizma.

Cilj uspostavljanja elektronskog sistema prijave i odjave turista je objedinjavanje svih podataka o pružaocima usluga smeštaja, skraćivanje i smanjivanje broja i troškova administrativnih procedura, objedinjenost podataka na jednom mestu i unapređenje saradnje i razmene podataka nadležnih državnih institucija...

Takođe, novim Zakonom u ugostiteljstvu, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri, u cilju suzbijanja sive ekonomije propisuje se da će se svako izdavanje smeštaja na period kraći od 30 dana smatrati pružanjem ugostiteljskih usluga smeštaja.