Stečaj dug sedam godina - nekada četiri najveće srpske banke još nisu ugašene i ne zna se kad će stečaj biti završen

Stečaj nekada četiri najveće banke pokrenut je 2002. godine. Od tada je prodat dobar deo njihove imovine i tim novcem isplaćivani su poverioci prvog isplatnog reda u koje spada i stara devizna štednja. Zbog isprepletanih dužničo-poverilačkih odnosa između samih banaka i najvećih državnih i društvenih preduzeća kojima su odobravani krediti, okončanje stečajnog postupka se ne može precizirati za Beogradsku i Jugobanku.

Za Investbanku i Beobanku okončanje stečajnog postupka može se najranije očekivati tek za dve godine, kaže za "Politiku" Dobrila Hajduković, direktor sektora stečaja i likvidacije u Agenciji za osiguranje depozita.

– Završetak stečaja Beogradske banke zavisi pre svega od okončanja likvidacija koje se vode na Kipru i u SAD, dužnika Beogradske banke a pre svega Beobanke i Investbanke, kao i od okončanja privatizacije i stečaja preduzeća koja su bila dužnici te banke – ističe Dobrila Hajduković.

Beogradska banka je, prema podacima Agencije, na kraju 2008. ukupno potraživala oko 1,14 milijardi evra. Istovremeno, dugovanja Banke su (prema prijavama potraživanja i tužbama) iznosila oko 1,06 milijardi evra. Međutim, problem je što je čak 82 odsto dužnika u stečaju, privatizaciji, restrukturisanju i drugim oblicima transformacije vlasništva, što zahteva dugotrajnu proceduru naplate u relativno malim iznosima.

– Najveći dužnici Beogradske banke, čija je stečajna masa na kraju maja iznosila oko 5,6 milijardi dinara ili oko 59,6 miliona evra, jesu banke u stečaju. I to Investbanka i Beobanka. A najveći dužnici među preduzećima jesu javna preduzeća, kao što su EPS, zatim pančevačke "Azotara" i "Petrohemija" i RTB "Bor", koji su u postupku restrukturisanja, odnosno u postupku privatizacije.

I kraj stečaja Jugobanke zavisi od okončanja likvidacije Agencije "New York" koji se vodi u SAD. Teško je proceniti ukupnu stečajnu masu Jugobanke, jer je neizvesna naplata potraživanja od preduzeća na koja se primenjuje otpust duga, a te firme još nisu privatizovane. Takođe se vodi veliki broj sudskih postupaka po osnovu imovinsko-pravnih odnosa i po potraživanjima u Hrvatskoj (tužbe vredne više od 180 mil EUR), kao i u drugim bivšim republikama (BiH, Makedonija i Slovenija). Hajduković kaže da visina ukupne stečajne mase zavisi od ishoda tih postupaka, kao i unovčenja preostale imovine (32 objekta u Srbiji i Crnoj Gori) i trajnih uloga kod 26 preduzeća.

Do sada je prodajom imovine Jugobanke i naplatom potraživanja u stečajnu masu ušlo 6,6 milijardidinara. Od toga je od prodaje nekretnina dobijeno 2,3 milijarde, od preduzeća 1,8 milijardi, građana 80 miliona, prodatih trajnih uloga 1,4 milijarde, naplate od zakupa 616 miliona, refundirano od zakupaca 267 miliona, a od kamate na oročene depozite 191,8 miliona dinara.

Trenutna potraživanja Jugobanke od preduzeća iznose oko 32,8 milijardi dinara. Naplata od osam preduzeća koja se restrukturišu iznosi 1,05 milijardi dinara, od 52 preduzeća obuhvaćena privatizacijom (tenderska i aukcijska prodaja) 3,09 milijardi dinara, od dva javna preduzeća – 1,1 milijarda, pet privatizovanih – 263 miliona i dva sa Kosova – blizu šest milijardi dinara. Od 26 preduzeća iz Crne Gore očekuje se 1,3 milijarde dinara. Ostalih 196 firmi duguje 1,2 milijarde dinara, dok potraživanja banke od 32 preduzeća u stečaju iznose 1,13 milijardi dinara. Uz to, Jugobanka ima i potraživanja iz republika bivše SFRJ od 160 miliona evra.

Jugobanka, naravno, ima i dugovanja. Od podnetih 3.458 prijava potraživanja, do sada je ispitano 3.438 i priznata su potraživanja poverilaca po osnovu glavnog duga sa kamatom u ukupnom iznosu od 115 miliona evra, uključujući i potraživanja poverilaca prvog isplatnog reda.

– Prvi isplatni red poverilaca namirenje januara 2008. u potpunosti u odnosu na pravosnažno utvrđena potraživanja po osnovu glavnog duga i pripadajuće kamate u iznosu od 41,9 miliona evra.Pravosnažno priznate obaveze prema poveriocima drugog isplatnog reda sa kamatom iznose oko 71,8 miliona evra, a sredstva obezbeđena za prvu delimičnu isplatu poveriocima drugog isplatnog reda iznose oko 18,3 miliona evra.

Po osporenim potraživanjima vode se parnice za utvrđenje koje su pokrenuli poverioci, u iznosu od oko 392,2 miliona evra.

Amerika i Kipar

Uvođenjem sankcija, američke institucije su blokirale imovinu i sva sredstva na računima, zaplenile svu dokumentaciju Beogradske banke i njene Agencije u Americi. Potom je OFAC juna 1993. oduzeo dozvole za rad Agenciji. Odmah po pokretanju stečaja nad Beogradskom bankom, 2002 godine, Banking Department of the State of New York – Superintendent of Banks – likvidacioni upravnik u Americi preuzeo je poslovanje, imovinu i transferisao sva sredstva banke na poseban račun i pokrenuo postupak likvidacije po zakonu o bankama države Njujork, kaže sagovornica "Politike".

Iako su neki mediji navodili da je preduzeće "Antexol Trade Ltd", koje je Beogradska banka osnovala na Kipru za vreme sankcija, bilo "živo" i posle 2002. a preko koga bi eventualno moglo da se uđe u trag srpskim parama, prema informacijama Agencije zatvoreno je jula 1999.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 22.06.09.)