Koliko zarađuju proizvođači pršute u Srbiji? - Proizvodnja domaćih suhomesnatih proizvoda kao biznis

Čini se kupcu kada na pijaci merka kvalitetnu goveđu pršutu iz Mačkata, po ceni od 1.700, 1.800 dinara, da njenom proizvođaču ostane velika zarada od ovog komada sušenog mesa. Nije tako, kažu Mačkaćani, čuveni pršutari.

Dušan Stojanović, jedan od najboljih i najčuvenijih od njih, za Blic izvlači računicu.

- Kada isplatiš sve troškove proizvodnje, ukalkulišeš cenu stoke koju si kupio, platiš troškove, proizvođaču ostane 100, 150 dinara. Zarada je ista, bilo da je u pitanju goveđa ili svinjska pršuta, kobasica, slanina ili neki drugi proizvod – kaže on.

Nebrojeno puta je od neupućenih čuo da pršutari zgrću silne pare i da posla imaju 365 dana u godini.

- Možda ne bi tako pričali kada bi znali koliko košta stoka. Kilogram žive vage svinja, koje kupujemo u Vojvodini, košta 150 dinara. Bikovi su 2 EUR, krave za pršutu 1,6-1,7 EUR. Ne znaju da od kilograma sirovog mesa koje se osuši ostane 600 grama suvog. Stoka može da bude i lošijeg kvaliteta i da baci mnogo manji procenat mesa. Za vreme postova nama posao iz razumljivih razloga staje, nema veselja, na parastose se iznosi posna hrana. Na sve to velika su ulaganja u proizvodni proces, oprema i objekti se stalno moraju zanavljati. Ko to ne radi, pregazi ga vreme i izgubi tržište – objašnjava Dušan Stojanović.

Komentare da pršutari odlično profitiraju najčešće čuje u vreme mačkatske "Pršutijade".

- Na "Pršutijadi" dobro pazarimo, ali ona traje samo tri dana godišnje - napominje Stojanović.

Priznaje da od suvomesnatih proizvoda može solidno da se živi, ali ovo je posao koji zahteva angažman cele porodice od jutra do sutra. Nezahvalno je, kaže, oceniti koliko novca bi nekome ko bi poželeo da se bavi pršutarstvom trebalo da uloži u biznis.

- Najpre, niko od nas nije počeo od nule. Posao su pokrenuli naši dedovi i pradedovi, generacije pre nas, od kojih smo nasledili zanat ali i objekte za proizvodnju. Sigurno je da početna ulaganja koštaju više desetina hiljada evra. Treba imati u vidu da način na koji se porodične firme iz Mačkata bave pršutarstvom zahtevaju klanice, komore, solare, magacine gotovih proizvoda, velike sušare, sanitarne uslove, standarde. A to mnogo košta. Ulaže se pomalo, ko koliko može, i zato je nemoguće investiciju staviti na papir - priča Dušan.

Svima koji bi se posvetili proizvodnji suvog mesa po originalnoj recepturi do koje drže Mačkaćani, savetuje - ne pomišljajte na to.

- Neće naći mesto pod suncem, makar bili spremni da iskeširaju milione, jer tržište traži tradiciju proizvođača. Mnoge kupce moje robe stekao je za života moj deda Milić i oni su meni verni. Tako je kod svih ostalih proizvođača iz Mačkata. Jednostavno, ovaj poziv traži ime, a ono se stiče decenijama - navodi naš sagovornik.

Opet, pršutarstvo nije zanat kao neki majstorski da se može pokrenuti bilo gde. Traži adekvatno podneblje.

- Idealno područje za sušenje mesa je nadmorska visina od 700, 800 metara, a Mačkat na njoj leži. Ima tu i do temperature i vlažnosti vazduha. Na primer, Zlatibor je odmah iznad Mačkata, ali tu nema velike proizvodnje - kaže Stojanović.