Stotine kilometara neiskorišćenih obala na kojima leži Beograd

Dužina beogradskog priobalja približna je dužini crnogorskog primorja. Dok naše komšije većinu ugostiteljske ponude zasnivaju na obali, turistički i građevinski kapaciteti Beograda uz dve reke su – gotovo neiskorišćeni.

– Desna i leva obala Save na teritoriji grada imaju ukupnu dužinu od 130, a Dunava oko 140 kilometara. U računicu je uključeno jedino kopno sa obe strane reka, a priobalja rečnih ostrva se, po pravilu, izuzimaju. Kilometraža zemljišta uz Savu računa se od Obrenovca do ušća, a uz Dunav od Zemuna do Grocke – kaže Vladimir Batalović, tehnički direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća "Beogradvode".

Sa oko 270 kilometara obale, ne računajući onu koja pripada nekom od 16 rečnih ostrva, koliko ih ima u rekama, čini se da neiskorišćenog potencijala ima na pretek. Treba imati u vidu da seu turističkoj ponudi prestonice jedan od najjačih aduta, a to su splavovi, nalaze upravo na vodi.

Jovan Popesku, profesor na Univerzitetu "Singidunum" i koautor Strategije za turistički razvoj Beograda, navodi ideje koje bi dovele do, konačnog, spuštanja grada na reke.

– U Strategiji smo predložili konkretne korake kako bi se poboljšala turistička ponuda grada. Ako se ispune potrebni preduslovi, trebalo bi da budu izgrađeni Nautički centar Dunav, i Akva bulevar Dunav-Sava. Planirano je i uspostavljanje veze brodićima između Ade Huje, Višnjice i Galenike – priča Popesku.

Za prvih pola godine, prema podacima Turističke organizacije Beograda, prestonicu je posetilo 12% više turista koji dolaze brodovima, nego za isti period lane. Problem je, međutim, što kada se iskrcaju, odlaze pravo u grad jer na priobalju nemaju šta da vide. Nerešena infrastruktura obala je problem sa kojim se nose i lokalni vlasnici brodova za krstarenje beogradskim rekama. Oni kažu da mogu jedino "da naprave krug" jer nije moguće da pristanu ni na jedno drugo mesto sem onog sa koga su krenuli na krstarenje.

Građevinski aspekt obale takođe je usko povezan sa situacijom u turizmu. Urbanistički zavod Beograda izradio je prvu fazu Studije beogradskog priobalja, gde je ono podeljeno na pet sektora.

Sremsko savsko priobalje obuhvata levu obalu Save, dok šumadijskom pripada desna strana reke sa Adom Ciganlijom i Adom Međicom. Dunav, takođe, ima sremsko priobalje u koje se ubrajaju desna obala sa Velikim i Malim ratnim ostrvom. Šumadijsko dunavsko priobalje čini desna obala reke, dok banatskom pripada leva obala sa ostrvom Čaplja.

Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda, napominje da u Beogradu postoje lokacije sa potencijalom za izgrađivanje novih naselja, ali da je potrebno, pre svega, analizirati mogućnosti nove gradnje. Na nekim mestima građevinski radovi nisu dozvoljeni jer se u blizini nalaze izvorišta vode.

– U "kritične tačke" koje bi mogle da promene sadašnji izgled priobalja mogu se računati sva ona mesta na kojima je do pre 50 godina bila smeštena neka vrsta industrije. Sa novobeogradske strane je to, na primer, deo obale kod Ulice Jurija Gagarina, gde je nekada bilo beogradsko brodogradilište. I ovo mestoima problema sa vodoizvorištima, pa se o tome mora voditi računa ukoliko dođe do njegove transformacije u stambeno naselje – objašnjava Gligorijevićeva.

Ona dodaje da se među najatraktivnije lokacije svakako ubraja Savski amfiteatar koji zahvata obe obale reke. Sa starogradske strane amfiteatra još je nerešeno pitanje vlasničkih odnosa oko Železničke stanice, a dok se ti odnosi ne raščiste, neimarski radovi ne mogu da počnu.

Sledeća atraktivna i neiskorišćena lokacija u priobalju je Savamala, odnosno prostor od Kosančićevog venca do Železničke stanice. To je jedan od najlepših delova grada, a trenutno je zapušten i ispresecan železničkim šinama.

Direktorka Urbanističkog zavoda kaže da će to, ukoliko sve bude po planu, jednog dana postati elitna lokacija za stanovanje.

Sličan slučaj je i sa prostorom dunavske obale od marine "Dorćol" do Ade Huje, za koji su arhitektonska rešenja već ponudila velika imena svetske arhitekture poput Danijela Libeskinda. Kao deo beogradske obale sa velikim potencijalom Gligorijevićeva navodi takozvani Forland, deo Dunava preko puta Velikog ratnog ostrva. To mesto je idealno za "zeleni urbanizam", odnosno izgradnju prostora za odmor i rekreaciju, nalik Adi Ciganliji. Ako se jednog dana ostvari planirano, ova lokacija postala bi idealna za razvoj nautičkog turizma.

( Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 21.08.09. )