Konferencija "Dani dobroga vjetra" u Vodicama okupila 200 učesnika - Kakva je budućnost vetroenergije u regionu Jugoistočne Evrope?

Konferencija "Dani dobroga vjetra", koju je u Vodicama uoči Svetskog dana vetra organizovalo privredno udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH), okupila je 200 učesnika iz Hrvatske i sveta, kojima je zajednička tema bila budućnost energije vetra, s posebnim fokusom na regiju Jugoistočne Evrope. Konferencija je održana uz partnersku podršku Wind Europe, te pod pokroviteljstvom Ministarstva zaštite okoline i energetike. Regionalni partner konferencije bio je poslovni portal eKapija.

Na početku samog događaja direkotrka OIEH Maja Pokrovac ukazala je na važnost premijskog modela koji se sprema, te napredak Hrvatske kad je u pitanju energija vetra.

- Dugo godina smo bili na začelju, no prema globalnom indeksu koji meri napredak u primeni vetroenergije, pomakli smo se sa zadnjeg mesta na listi zemalja u Evropi te u ovoj godini digli na sredinu rang liste. To je veliki uspeh koji smo postigli zahvaljujući Ministarstvu zaštite okoline i energetike i kontinuiranim aktivnostimai - istakla je direktorka OIEH.

Posebno je napomenula da iskustvo koje smo stekli kroz podsticajni sistem sada možemo koristiti kao osnovu za dalji rad na novom premijskom modelu i na vreme se uključiti u razvoj novih projekata u regionu.

Vođeni dobrom praksom društveno odgovornog poslovanja i prepoznajući potrebu za podrškom, OIEH daje vetar u leđa Međunarodnom dečjem festivalu Šibenik (MDF Šibenik) koji je ekologiju i čistu energiju uključio u sadržaj svojih radionica. Deca sa MDF-a zapevala su učesnicima konferencije tokom zajedničke posete vetroelektrani Danilo.

- Poslednje tri godine radimo na razvijanju ekološkog programa Festivala za decu da bude zanimljiv, blizak i kreativan način. To je smer koji smo započeli i koji želimo i dalje nadograđivati. Preuzimamo inicijativu za izgradnju novog smera razvoja Festivala s naglaskom na ekologiju i korišćenje obnovljivih izvora energije - rekao je Jakov Bilić, direktor MDF-a Šibenik.

Konferenciju je službeno otvorio ministar zaštite okoline i energetike Tomislav Ćorić ocenivši je pozitivnim iskorakom u kontekstu organizovanog unapređenja razvoja sektora vetra i promocije njegovih ciljeva.

- Hrvatska je u 2019. godinu ušla s velikim ambicijama, a jedna od ključnih je bila izrada energetske strategije. Budućnost Hrvatske je, bez alternative, usmerena na obnovljive izvore i činjenica je da se sektor proizvodnje energije iz vetra najbolje snašao, što pokazuje brojem instaliranih MW i u krajnim projektima koji su trenutno u razvoju. U ministarstvu to svakako pozdravljamo - rekao je ministar Ćorić.

Pregled trenutnog stanja sektora vetroenergije u Evropi, sistema podsticaja i njihovih rezultata, te izrada premijskog sistema, bile su glavne teme prvog dana konferencije. Direktor Fractala Ranko Goić i analitičar tržišta u Wind Europe Ivan Komušanac dali su uvid u stanje u industriji vetra, po zemljama u regionu koja kaska za ostatkom Evrope, te time uveli u panel raspravu o perspektivama i strategijama vetroenergije.

Predvodnica zagovaranja energije vetra u Wind Europe Viktoriya Kerelska na panelu je naglasak stavila na klimatske i energetske planove (NECP), a osvrnula se i na Hrvatsku.

- U Nacrtu klimatskog i energetskog plana Hrvatske za period od 2021. do 2030. cilj od 36,4% udela obnovljivih izvora energije u bruto neposrednoj potrošnji za 2030. jedan od najambicioznijih među državama članicama EU. To šalje jasan signal investitorima da zemlja želi da u potpunosti iskoristi potencijal energije vetra. NECP će biti ključan za početak ulaganja u energiju vetra, ali u njemu mora biti jasno definisano kako se raspisuju konkursi za premijski sistem i koji su budžeti. Uklanjanje regulatornih prepreka za nove poslovne modele kao što su korporativni ugovori o kupovini električne energije iz obnovljivih izvora energije biće, takođe, važni za razvoj hrvatskog tržišta. Hrvatska može da bude primer i pozicionira se kao lider u energetskoj tranziciji u regiji Jugoistočne Evrope - poručila je Kerelska.

Marko Ćosić, član Uprave HEP-a, podsetio je da se HEP u svojoj razvojnoj strategiji opredelio za obnovljiv scenario razvoja koji se bazira na nekoliko segmenata.

- HEP do 2030. planira da dobije 1.500 MW nove energije, od čega se polovina odnosi na sunčane elektrane i vetroelektrane. Realizacija obnovljivog scenarija rezultiraće povećanjem udela obnovljivih izvora u našem proizvodnom portfoliju za 50%, te povećanjem proizvodnje sa 6 na 9 TWh godišnje u 2030 - rekao je Ćosić i naglasio da se za uspešnu energetsku tranziciju moraju promeniti vizija i mentalni sklop.

Drugi dan konferencije počeo je uvodom u trendove u sektoru kao što su korporativni ugovori o kupovini obnovljive energije (engl. CPPA) koji su prvo počeli da se primenjuju u ICT-u, a danas su proizvođači aluminijuma lideri u CPPA-u. Fokus je stavljen i na uticaj tržišne podrške, finansiranje vetroelektrana u kontekstu promena na tržištu te zaštitu okoline.

Tony Iles, stručnjak za implementaciju mera zaštite okoline u projektima, primetio je da postoje znatne regionalne varijacije u percepciji ekoloških i socijalnih uticaja.

- U Velikoj Britaniji je vizuelni i pejzažni uticaj postao ključno pitanje pri dobijanju saglasnosti za donošenje prostornih planova. Vrlo malo vetroelektrana na kopnu je dobilo plansku saglasnost u poslednjih osam godina, ali je zato sada Velika Britanija svetski lider u razvoju i izgradnji priobalnih vetroelektrana. S druge strane, Hrvatska ima uspešnu turističku priču, i vizuelni uticaj na krajolik mogao bi biti prioritet - istakao je Iles te poručio:

- Dužnost vlada i regulatora je da razviju okvir za VE i to finansijski, regulatorni i prostorni. VE su izvrstan izvor obnovljive energije, ali se svaki uticaj na okolinu mora pažljivo proceniti. Dobra procena uticaja na okolinu mora da pružiti kvalitetne preporuke koje pomažu i investitoru i regulatoru u donošenju odluka.