Sporazum sa Evroazijskom unijom puka forma ili dobra šansa za privredu Srbije?

Srbiju do tržišta Evroazijske ekonomske unije, koje broji 180 miliona potrošača, deli vrlo malo, budući da će, kako je najavljeno, potpisivanje ovog sporazuma biti sutra, 25. oktobra u Moskvi. Tekst sporazuma koji je usaglašen nakon tri godine pregovora, omogućiće Srbiji izvoz skoro 100% svojih proizvoda na tržišta članica EAEU. Međutim, pitanje je koliko će Srbija zapravo dobiti ovim sporazumom?

Kako je rečeno, na događaju koji je organizovao Centar za evropske politike, sporazum o zoni slobodne trgovine između Srbije i Evroazijske ekonomske unije predstavlja samo proširenje trgovinske saradnje.

Naime, Srbija sa većinom zemalja u okviru EAEU već ima bilateralne sporazume, te će ovaj dugo najavljivani sporazum omogućiti Srbiji tek nešto povoljnije uslove za slobodnu trgovinu.

Države koje pripadaju EAEU su Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan i Kirgistan, a pregovara sa Singapurom, Izraelom i Egiptom.

Izvršna direktorka Centra za evropske politike, Ranka Miljenović je za naš portal objasnila da je šansa za Srbiju u ovom slučaju nova grupa proizvoda koji nisu dosad bili na listi bilateralnih ugovora sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom a koja će ovim sporazumom biti uključena u izvoz.

Srbija će, tako, u zemlje unije, moći da izveze 2.000 tona cigareta, 87.500 litara vinjaka i 400 tona polu-tvrdog i tvrdog kravljeg sira.

- S obzirom na to da postoji već bilateralni sporazumi sa zemljama EAEU, gde su dodatno uključeni Jermenija i Kirgistan, mislim da je veća šansa za Srbiju u novoj grupi proizvoda koje su pridodate na listu. To su cigarete, mlečni sporazumi i voćne rakije. Ono što je tu važno je da ni tu nije neograničeni izvoz tih proizvoda na tržište EAEU, već su postavljene kvote. Stoga, iako tu postoji potencijala, ipak imamo određena ograničenja - kaže Miljenović.

Sa ovim je saglasan i Nebojša Lazarević član Užeg pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU, koji je istakao da je procenat robne razmene sa članicama Evroazijske ekonomske zajednice generalno mali i uprkos činjenici da je sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom već na snazi Sporazum o slobodnoj trgovini, te ćemo korist imati jedino od novih proizvoda.

EU je, tako, najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, čiji je izvoz u prošloj godini iznosio 67% ukupne trgovinske razmene, a uvoz 60,4% ukupne trgovine. Na drugom mestu su zemlje CEFTA a potom sledi Rusija i ostale zemlje koje učestvuju u EAEU.

Inače, pored EU, sporazume o slobodnoj trgovini na snazi, Srbija ima i sa Turskom, potpisnicima CEFTA i EFTA sporazuma kao i sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom.

Miroljub Labus, nekadašnji konsultant i potpredsednik Vlade koji je započeo i vodio pregovore o SSP sa EU, kaže da ugovori o slobodnoj trgovini nisu loša stvar, ali ukoliko nam je cilj ulazak u EU, "zaključivanje ovog ugovora nije kredibilna politika".

Pristupom u EU Srbija bi, tako morala da odustane od postojećih bilateralnih trgovinskih sporazuma, uključujući i sporazum sa EAEU, te da usvoji opšta pravila zajedničke trgovinske politike EU.