Srbija može i bolje uz napredak elektronske registracije - Neophodno olakšanje procedura privrednicima

On ističe da cilj Agencije nije Duing biznis lista, već olakšanje procedura privrednicima i dodaje da je, uprkos tome što je uvođenjem elektronske registracije omogućeno lakše osnivanje, Svetska banka ocenila da je pribavljanje elektronskog potpisa i evidentiranje stvarnog vlasnika otežalo pokretanje poslovanja.

- Ipak, na konačno rangiranje ne utiču samo naši rezultati, već i pomaci koje su postigli drugi, ali bez obzira na to, mi smo već prilkom popunjavanja upitnika konstatovali napredak u odnosu na prethodne godine - kaže Lučić.

On navodi da je u prethodnih godinu dana uvedeno elektronsko podnošenje registracione prijave osnivanja višečlanog DOO. Uz nju se, kako objašnjava, podnosi osnivački akt kao elektronski dokument, potpisan elektronskim potpisom.

Lučić ukazuje na to da, se pečat i dalje koristi, iako je ukinuta obaveza njegovog korišćenja, pa Svetska banka ne priznaje taj iskorak. Ističe da je, uvođenjem jednošalterskog sistema registracije pre 10 godina, omogućena elektronska razmena podataka između institucija, što je skratilo broj procedura za pokretanje poslovanja. Dodaje da je prosečno vreme donošenja odluka po registracionim prijavama za osnivanje privrednih društava i preduzetnike 24 sata od podnošenja prijave.

Prema njegovim rečima, Svetska banka će ove procedure prihvatiti kao napredak tek kada broj elektronskih prijava bude veći od papirnih, što još nije slučaj jer su, kaže, ljudi navikli na papir, kao što su navikli i na pečat.

- Ono što možda nedostaje je odlučniji korak države ka potpuno elektronskoj registraciji jer ako bi država na primer propisala da se registracija osnivanja isključivo obavlja u elektronskog formi, kao što je učinjeno u slučaju građevinskih dozvola i finansijskih izveštaja, mi bismo kao zemja vrlo brzo mogli da zabeležimo napredak na listi - smatra Lučić.

Napominje da je Srbija u odnosu na prošlu godinu skočila sa 11. na deveto mesto. Prema njegovom mišljenju, još važnije je to što u sistemu Centralne evidencije objedinjenih procedura za izdavanje elektronske građevinske dozvole, u potpuno digitalnom okruženju, svakodnevno radi oko 9.000 korisnika.

- Sistem radi non-stop i za prvih devet meseci ove godine primljeno je 82.350 zahteva, što je za 13% više nego u istom periodu prošle godine. Od početka rada evidencije do kraja prošle godine primili smo više od 5,8 miliona elektronskih dokumenata - kaže Lučić.

On dodaje da je značajan i podatak da se od uvođenja sistema vreme izdavanja građevinskih dozvola stalno skraćuje, što doprinosi daljem napretku Srbije na Duing biznis listi i naglašava da se taj sistema stalno unapređuje.

Lučić navodi da su najveće novine koje donose propisi čija primena počinje 1. januara 2021. godine registacija novih vrsta ugovora i omogućavanje elektronske registracije.

Kaže da je izmenama zakona propisana registracija još dve vrste ugovora - o prodaji pokretnih stvari sa zadržavanjem svojine do isplate cene u potpunosti i ugovora o zalozi sa predajom stvari u državinu.

Lučić ističe da će izmena propisa o založnom pravu verovatno najviše značiti bankama jer će ubrzati njihovo poslovanje i procedure.