Ko u Srbiji društveno odgovorno posluje?

Da li vaša kompanija ili kompanija u kojoj radite društveno odgovorno posluje? Ako ste društveno odgovorni znači da svesno i dobrovoljno nadilazite svoju primarnu funkciju sticanja i raspodele profita i ostvarujete pozitivan uticaj na radno, društveno i prirodno okruženje.

U zemljama razvijene tržišne ekonomije, društvena odgovornost u sve većoj meri postaje faktor prilikom opredeljivanja potrošača za određeni proizvod, čime društveno odgovorna preduzeća stiču kompetitivnu prednost u odnosu na konkurenciju. Ne bi trebalo zaboraviti ni poreske olakšice koje imaju kompanije koje društveno odgovorno posluju.

O ovim prednostima društveno odgovornog poslovanja (DOP), kao i primerima dobre prakse, zakonskim okvirom DOP-a u Srbiji, društvenoj odgovornosti medija bilo je reči na konferenciji "Društveno odgovorno poslovanje kao investicija" koje je održano u hotelu "Park" u Novom Sada. Organizatori te konferencije, na kome su učestvovale kompanije, nevladine organizacije i mediji, bili su Udruženje građana "Košnica" iz Novog Sada i Fondacija Friedrich Ebert.

- Često koristimo definiciju iz Zelene knjige EU iz 2001. po kojoj DOP podrazumeva sve aktivnosti koje preduzeće preduzima a iznad je zakonskih normi. Treba napomenuti da su profitni motiv kompanije i društvena odgovornost neraskidive delatnosti i motivi. Bezbednost na radu, stipendiranje učenika, zaštita životne sredine imaju cilj da uspostave jedno kvalitetno okruženje odakle ta kompanija treba da crpi radnu snagu i da realizuje dugoročne planove. Kako se definišu prioriteti zavisi od političkog i kulturnog konteksta jedne zemlje ali ovakvi događaji su prilika da se iskustva podele – rekla je u svom izlaganju o DOP-u Bojana Ristić, direktorka Američke privredne komore u Srbiji (Am Cham).

Ona ističe sa postoji dosta primera društvene prakse, pre svega stranih kompanija. Na sajtu "AmCham" predstavljen je "AmCham success stories" koji govori šta su sve članice komore uradile na polju društvene odgovornosti.

- Projektom "Saznaj iz prve ruke" uspostavili smo saradnju sa Centrom za razvoj karijere iz Beograda. Na ovaj način student imaju radne posete menadžmentu velikih kompanija u Srbiji. Bili smo u kompanijama "Microsoft", "Carlsberg", "Merk", "Bel medic" – navodi Bojana Ristić.

Zakonski okvir za realizaciju DOP-a u Srbiji

Dragan Golubović iz Evropskog centra za neprofitno pravo izložio je na skupu u Novom Sadu malu poresku reformu koja je predložena Ministarstvu finansija a čiji cilj je podsticanje društveno odgovornog poslovanja.

- Prva izmena koju predlažemo je dodatni podsticaj korporativnoj filantropiji. Član 15 Zakona o porezu na dobit preduzeća uređuje koje se delatnosti zakonom tertiraju kao delatnosti od javnog interesa. Za te delatnosti, pravno lice, poreski obveznik moći će da izdvoji najviše 3,5% od ukupnog prihoda, dok je za oblast kulture taj iznos 1% prihoda – rekao je Golubović.

Kao pozitivne strane ovog rešenja on navodi to što se radi o ukupnom prihodu a ne o dobiti, kao i to što se stavlja težište na vrstu delatnosti a ne na vrstu ustanova - državne ili nevladine, i da se ta davanja priznaju kako u novcu tako i u stvarima i usluga koji imaju novčanu vrednost.

(Dragan Golubović)

- Loša strana je to što je krug delatnosti od javnog interesa usko definisan za poresko priznati rashod. Ako biste želeli da uložite u oblasti ljudskih prava, borbu protiv korupcije, kao poreski obveznik, ne biste imali olakšice. Paradoks je to što su ovo najviše ustavne vrednosti – navodi Golubović.

U okviru reforme se predlaže proširen krug delatnosti koje su od javnog interesa i da se oblast kulture izjednači sa drugim delatnostima.

Drugi cilj koji bi trebalo da se postigne malom poreskom reformom je oslobođenje udruženje od poreza na poklon.

- Zakon o porezu na imovinu obavezuje udruženja na porez za nasleđenu ili poklonjenu imovinu u iznosu od 2,5% od njene vrednosti ukoliko je vrednost veća od 9.000 dinara, dok su fond i fondacija oslobođeni od poreza. Udruženje nije oslobođeno od poreza čak i kad obavlja istu delatnost kao i fondacija. Mi smo smatrali da je ta odredba čak protiv ustavna i predložili smo da se udruženja izjednače sa fondovima i fondacijama.

Najvažniji je imidž kompanije

Kompanije prilikom ulaganja u DOP prvenstveno vode računa o svojim interesima odnosno da li će konkreta akcija dovesti do poboljšanja imidža kompanije u javnosti, kao i o tome da li je akcija u domenu delatnosti kojom se kompanija bavi.

Ovo je stav kompanija, odnosno "ključnih donosiocia odluka" iz novosadskih privrednika koji su učestvovali u istraživanju na temu društveno odgovornog poslovanja koje je sprovela agencija TIM iz Novog Sada. U istraživanju u kome su podaci prikupljani putem direktnih intervjua učestvovali su i predstavnici medija i NVO sektora.

Uočene su razlike u definisanju DOP-a kod ove tri grupe, tako da privrednici DOP definišu kroz problematiku u vezi sa biznisom (poštovanje prava radnika i zakonskih propisa, korektan odnos prema poslovnim partnerima, zaštita životne sredine i sl.). Predstavnici NVO-a više važnosti pridavali su društvenim problemima, nevezanim za poslovanje, dok mediji DOP posmatraju uglavnom kroz odgovorno informisanje javnosti.

Predrag Okanović, koji je ispred agencije TIM na konferenciji predstavio rezultate, istakao je da je istraživanje pokazalo da privredni subjekti nisu dovoljno upoznati sa mogućnostima za nenovčanu podršku društvenim projektima kao što su stručna pomoć i konsultacije, logistička i organizacijska podrška, donacije u proizvodima, volonterske akcije.

(Predrag Okanović)

- U cilju ostvarenja saradnje sa kompanijama, NVO sektor bi trebalo da izvrši edukaciju privrednika po ovom pitanju i da što veći deo potraživanja od kompanija svede na nenovčanu pomoć, s obzirom da je ona "bezbolnija" za njih – naveo je Okanović, i dodao da za 52% privrednika DOP "predstavlja trošak".

Prema iskustvima iz saradnje predstavnika NVO sa javnim i privatnim preduzećima, kao prednost javnih preduzeća oni navode da ta preduzeća imaju nenamenske budžete za podršku društveno odgovornog poslovanja i da osećaju veću odgovornos prema zajednici. S druge strane, za javna preduzeća važi da su staromodna i konzervativna, što direktno utiče na selekciju projekata koje će podržavati.

Istraživanje je pokazalo da su privatne kompanije modernije i fleksibilnije od javnih, ali ne osećaju toliku odgovornost prema zajednici i nemaju namenske budžete za društvene projekte, tako da je od njih teže dobiti sredstva.

Mediji su u ovom ispitivanju pokzali spremnost da u okvirima svoje osnovne delatnosti prate akcije koje se tiču DOP-a.

Predstavnici sve tri grupe smatraju da je postojeća mogućnost odbitka od poreza za donacije u humanitarne slike povoljna, ali da bi trebalo uraditi mnogo više kako bi se zakonima stimulisalo društveno odgovorno poslovanje. Regulativa koja obavezuje medije da plaćaju PDV na besplatno ustupljen medijski prostor je ocenjena kao izrazito destimulišuća.

Sradnja NVO sa privredom na prostoru Novog Sada je ocenjena kao "pretežno pozitivna". Za kompaniju koja najviše posluje po principima DOP-a u Novom Sadu učesnici istraživanja su odabrali Erste banku, ali i NIS, DDOR Novi Sad, "Zelenilo" Novi Sad, "Lafarge", dok su se u kategoriji medija izdvojili Radio 021 i RT Vojvodine.

- Udruženje "Košnica" je došlo na ideju da se napravi Internet sajt koji bi na jednom mestu objedinio sve aktuelne mogućnosti za kompanije da se uključe u konkretne akcije u vezi sa DOP. Sa tog sajta bi se mogla slati e-mail obaveštenja o akcijama i projketima u koje se mogu uključiti – rekao je Predrag Okanović.

(Sonja Konakov)

Svima potrebna edukacija

Učesnici sva tri sektora konferencije "Društveno odgovorno poslovanje kao investicija" zaključili su da je potrebna edukacija iz oblasti DOP-a, kao i skupovi, seminari i konferencije na kojima bi predstavnici sva tri sektora imali prilike da dalje rade i razmenjuju mišljenja, informacije i iskustva.

- Društveno odgovorno poslovanje nije uslovljeno veličinim kompanije jer i mala preduzeća mogu da učestvuju u skladu da svojim mogućnostima. Smatramo da DOP nije uslovljen poreskim olakšicama jer oni koji žele da ulažu u akcije ove vrste ulagaće bez obzira na olakšice - rekla je Sonja Konakov iz Erste banke, koja je predstavila rezultate radne grupe privrednika koji su učestvovali na konferenciji.

Ona je napomenula da bi trebalo praviti razliku između DOP akcija i pokušaja da se preko DOP-a prikrije PR odnosno reklama za određenu firmu.

Jedan od zaključaka nevladinih organizacija je da su većina akcija usmerene na nekoliko delatnosti i da bi te oblasti trebalo proširiti.

- Postoje primeri dobre prakse ali ih je nedovoljno. Mi bismo izdvojili primer kompanije "Rudo" i organizacije Smart kolektiv – navela je predstavnica radne grupe nevladinih organizacija Melanija Kološnjai-Nenin, iz udruženja građana "Ukrštanje".

(Melanija Kološnjai-Nenin)

Radna grupa novinara je takođe zaključila da je nedovoljno primera iz prakse, ali da ih je u poslednje vreme sve više. Novinari su takođe istakli da je potrebno razvrstati te modele prema lokalnom, regionalnom i državnom nivou pa bi neki lokalni primer iz prakse mogao da pomogne drugim opštinama.

- Mora se imati uvid da mediji tržišno posluju i ne može svaki mediji da priđu na isti način ovim akcijama. Lokalne stanice ne žele da ostanu bez slušalaca pa puštaju uglavnom komercijalni program. Uloga javnih servisa koji treba da imaju vodeću ulogu u promociji DOP-a jer je finansiran od strane države, pa nije obavezan oglašivačima i finanasijerima – izneo je stavove predstavnika medija Predrag Novković, novinar RT Vojvodina.

On je naveo da je mali je broj novinara koji su obučeni za praćenje DOP-a, pre svega, što redakcije raspolažu sa nedovoljno zaposlenih, da je malo prostora u medijima za DOP i da je potrebno da urednički kadar obraća više pažnje i prepoznaje akcije koje su društveno odgovorne.

Trebalo bi imati u vidu da mediji imaju dvostruku ulogu - duštveno odgovorna preduzeća i odgovoran odnos prema izveštavanju o DOP akcijama i kampanjama drugih aktera.

Primere dobre prakse predstavili su Veran Matić, generalni direktor medijske kuće B92, Žarko Simović iz Radiodifuznog preduzeća 021 i Snežana Petrović iz kompanije "Lafarge".