Korona virus "gurnuo" medicinski i infektivni otpad među bezbednosne prioritete

Upitan za rizik po sakupljače sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada i sa deponija, bio je izričit da bi tu praksu, kao i otkup navedenog materijala, "trebalo potpuno obustaviti dok pandemija traje".

Količina medicinskog otpada je u razvijenim zemljama utrostručena od početka širenja bolesti COVID-19, tvrdi Bojan Sudarev, direktor podružnice nemačke firme Remondis Medison u Srbiji. Ona je jedina u zemlji u privatnom sektoru koja spaljuje medicinski otpad, dok se 90% spaljuje u okviru nekih javnih zdravstvenih ustanova.

Kaže da, radi zaštite od virusa korona, u ovu kategoriju mora da se svrsta i, na primer, plastični pribor za jelo i posteljina iz specijalnih bolnica. Klinički otpad se prikuplja posebno opremljenim vozilima i steriliše se i drobi, nakon čega prestaje da bude opasan. On se i spaljuje, jer nije dozvoljena reciklaža.

- Lokalne samouprave treba da naprave kolektorska mesta za upotrebljene maske i rukavice, iz kojih bi ovlašćeni operateri mogli uspešno evakuisati potencionalno opasan otpad. Uređaji za sterilizaciju postavljeni u većim zdravstvenim centrima i postojeći kapaciteti dovoljni su za njihove potrebe - rekao je, uz napomenu da unošenje opasnog otpada iz drugih ustanova "drastično povećava rizik po zaposlene i po pacijente".

U međuvremenu, Privredna komora Srbije pokrenula je dijalog svih zainteresovanih strana o zaštiti životne sredine u pandemiji i posle. Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, rekao je za Balkan Green Energy News da treba da se omogući malim i srednjim preduzećima i privatnom kapitalu uopšte da se uključe u investiranje u infrastrukturu za upravljanjem opasnim otpadom.