Država razočarala sektor turizma

Posao nam je na nuli, troškovi su ogromni, perspektiva sumorna a podrška države nikakva – to je zajednička ocena većine hotelijera i ugostitelja nakon što je objavljeno da će tom sektoru biti omogućeni nešto povoljniji uslovi kreditiranja iz Fonda za razvoj.

Na početku pandemije bilo je opšte mesto da će najveći teret podneti sektor turizma, ugostiteljstvo, hotelijeri, prevoz putnika, agencije. Očekivalo se zato da će država izaći sa merama podrške čitavoj grani.

– Najznačajnija mera bila bi smanjenje ili ukidanje PDV-a na hranu i piće kako bi se time snizile cene u restoranima i usluga postala pristupačnija prosečnom gostu. Većina evropskih zemalja upravo je to učinila, a ćesto se navodi i primer Irske koja je na godinu dana potpuno ukinula taj porez. Ugostitelji su tražili i da se na njih primene odredbe koje važe za angažovanje sezonske radne snage u poljoprivredi. Poslodavcima bi to omogućilo fleksibilnije zapošljavanje radnika, jer očekuju da će popunjenost kapaciteta u narednom periodu da varira. Nisu dobili ni očekivane reprograme obaveza prema javnim preduzećima i budžetu, niti produženu meru isplate minimalca za one koji mogu da je koriste kako bi premostili period neizvesnosti – kažu u Udruženju hotelijera i ugostitelja Hores i naglašavaju da je glavna manjkavost donetih mera to što nisu sačinjene u dogovoru sa privredom.

U Horesu kažu i da su najavljeni povoljni krediti za likvidnost dragocena pomoć, jer će većina tim novcem moći da plati račune i poreze koji su se nagomilali tokom tromesečnog mirovanja.

Hotelijeri su saglasni da to ne bi trebalo da bude svrha kredita. Pozajmice se uzimaju kada postoje investicije, a sada ih sigurno neće biti.

Vlasnici hotela i restorana objašnjavaju i da bi to imalo smisla pod uslovom da ima posla, ali ne i u ovoj situaciji kada se popunjenost kapaciteta meri jednocifreno. Ma koliko da je kredit povoljan, to je zaduženje koje će morati da se vraća a nijedan poslodavac u tom sektoru ne može iz kredita da finansira troškove i plate zaposlenima.

Zato najveći gradski hoteli, gde je i do 80% gostiju bilo iz inostranstva, sada već otpuštaju radnike, ostaju sa trećinom jer je uglavnom reč o velikim preduzećima koja nisu mogla da koriste druge vidove podrške iz državne kase, poput minimalca za zaposlene.

Od tog koraka za sada se uzdržavaju hoteli u većim turističkim centrima, očekujući da će možda leto da im donese nešto više gostiju koji bi se ovoga puta opredelili za odmor u zemlji.

Međutim, ni taj prostor nije preveliki, jer su hoteli u Srbiji građeni uglavnom kao poslovni, sa četiri ili pet zvezdica i nisu pristupačni prosečnom srpskom turisti.

Uz to, većina poslodavaca je zabrinuta zbog najavljenog drugog talasa epidemije i strahuju da ni pod uslovom potpune popunjenosti smaštaja tokom nekoliko vrelih meseci, neće moći da pokriju gubitak nastao tokom proleća, a još manje ukoliko se slična situacija ponovi u jesen ili zimu.

Procenjuju da će zbog toga mnogi hoteli i restorani morati da se zatvore, pa će najteže proći zaposleni.

Merama koje su predstavljene kao pomoć sektoru, nisu zadovoljni ni u grupi firmi koje se bave prevozom putnika. Kažu da su očekivali mnogo više jer su pretrpeli velike gubitke.

– Nama je bio zabranjen rad i zato smo očekivali da država ponese deo tereta i troškova koji se stvaraju i kada firma ne radi. Teklo nam je osiguranje, gomilali su se i drugi troškovi kada autobusi ne voze. Mi smo kao grana dobili najmanje, a ne možemo da se uporedimo sa apotekama, prodavnicama i nekim drugim delatnostima gde je promet i uvećan. I sada, kada smo se pokrenuli, izloženi smo nekoj vrsti negativne kampanje preko medija koji nam plaše putnike, upozoravaju ih da je najveći rizik od zaraze u prevozu. To nije tačno, ljudi u autobusima nose maske i rukavice više nego kad ulaze u prodavnicu, banku ili pred neki šalter – kaže za Danas Dušan Miletić, direktor paraćinskog preduzeća Euroline.

- U sadašnjoj situaciji gosti se najviše plaše eventualne zaraze tokom odmora. Zato ubrzano radimo i uskoro ćemo imati sopstveni sertifikat, pečat "čisto, sigurno" koji će moći da koriste samo oni koji ispoštuju stroge procedure ponašanja i održavanja higijene - kaže za Danas Georgi Genov, direktor Horesa.