Sve lošija računica u proizvodnji mleka - 50 dinara realna cena

Nekada se u Novom Kneževcu mnogo poljoprivrednika bavilo stočarstvom, ali je zbog nestabilnog tržišta većina odustala od ove proizvodnje. Stočarska proizvodnja je najrazvijenija u dva opštinska mesta – Siget i Filić, a u drugopomenutom živi Igor Arsenov koji se bavi uzgojem muznih krava, rase holštajn. Trenutno se na gazdinstvu ovog stočara nalazi 50 muznih grla i oko 30 junica.

- Stočarstvom sam počeo da se bavim 1996. godine, još u srednjoj školi. Završio sam Poljoprivrednu školu u Kanjiži, a najpre sam se odlučio za uzgoj ovaca. Formirao sam stado koje je vremenom dostiglo broj od oko 100 grla, a onda sam odlučio da pređem na uzgoj krava - priča Arsenov koji se iz rodnog Novog Kneževca preselio u Filić, gde je kupio kuću upravo da bi se bavio mlečnim govedarstvom.

Iako je u to vreme računica išla u prilog proizvodnji mleka, ovaj stočar kaže da to danas nije tako. Proizvodnja je skupa, jer treba platiti gorivo, struju, osemenjavanje, zakup zemljišta. Radne snage nema, pa sve poslove obavljaju on i supruga. Kada se sve obaveze poplaćaju, kako kaže, malo ostaje poljoprivredniku.

– Mleko predajem Imleku i za njega dobijam 30–32 dinara po litru. Imam laktofriz i pazim na higijenu muže zahvaljujući čemu postižem dobar kvalitet mleka. Drugačije mlekara ne bi ni htela da ga uzme. Oni koji nemaju laktofriz prinuđeni su da predaju mleko malim mlekarama i za njega dobijaju ponekad samo 22 dinara, priča Arsenov i dodaje da bi realno bilo da se litar mleka plaća barem 50 dinara.

On kaže da i uz državnu subvenciju od sedam dinara po litru nema računice da se mleko prodaje po ovoj ceni. Napominje da je cena bale deteline 200–250 dinara, a jedna krava može da pojede i dve dnevno. Čak i kada se samo trošak hraniva ukalkuliše u troškove proizvodnje mleka, isplativost nije na strani stočara.

Arsenov kaže da bi verovatno, kao i mnogi pre njega, već odustao od mlečnog govedarstva da nema na raspolaganju pašnjake na kojima napasa goveda tokom većeg dela godine. Pašom znatno smanjuje troškove ishrane, ali kravama mora da obezbedi hranu u periodu od novembra do početka aprila, kada nema dovoljno paše i životinje borave u štali.

- Imam svojih 17 hektara, a po pravu prečeg zakupa uzimam u zakup još oko 50 hektara državnih oranica. Sejem uglavnom useve koje koristim za ishranu životinja, odnosno žitarice i lucerku. Od dela posejanog kukuruza pravim silažu, a deo ostavljam za zrno i mlevenje u prekrupu, objašnjava ovaj stočar.

Arsenov kaže da za sada ostaje u ovoj proizvodnji jer je teško da počne nečim drugim da se bavi, ali ne krije da je razmišljao o odustajanju. Tvrdi da bi rado radio ovaj posao kada bi uslovi bili samo malo bolji.

– Nas poljoprivrednike neće niko da čeka kada treba nešto da se plati. Zakup zemljišta sam, na primer, platio u septembru za narednu godinu, a subvencije za umatičena grla, a sva su mi takva, dobio sam tek nedavno i to za prošlu godinu - objašnjava Arsenov.

Iako je ovaj stočar svojevoljno došao da živi na selo, kaže da život tamo nije lak, pogotovo ako imate decu. Ima ćerku od 12 i sina od šest godina koji svakodnevno putuju u školu, a prethodno su putovali u predškolsku ustanovu. Bilo šta da zatreba, mora se odlaziti do Novog Kneževca, jer u selu jedino ima prodavnica.

Igor Arsenov, kako sam kaže, nije bez mogućnosti da ostvari zaradu, jer ima dozvole potrebne za vožnju kamiona. Od ovog posla mogao bi bolje da obezbedi porodicu radeći u inostranstvu, ali kaže da mu se to ne radi, jer želi da bude uz svoju decu dok odrastaju.

Primer ovog mladog čoveka nije usamljen, a u prilog tome najbolje govori činjenica da se u ovom delu Vojvodine kuće sa okućnicom mogu kupiti za svega nekoliko hiljada evra, i opet nema kupaca. Neizvesnost ostvarivanja zarade je ono što i dalje mlade tera iz sela ka gradu ili inostranstvu.