Genetski modifikovane svinje daleko od Srbije - Veći problem zabrinjavajuća situacija u svinjarstvu

Nedavno je objavljena vest da je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila "patent" genetski modifikovanih svinja (GalSafe), koje bi se mogle koristiti za obezbeđivanje organa i tkiva za transplantaciju, ili za proizvodnju mesa bezbednog za ljude s alergijama na meso.

To nije prvi put da FDA odobrava genetski modifikovane životinje: 2009. godine odobrila je genetski izmenjene koze, a 2015. godine i piliće koji su se koristili u proizvodnji lekova. Međutim, odobravanje svinja GalSafe je prvi put da je FDA genetski izmenjenu životinju odobrila i za ljudsku i za medicinsku upotrebu.

Svinje se zovu GalSafe jer im nedostaje molekul koji se naziva alfa-gal šećer, koji može izazvati alergijske reakcije. Alfa-gal šećer nalazi se kod mnogih sisara, ali obično ne i kod ljudi.

Iako još uvek nije posebno testiran za ljude s AGS-om, FDA je utvrdila da su svinjski proizvodi GalSafe bezbedni za ishranu stanovništva.

Od njih bi se mogli praviti i lekovi, poput heparina, uobičajenog razređivača krvi proizvedenog iz životinjskog tkiva, sigurniji za ljude s AGS-om.

U domaćoj akademskoj zajednici smatraju da treba prvo objasniti terminologiju pojmova, genetske modifikacije i metode koja je korišćena u nastanku svinja GalSafe . Mada nije decidirano navedena, to je izmena genoma, koje još uvek nije našlo mesto u naučnoistraživačkim ustanovama u Srbiji.

- Postoji razlika između genetske modifikacije o kojoj se konstantno polemiše i izmene genoma. Genetska modifikacija podrazumeva izmene unutar DNК organizma-domaćina ubacivanjem dela sekvence gena neke druge vrste putem vektora. Takav primer je GM soja, kod koje je izvršena genetska modifikacija, pa je tolerantna na totalne herbicide, čime se dobija jeftinija hrana za životinje. Izmena genoma podrazumeva izmenu, brisanje ili dodavanje nukleotida u postojećoj sekvenci DNK, a životinje s izmenjenim genomom daju potomstvo koje zadržava izmenjene osobine roditelja, dok kod genetski modifikovanih organizama to često nije moguće - kaže docent na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu dr Dejan Beuković.

Docent Beuković skreće pažnju na to da, ako se nešto odobrava u SAD, ne znači apriori da je prihvaćeno u celom svetu jer postoje određene neusaglašenosti ili različiti pristupi kod regulacionih tela u EU i u SAD, posebno kod problematike upotrebe određenih supstanci u ishrani životinja. Zato, ako je nešto sada odobreno u SAD, to ne mora da znači da će ikada biti odobreno na evropskom tlu.

Ali, dok meso svinje GalSafe ne stigne u tanjire ljudi, docent Beuković naglašava da kod nas ima preče priče od te. To je zabrinjavajuća situacija u svinjarstvu, zbog skupe hrane, jefinih tovljenika, uvoza mesa i prerađevina.

- Pričajmo o tome dok još imamo svinjarsku proizvodnju jer, ako se navedena goruća pitanja sistemski ne urede i ne saniraju na neki način i sva oštrica krize u lancu svinjarske proizvodnje prebaci na proizvođače, imaćemo "izmene" u svinjarstvu s tendencijom brisanja, to jest nestanka. A kada se to desi, sasvim opravdano možemo polemisati o tome da li će nam jednog dana u tanjiru biti svinjska šnicla izmenjenog genoma svinje – naglašava dr Dejan Beuković.