Zanatlije iz Zrenjanina prave šešire i za filmadžije

Porodična zanatska radnja Moj šešir iz Zrenjanina i u doba korone imala je dosta posla, ali su se ipak osetile posledice izolacije i nemogućnost predstavljanja na vašarima i sajmovima.

Vlasnici i radnici u radnji Moj šešir Nataša i Željko Čokanjev godinama unazad uspešni su u zanatu za koji su se opredilili - u ručnoj izradi muških i ženskih šešira. Činjenica je da je konkurencija u ovom poslu na domaćem tlu mala, jer na prste jedne ruke mogu se izbrojati šeširdžije u Srbiji. Ali je i tržište znatno suženo.

Čokanjevi su se suočili sa narudžbinama muških i ženskih šešira za dva domaća filma i jednu seriju, sa tematikom iz različitih epoha. Radni zadatak su obavili uz odlične ocene.

- Radili smo šešire za film "Ime naroda", koji govori o životu i delanju Svetozara Miletića i njegovih bližnjih. Imali smo porudžbinu i od ekipe koja radi seriju "Vreme zla", kao i za film o Tomi Zdravkoviću, za koji su neke scene snimljene u Zrenjaninu. Sve su to različiti periodi, a i okruženje, sa specifičnostima i osobenim modnim detaljima, naročito kod ženskih šešira. Uspešno smo odgovorili svim zahtevima i već imamo solidno iskustvo kod ovakvih poslova. A imamo veliku podršku i odličnu saradnju sa kostimografom, scenografom i rediteljem Borisom Čakširanom, koji je i ovom prilikom bio uz nas - kaže Čokanjev.

Radnja Moj šešir dobila je i sertifikat starih zanata, uverenje da su svi artikli tog brenda ručno pravljeni i od prirodnog materijala. Odavno je stekla ugled i renome kod kupaca.

Njihovi šeširi od zečje dlake, vune i slame plasiraju se odavno na tržištu u Beogradu. Kupci su često poznate ličnosti i stranci. Šeširi se prodaju i u Novom Sadu i Pančevu, u centralnoj Srbiji, a sve više, kod mlađih mušterija, i putem interneta. Na vašarima, naročito u Vojvodini, stariji ljudi kojima je šešir obavezni odevni predmet, kupuju po tradiciji one sa kraćim obodom.

- I tu se trendovi polako menjaju. Sve popularniji su takozvani šeširi Indijana Džons, čak i kod starijih i tradicionalista. Uz to, umesto trake, sve češće ide kožica ili pletenica. Naravno, oni od zečje dlake su skuplji, pa i manje traženi, a najbolje se prodaju vuneni - objašnjava Željko Čokanjev.

Ova radnja sarađuje i sa Srpskom pravoslavnom crkvom, za koju radi kape kamilavke. Nedavno, imali su porudžbinu za pravoslavne manastire u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali i sa ovim rukotvorinama prelaze granice Srbije.

Na pitanje, kakvi su planovi za ovu i naredne godine, Nataša i Željko su složni u oceni da je najvažnije da doba korone ostane za nama:

- Važno je samo da prođe ovo doba korone, da se sve završi, pa da se vratimo u normalu, nastupima na vašarima i sajmovima i neposrednom kontaktu sa kupcima. Onda će biti mnogo lakše i nama i našim kupcima i klijentima.