Virtuelni Money Meetup - Štednja i oprez na internetu nikada važniji

Koliko štednja doprinosi finansijskoj sigurnosti? Kakvi su saveti roditeljima za razvoj odgovornog odnosa dece prema novcu? Koliko su sajber svet i sigurnost plaćanja postali deo naše svakodnevnice na internetu? Više o svemu saznajte u novom blogu Erste Banke, u kome su rezimirane korisne informacije i saveti iz oblasti štednje sa Virtuelnog Money Meetup-a.

Ovogodišnju Svetsku nedelju novca Erste Banka je, između ostalog, obeležila i podrškom konferenciji Virtuelni Money Meetup, koju organizuje Centar za finansijsku edukaciju i osnaživanje (CEFIN). Ovaj događaj već treći put okuplja sve one koji žele da poboljšaju svoju finansijsku pismenost i nauče da donose bolje finansijske odluke. Ovom prilikom mogli su da dobiju korisne informacije i savete iz oblasti štednje, investiranja, preduzetništva, onlajn plaćanja i sajber bezbednosti.

Svoje znanje i dugogodišnje iskustvo o štednji i investiranju u budućnost – kroz prizmu štednje za školovanje deteta, privatnih penzija i osiguranja – podelili su Nevena Milutinović, direktorka filijale Erste Banke, i Ivan Kozić, Key Account Manager Sektora za saradnju sa eksternim partnerima Wiener Städtische osiguranja.

Nevena Milutinović približila je prisutnima značaj štednje, kao i svoj pristup u savetovanju klijenata kad je reč o njihovoj finansijskoj stabilnosti.

- Naše klijente uvek pitam na koji način razmišljaju o štednji. Štednja doprinosi finansijskoj sigurnosti svakog od nas i uvek je stvar izbora, a ne mogućnosti. Dobro je i korisno da otvorimo dodatni štedni dinarski ili devizni račun na koji možemo odvajati novac sa tekućeg računa u određenom iznosu ili procentu. Na taj način čuvamo novac sa strane, ujedno i sprečavajući sebe da nepotrebno trošimo. Za to možemo da koristimo trajni nalog, koji je besplatan - objasnila je ona, dodajući da je finansijsku sigurnost mnogo lakše ostvariti kada imamo plan.

Govoreći o razvijanju odgovornog odnosa prema novcu kod dece, Nevena je imala brojne savete za roditelje, od dobrih praksi koje već mogu da primenjuju kod kuće, do bankarskih proizvoda koji su namenjeni ovoj svrsi.

- Štednja od malih nogu u velikoj meri utiče na građenje i razvijanje dobrih finansijskih navika kod dece. Deca treba da znaju da je novac rezultat našeg rada, da bankomat ne izbacuje tek tako novčanice. Važno je učiti ih da imaju cilj svoje štednje, da stavljanjem novca ili džeparca sa strane na račun vremenom mogu kupiti sebi nešto što žele, možda neku igračku koju u određenom trenutku ne mogu da priušte. Na taj način razvijaju svoj odnos prema novcu. Iz ličnog i iskustva na poslu, mogu da kažem da deca često imaju više ušteđevine nego roditelji, jer imaju jasan cilj - zaključila je ona.

Kad je reč o finansijskoj sigurnosti i dobrobiti dece, odlična ideja je da roditelji otvore deci štedni račun, podsetila je Nevena i dodatno objasnila kako funkcioniše ovaj vid štednje.

- Na taj račun mogu uplaćivati novac koji će biti osnova sigurne budućnosti njihovog deteta. Često se dešava da dete, odnosno njegovi roditelji, dobiju novac na poklon čim se dete rodi. Novac na štednom računu može biti oročen li ne, njime roditelj raspolaže do punoletstva deteta. Za isti račun može biti ovlašćen i drugi roditelj. Kad je u pitanju oročena dečja štednja, mogu aktivno uplaćivati dodatni novac na glavnicu, koji će imati ročnost koju su na početku definisali. Dečja štednja nema automatsko ponovno oročenje po isteku roka, za razliku od obične oročene štednje morate doći da ponovo oročite novac.

Ivan Kozić je prisutnima detaljnije predstavio brojne prednosti osiguranja, istakavši da nam polisa pruža mogućnost da planiramo svoje važne finansijske periode u budućnosti, poput školovanja deteta ili boljeg životnog standarda kada prestanemo da radimo, a da pritom imamo pokriće za neželjene situacije: "Suština osiguranja se ogleda kroz pokrića koje polisa može da nam pruži tokom njegovog trajanja. Dodatna vrednost je što će nam akumulirana sredstva biti dostupna po isteku polise. Ugovor o osiguranju nam pruža zaštitu tokom njegovog trajanja, a nakon što istekne, imamo prikupljeni iznos kojim možemo da raspolažemo. Mešovito osiguranje života predstavlja kombinaciju upravo doživljenja po isteku polise i pokrića za neželjeni slučaj tokom trajanja osiguranja."

O sigurnosti prilikom plaćanja na internetu, temi koja je postala izuzetno važna tokom pandemije, govorili su Marija Mutić, koordinatorka programa finansijske edukacije Erste Banke i Sanja Kekić, predsednica Udruženja ISACA, koja kao nezavisna poslovna savetnica pomaže organizacijama da upravljaju svojim sajber rizicima i rizicima koji se odnose na privatnost podataka.

- Sajber svet polako i sigurno postaje naša svakodnevica, a smatram da je izuzetno važno da se stručni ljudi bave ovom oblašću, kako bi pomogli drugima da budu bezbedni. Korona je donela vrlo povoljnu situaciju za one koji vrebaju na internetu i bave se onlajn prevarama, i sada mogu mnogo bolje i više time da se bave. Podaci EU pokazuju da su fišing napadi tokom pandemije i karantina povećani za čak 600 procenata - rekla je Sanja Kekić, istakavši da je fišing trenutak kada se "upecamo" u zamku prevaranta, najčešće u formi mejla koji stiže od osobe koju poznajemo i kojoj verujemo ili kao primamljiva poruka koja sa sobom navodno donosi i potencijalnu korist.

Fišing napadi mogu biti i poruke, recimo – u kojim se određeni proizvod poznatog brenda prodaje po niskoj ceni ili poklanja. Na taj način, prevaranti pokušavaju da izvuku informacije o finansijskim računima, dok su u trenutku pandemije posebno aktuelni oni koji imaju veze sa vakcinacijom, sa ciljem prikupljanja ličnih podataka.

- Osnovni način zaštite od ovakvih napada je detaljna provera da li je mejl adresa sa koje smo dobili poruku u redu, odnosno da li smo pre svega uopšte i očekivali taj mejl. Takođe, od izuzetne važnosti je i da ne otvaramo linkove i priloge koji se nalaze u poruci – bez njihove prethodne, detaljne provere. Hakeri imaju mogućnost da dešifruju lozinke, a posebnu ulogu tu igraju psiholozi koji su takođe članovi njihovih organizacija. Oni imaju zadatak da proučavaju ličnosti koje su na meti napada, kako bi analizom i istraživanjem došli do vaše šifre – sa posebnim akcentom na datume rođenja, imena dece, ljubimaca... Upravo iz tog razloga preporuka jeste da vaše lozinke ne sadrže nešto što je lično i lako prepoznatljivo, odnosno da one sadrže slova, brojeve, specijalne karaktere i znakove interpunkcije, pa čak i da budu napisane ćiriličnim pismom – jer hakerski napadi mahom dolaze iz inostranstva. Takođe, sve bankarske transakcije izvršavajte sa kućnih internet mreža, nemojte raditi sa otvorenih javnih mreža jer su tada rizici ovakvih napada procentualno najveć - naglasila je Marija Mutić.

Treći, poslednji panel bio je posvećen preduzetništvu za mlade i početnike, i na njemu je bilo reči o motivima za pokretanje posla, prilikama koje se otvaraju kroz preduzetničke poduhvate i potrebnim ulaganjima na tom putu.

Ukoliko ste zainteresovani i niste stigli da ispratite događaj, snimak Virtuelnog Money Meetup-a možete pogledati na ovom linku.

Svetska nedelja novca usmerena je na podizanje finansijske pismenosti i razvoj preduzetničkih veština od najranijeg uzrasta. U ovoj globalnoj inicijativi koja se organizuje od 2012. godine, aktivnosti su sprovođene u 175 država širom sveta. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ovogodišnje obeležavanje organizuje pod sloganom "Vodite računa o sebi, vodite računa o svom novcu", uvažavajući posebne izazove sa kojima se susrećemo tokom aktuelne pandemije.