Carine na čelik između SAD i EU ukinute - Šta Srbija može da očekuje?
Komentari
Ilustracija (Foto: ruhmal/shutterstock)
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, smatra da je mala verovatnoća da kvote na čelik iz Srbije budu ukinute u dogledno vreme. Čelik iz naše zemlje je u proizvodnji kineskog HBIS-a, a EU ne gleda blagonaklono na sistem kineske tehnologije. Sa druge strane, čelik je strateški proizvod, koji mora da se čuva.
Stanić navodi da kada se pogleda izvoz HBIS-a, on je pao količinski za oko 6,5%u proseku, a rastao je vrednosno za oko 67%, što je posledica poskupljenja.
- Cena čelika u poslednje vreme raste zato što je tražnja veća od ponude. Ponuda je dodatno pala zbog smanjene proizvodnje u Kini, jer je manja tražnja kineske građevinske industrije. Osim toga Kina je zbog ekoloških problema i zagađenja vazduha smanjila proizvodnju uglja. Naravno, tu su i inflatorni pritisci. Tokom naredne godine se očekuje da cena čelika ostane visoka - naglašava Stanić.
Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta, kaže da kineska HBIS grupa čelik iz Smedereva uglavnom izvozi u EU. Navodi primer trećeg tromesečja u kome je izvezeno čelika u vrednosti od 320 mil EUR, a 2020. u istom periodu 127 mil EUR. A u trećem kvartalu je za 100 mil EUR izvezeno više nego u drugom kvartalu ove godine.
Džozef Bajden, predsednik SAD, i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije popisali su na samitu G-7 u Rimu sporazum o ukidanju carina na uvoz evropskog čelika i aluminijuma, koje je nametnula Trampova administracija. Tako su okončali zategnute trgovinske odnose, a EU je najavila da od 1. decembra neće više primenjivati uvedene recipročne mere na uvoz američkih proizvoda.
SAD su u junu 2018. uvele carinu od 25% na evropski čelik i od 10% na evropski aluminijum, navodeći kao razlog zabrinutost za nacionalnu bezbednost. EU je uključila kontramere za američki izvoz u vrednosti od 6,4 mlrd EUR. Dodatno, da bi zaštitila svoje čeličane EU je već naredne godine uvela kvote na uvoz čelika iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija.
Ali i ako kvote ne budu ukinute, naš jedini izvoznik će taj manjak verovatno moći donekle da kompenzuje cenama. Cene čelika bi mogle znatno da porastu narednih godina, smatra T. V. Narendran, generalni direktor kompanije Tata Steel, vodećeg indijskog proizvođača čelika i jednog od najvećih na svetu.
U poslednjih sedam-osam godina, prosečna cena toplo valjanog čelika bila je oko 400 ili 450 USD po metričkoj toni, dok će dugoročni prosek u narednim godinama verovatno biti iznad 600 USD, ocenio je Narendran. Objasnio je da će na tržištu čelika doći do nekoliko promena, uključujući rastuće troškove i sve veću ulogu Kine.
Prema njegovim rečima, Kina je na svom vrhuncu izvozila više nego što je Indija proizvodila, ali se kineski izvoz čelika od tada prepolovio na oko 60 miliona tona godišnje i mogao bi dodatno da opadne kako se zemlja bude kretala ka ostvarenju ciljeva neto nulte emisije ugljenika.
Prvi put potražnju za čelikom ne pokreće Kina, dodao je on, napominjući da Svetska asocijacija za čelik procenjuje da će rast potrošnje ove godine dolaziti i iz drugih zemalja, imajući u vidu da zapadni svet ulaže u infrastrukturu. Američki predsednik je nedavno potpisao dvopartijski zakon o infrastrukturi vredan više od hiljadu milijardi dolara.
Firme:
Ministarstvo finansija Republike Srbije
Privredna komora Srbije
Ekonomski Institut a.d. Beograd
HBIS GROUP Iron & Steel d.o.o. Beograd
Tagovi:
Sektor za strateške analize
Tata Steel
Svetska asocijacija za čelik
Bojan Stanić
Ivan Nikolić
Džozef Bajden
Ursula fon der Lajen
Donald Tramp
T V Narendran
Rim
carine na čelik
carine na aluminijum
evropske kvote na uvoz čelika
kvote na čelik
cena čelika
samitu G7
toplo valjani čelik
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.