Morava i dionis, perspektivne sorte grožđa?

Vinova loza je biljka kojoj niske zimske temperature mogu naneti velike štete, naročito ako se jave ekstremno, a to su mrazevi kada je temperatura ispod -20 stepeni Celzijusovih. Koliko će neka sorta biti otporna, zavisiće od toga kakva je bila rodnost, da li je bila primenjena agrotehnika i zaštita, ali i kakva je bila jesen. Na sreću, ove zime nije bilo ekstremno niskih temperatura, pa vinogradari mogu bez bojazni krenuti u rezidbu i pripremu vinograda za prolećno buđenje.

- Ovo je period kada se radi rezidba, mrazevi i niske temperature su iza nas, tako da se bez bojazni može krenuti u posao u vinogradima. Na području kolubarskog okruga je oko 200 hektara pod vinovom lozom i to nisu neke prevelike površine da se mora krenuti rano, sasvim je dovoljno vremena da se taj posao uradi do kraja meseca - kaže Jovan Milinković, stručni saradnik za voćarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo.


Veliko interesovanje za moravu, pažnja se skreće i na dionis

U poslednjih 15 godina počela je ekspanzija podizanja vinograda, a nakon što je urađena karta reonizacije i definisano gde se nalaze najbolje parcele za vinovu lozu, formiran je takozvani pocersko-valjevski reon. On obuhvata tri vinogorja - pocerski, podgorski i valjevsko-ljiški. Ove godine očekuje se pet hektara novih zasada, jedna nova sorta grožđa postaje interesantna za uzgoj.

- Imamo pripremljene parcele za podizanje novih zasada i vinogradi se šire u ovom kraju. Ono što je zanimljivo je da ima novih vinogradara, mladih ljudi. Najviše se traži merlot, kaberne i sovinjon od crvenih sorti, prokupac od autohtonih, od belih tamnjanika, sovinjon beli, šardone, ali se sada malo više forsira i jedna nova sorta, a to je morava.

Od 2015. morava je priznata za sortu i već se šire zasadi u Srbiji, a u valjevskom kraju je dala izuzetne rezultate.

- Vinarija Jelić je prva posadila tu sortu pre 17 godina i mi smo pratili kako taj vinograd napreduje. Onda je postalo jasno koliko je sorta morava zahvalna za gajenje, koliko je dobra, da se može raditi redukovana zaštita, a to je trećina od onoga što je potrebno za druge sorte. U poslednje vreme sve više vinogradara prelazi na ovu sortu, neki je gaje na određenim površinama, a neki su čak prešli i da ona bude na većim - kaže Milinković.

Stručnjaci savetuju da se počne sa gajenjem morave, ali pažnju skreću i na sortu dionis.

- To je sorta koja je slična moravi, samo što daje crveno vino. Prošla je sva ispitivanja i priznata je za sortu, tako da se očekuje da joj u narednim godinama vinogradari poklone veću pažnju. Ostane da se vidi kako će se pokazati u našim agroekološkim uslovima i kakva će vina davati. Očekujem da u nekom budućem periodu morava i dionis budu sorte koje ćemo preporučivati i po kojima ćemo biti prepoznatljivi - napominje Milinković.


Udružena proizvodnja lakša

Prošla godina bila je izuzetno dobra za vinogradare, a kako kaže Milinković, možda i najbolja u poslednjih 10 godine.

- Vinova loza voli toplo i suvlje vreme. Kada je takvo, onda je manja potreba za zaštitom, jeftinija je proizvodnja, a prošle jeseni bukvalno je bilo takvo vreme da smo mogli da biramo kada će se grožđe brati. Nije bilo truleži, tako da su prošlogodišnja vina izuzetnog kvaliteta - navodi.

Na području Miličinice formirano je udruženje koje okuplja kooperante koji gaje vinovu lozu na oko 30 hektara. U Mrčiću je sedište drugog udruženja koji imaju vinograde na oko 15 hektara, a treće udruženje je u Babinoj luci gde proizvođači imaju oko pet hektara.

- Gajenje vinove loze i proizvodnja vina je jako skup posao. Priprema zemljišta, nabavka sadnog materijala, ali i nabavka svega drugog je mnogo lakša kada su u pitanju udruženja. Proizvođači koji su blizu mogu nabavljati zajednički sve ono što im je potrebno, jer bi bilo neisplativo da jedan čovek kupi presu za ceđenje grožđa koja košta nekoliko hiljada evra, a koristi se jedan ili dva dana u godini - kaže sagovornik Agrokluba.